Raduje se kao Harden, trči skoro kao Bolt, tera Arsenal na kajanje i sprema se za osvajanje Lige šampiona

Detalji, anegdote, slučajnosti i teške okolnosti krojili su priču Serža Gnabrija, a ono što je u toj priči najupečatljivije jeste da mu je Nemačka bila suđena. Njegovom ocu Žanu Hermannu Nemačka je bila odskočna daska, ali cilj je uvek bio da se nakon naučenog jezika vrati u matičnu Obalu Slonovače i podučava studente evropskim jezicima. Sve dok se se nije zaljubio u Brižit koja će 14. jula 1995. godine u jednoj bolnici u Štutgartu na svet doneti malenog Serža.

Da odemo deceniju u napred, Gnabri se od 11. do 16. godine fudbalski usavršavao u Štutgartu pre nego što ga je u svom maniru nanjušio skauting tim Arsena Vengera. Talentovani Nemac došao je u klub u kojem je izblaza mogao da se divi idolu Mesutu Ozilu, a prišao mu je još bliže kada je sa 17 godina i 98 dana debitovao za prvi tim Tobžija.

Tinejdžer je koristio svaku priliku da pokaže brzinu, tehniku i kontrolu lopte, nagovestivši da bi mogao da predstavlja budućnost kluba sa Emirejtsa. Čak se našao i u širem izboru za nagradu Uefa “Zlatni dečak“ tokom 2013. godine. Ali svaka velika sportska priča sadrži detalj, splet okolnosti koji u ovom slučaju vodi tome da jedna karijera u nastajanju bude zauzdana. Ali samo prividno, jer ono što sledi je nateralo mnoge da se pokaju, pre svih Arsenal.

Ta prekretnica u Gnabrijevom slučaju bila je povreda kolena 2015. godine. Ona ga je udaljila iz Arsenala koji ga je pozajmio Vest Bromvič Albionu, nakon čega je usledio povratak u Nemačku, u redove Verdera. U londnskom klubu su mislili da su sa 5.000.000 na konto obeštećenja još i lepo zaradili imajući u vidu da su ga od Štutgarta otkupili za 100.000 evra. Samo što su vrlo brzo počeli da se pitaju da li će se ugristi za jezik. Krilni napadač je oživeo u rodnoj zemlji. Igrao je finale Olimpijskih igara u Riju 2016. sa reprezentacijom, a već 2017. je sa U-21 selekcijom osvojio evropski šampionat. A Bavarci tačno znaju kada im je igrač zreo za prvi tim. Otkupili su ga na leto 2017. od Verdera za 8.000.000 miliona. I posle godinu dana na pozajmici u Hofenhajmu, mladi Nemac bio je spreman da zablista na Alijanc Areni.

Već u prvoj sezoni u Minhenu počeo je da piše istoriju, a jučerašnji nastup protiv Liona u polufinalu elitnog takmičenja pokazuje da nema nameru da stane. Jer ove godine je četiri puta pogađao protiv Totenhema, dva puta protiv Čelsija, jednu loptu je ćušnuo u mrežu Barse, a sinoć je slomio Dečake u momentima kada su bili najlepršaviji.

Kao klinac želeo je da bude sprinter i da nadmaši Juseina Bolta. Nerealan cilj. Sada je postavio novi, mnogo realniji, da sa Levandovskim, Milerom i saigračima pobedi najskuplje na svetu. Da dokaže Parižanima da minhenski stroj za proizvodnju golova može i hoće da sruši kulu od katarskog novca. Voli Gnabri da koristi radovanje Džejmsa Hardena kada proslavlja golove, a za tri dana mogao bi tu prepoznatljivu čorbu gorkog ukusa da servira Parižanima.