Rađanje Crvene zvezde (I): Od Lenjina i Staljina do najvećeg srpskog kluba

“Negde u to vreme prešao sam iz rejonskog komiteta omladine u gradski”, ispričao je svojevremeno za Politiku jedan od delegata na osnivačkoj skupštini - Ljubiša Sekulić. “Pozvao me je Dušan Puđa, sekretar Gradskog komiteta SKOJ-a, i rekao da treba da se osnuje omladinsko fiskulturno društvo, prvo u oslobođenom Beogradu, te da ja to organizujem. Pretpostavljam da je zadatak meni poveren, jer smo u gradskom komitetu samo Zoran Žujović, čiji je otac Sreten bio ministar finansija u Vladi Jugoslavije, i ja bili iz Beograda. Možda i što sam se bavio sportom pre rata – bio sam veslač u bob-klubu”.

Legenda kaže da je osnivačka skupština održana u krcatoj i hladnoj sali sokolskog doma ‘Matica’ u Deligradskoj 27, polomljenih stakala na prozorima, s brojnim rupama od metaka po zidovima...

“Važno je reći da su dogovori oko osnovanja kluba obavljani tokom februara u prostorijama glavnog odbora USAOS, u ulici Kraljevića Tomislava, mislim broj 11, na Neimaru”, kazao je jednom prilikom Radovan Pantović, kasnije predsednik fudbalskog kluba. “Bila je srećna okolnost da nam se tih dana priključio Slobodan Ćosić, dobar poznavalac sportskih, posebno fudbalskih prilika u Beogradu. Budući da je Ćosić znao veći broj fudbalera Beograda, prihvatio je obavezu da ih pozove na razgovor i iznese plan o osnivanju kluba. Na prvom sastanku bilo je njih 13. Svi su oni kasnije postali prvotimci našeg kluba. Takvih dogovornih sastanaka bilo je više, pa je na jednom od njih utvrđen i naziv tima – Fudbalski tim USAOS-a. Pod tim privremenim nazivom odigrano je nekoliko prijateljskih utakmica”.

Ljubiša Sekulić i Predrag Đajić

Na današnji dan pre ravno 80 godina, uvodnu reč na osnivačkoj skupštini Crvene zvezde imao je Zoran Žujović. O tom događaju u broju od 5. marta 1945. pisala je Borba:

“Juče prepodne u sali ‘Matice’, u Deligradskoj ulici, održana je velika sportska konferencija omladine Beograda. Na konferenciji su bili prisutni delegati iz svih rejona, takođe i mnogobrojni omladinci i omladinke - sportisti. Pošto je minutom ćutanja odata pošta sportistima palim u redovima naše vojske, Zoran Žujović pročitao je referat o sportu u predratnom Beogradu i za vreme okupacije. On je istakao nezdravo stanje u ranijem sportu, rekorderstvo i profesionalizam koji su njime vladali, prikazavši negativnu ulogu velikih klubova pre rata i za vreme okupacije. U drugom delu referata Žujović je istakao smernice po kojima treba da se razvija sport u našoj novoj državi. U rezoluciji se, između ostalog, kaže:

1) Fizička kultura i sport treba da služe kao izvor snage, zdravlja i kulturnog napretka našeg naroda. Fiskultura treba da još više proširi i produbi jedinstvo naše antifašističke omladine. Fiskultura i sport u demokratskoj, Federativnoj Jugoslaviji, treba da se razvijaju pod parolom: Kroz fiskulturu i sport jačaj telo za rat i rad.

2) Preko sportskih klubova treba razviti široki kulturni i vaspitni rad koji će od fiskulturnika stvoriti korisne članove društva, svesne svojih dužnosti prema otadžbini.

3) Treba ukinuti klubove i saveze koji su postojali do 20. oktobra 1944. godine, jer takvi klubovi su pod okupacijom direktno ili indirektno pomagali okupatoru i narodnim izdajnicima koji su se borili protiv narodnooslobodilačkog pokreta. Imovina raspuštenih klubova i saveza treba da se zapleni i upotrebi za razvijanje fiskulture u širokim narodnim masama.

Dalje se u rezoluciji navodi da je potrebno osnovati omladinski klub za fiskulturu i sport i akcioni odbor za rukovodjenje celokupnim omladinskim i sportskim životom u Beogradu.

Ispod parole 'Smrt fašizmu - sloboda narodu', odnosno fotografija Josipa Broza Tita i Josifa Visarionoviča Staljina, okupila se uglavnom beogradska mladež. Srđan Mrkušić svedočio je tokom proslave Zvezdinog 57. rođendana da je bilo primetno oduševljenje, jer se u vazduhu osećalo da će tek uspostavljanjem normalnih tokova u sportu zaista doći sloboda.

U skladu s novonastalom društveno-političkom situacijom, skupštinski delegati nisu bili previše inventivni kada su predlagali imena: Proleter, Mladost, Udarnik, Polet, Torpedo, Dinamo, Lokomotiva, Čelik...

"Oko imena društva bilo je najviše polemike. Ljudi su predlagali ime za imenom. Kada je Slobodan Ćosić rekao 'Zvezda', svi drugi su se stišali. Može Zvezda, nije loše, ali trebalo bi još nešto dodati - rekao je Žujović. Studenti su dodavali Studentska zvezda, neki politički obojeni skojevci insistirali su da bude Komunistička zvezda, dok je građanska većina na skupu bila za Narodnu zvezdu. Zatražio sam reč i glasno predložio da svi čuju: Neka bude Plava zvezda! Predsedavajući Dušan Puđa je kazao: Nemoj to, zvuči prokapitalistički. Naravno, odustao sam. Na kraju, kada je pridodat pridev 'crvena', začuo se aplauz. Sa kompromisnim rešenjem, ja sam ga tako shvatio, svi su se složili. Ime novog društva brzo se pročulo gradom. Propagirali smo ga kao omladinsko i studentsko, zbog čega smo odmah počeli da dobijamo na hiljade pristalica", ispričao Mrkušić za Politiku pre dvadesetak godina, pa se prisetio još jednog detalja:

“Da, zaboravio sam kažem: bilo je čak predloga da se nazovemo Lenjin ili Staljin. Šta ćete, takva su vremena bila”...

Za prvog predsednika Crvene zvezde izabran je Đorđe Paljić, za potpredsednike Slobodan Ćosić i Zoran Žujović, za sekretar Ljubiša Sekulić, za blagajnika Dušan Bogdanović. U rukovodioca fudbalske sekcije promovisan je veliki golgeter Kosta Tomašević, dok je za ekonoma, kao najagilniji, postavljen Predrag Đajić.    

Status osnivača dobili su i Svetozar Gligorić, Nebojša Popović, Milovan Ćirić, Ilija Nikolić, Vlastimir Purić, Milan Despotović, Vladislav Mitrović. U idejne tvorce Crvene zvezde ubrajaju se Dragan Stamenković, Bora Drenovac, Rato Dugonjić, Mile Neoričić, Slavko Komar...

Slobodan Ćosić

Jedna od mnogobrojnih priča o crveno-belima kaže da je tog 4. marta 1945. jednako zanimljivo bilo i posle podneva...

“Samo što je osnivačka skupština završena, delegati su se razleteli na sve strane grada. U tom talasu oduševljenja odlučeno je da se stvar ne završi samo na osnivanju kluba, već da se odmah odigra i fudbalska utakmica. Sa kim? Za sat-dva bilo je teško naći protivnika. Martovski dan je kratak. Tada se u prostoriji u ulici Kraljevića Tomislava pojavio sav zajapuren Kosta Tomašević. Njegove reči ulile su nadu:

- Čuo sam! Crvena zvezda! Sada treba juriti igrače za utakmicu. Ono što imamo malo je. Ne rasturajte se dok se ne vratim.

Svojim starim biciklom krenuo je put Autokomande. Ubrzo se vratio s radosnom vešću...

- Našao sam partnera za popodne. Tim Prvog bataljona KNOJ-a hoće da igra sa nama.

Naravno, ne bi bilo baš tako lako organizovati utakmicu, jer su fudbaleri-vojnici imali obaveza i poslova preko glave. Ali Slobodan Ćosić i Kosta Tomašević još ranije su sve to isplanirali. Ako klub bude osnovan, utakmica mora da se igra istog dana. Tako je i bilo.

Stadion SK Jugoslavije, posle rata nazvan Avala

Crvena zvezda slavila je u svom prvom meču rezultatom 3:2. Kosta Tomašević ostao je upisan u istoriji za sva vremena kao prvi strelac za novoosnovani klub. Na drvenim tribinama starog stadiona Jugoslavije, koji će kasnije biti dodeljen crveno-belima, okupilo se oko 3.000 navijača. S plaćenim ulaznicama tačno 1.630.

Zvezda je igrala u sledećem sastavu: Golubičić (Popadić), Stanković, Filipović, Pečenčić, Ćirić, Jovanović, Veličković, Tomašević, Šapinac (Stokić), Spasojević i Horvatinović.

“Tu prvu utakmicu odigrali smo protiv neke vojske, jer nismo imali protiv koga drugog. Pošto klubova još nije bilo”, vraćao je film Ljubiša Sekulić mnogo godina kasnije. “Sećam se, kad bi nam dali gol, njihovi navijači pucali su u vazduh. Izrešetali su ionako oštećen krov. Bilo je neobično da se igra u takvim okolnostima, ali pobedili smo. Narednih dana igralo se i protiv stranih vojnih timova”.

SLEDI: Ne, Crvena zvezda nije naslednik SK Velika Srbija