
Qué fantástica esta fiesta: Borba za posed i Lučove odluke koje govore same za sebe
Vreme čitanja: 5min | uto. 06.07.21. | 08:42
Tijago Alkantara opet počinje sa klupe. Džoker bi mogao da bude Adama Traore
Ovih se dana u Španiji najviše govori o publici i o tome kako je, uprkos svim nastojanjima, britanska vlada ostala čvrsta pri odluci da niko ne može da uđe u zemlju bez striktnih karantina i testova koje nameću strancima. Govori se o nepravednim normama koje idu u prilog samo Englezima i blagajni Uefe.
Dakle, u tipično španskom duhu, preskaču se stepenice i analizira hipotetičko finale protiv Engleske u kojem bi Crvena furija mogla da bude u podređenom položaju zbog nedostatka navijača. Međutim, više ne primećujemo samouverenost kao pred dve prethodne utakmice. Švajcarska se pokazala kao težak protivnik, čak i sa 10 igrača, a dosadašnji nastup Italije na Euru definitivno daje ulogu favorita Azurima, čega su na ovoj strani Mediterana savršeno svesni.
Izabrane vesti
Takođe su svesni da je Furija daleko od ideala igre, da je faktor sreće odigrao veliku ulogu i da su ishodi mečeva potpuno nepredvidivi. Do te mere da je nemoguće reći ko je u pravu: kritičari ili branioci Luisa Enrikea. A ovih prvih, bez obzira na uspeh, još ima dosta.
Kada se govori o predstojećoj utakmici, većinsko je mišljenje da će se glavna bitka voditi za posed lopte – ko uspe da je zadrži u nogama ima veliku šansu da pobedi i da se plasira za nedeljno finale. A ovo su potvrdili i Enrike i Pedri na jučerašnjoj pres konferenciji.
U tom pogledu Španija je sa 67,2% na čelu na ovom šampionatu, premda Italija nije daleko sa 55,8%. Što se tiče uspešnih pasova, cifre dva rivala u polufinalu su veoma slične i visoke – skoro 90%.
Selektor je obavestio javnost da ima plan B u slučaju da Italija pobedi u borbi za loptu, ali je bio određen u tvrdnji da ni u kom slučaju ne razmišlja o promeni sistema. Ideja igre je savršeno jasna i usvojena kod igrača.
Međutim, ovo može biti mač sa dve oštrice. Kiko Narvaes je na primer sinoć upozorio da Španija igra samo u šestoj brzini, dok Italija zna da spusti u četvrtu. Luis Enrike je uz to naglasio da su Azuri u stanju da igraju bez lopte ako je to potrebno, a pojedinci su čak ovih dana skrenuli pažnju na to da bi domovina katenača mogla i da se priseti svoje tradicionalne taktike.
.jpg)
Sa druge strane, premda je jasno da će se sukobiti dve fizički veoma spremne ekipe, Italijani su, kada igraju u šestoj, u stanju da razviju neverovatnu brzinu u smeru gola, za razliku od klasične horizontalne i sporije igre Španije. A ovo treba imati u vidu i u slučaju da Italija odluči da se povuče ka svom kaznenom prostoru i krene u kontranapad. Pogotovo kada znamo da su šupljine u odbrani nažalost i dalje najveći problem Furije.
Već smo rekli da se Španci više ne igraju selektora. Ovaj put su tu ulogu preuzeli britanski mediji, koji su bili posebno zainteresovani za Tijaga Alkantaru, budući da im nije jasno zašto igrač koji je idealan upravo za posed lopte i efektivne pasove sedi na klupi.
”Tijago je velika pomoć, radi se o iskusnom igraču. Ali ja moram da donesem odluku, a moje odluke govore same za sebe“, odgovorio je Luis Enrike.
Dalja diskusija nije dozvoljena.
Nakon pobede nad Švajcarcima, selektor je bio spreman da kao i uvek odbrusi kritičarima, pa se osvrnuo na to kako je ovog puta Đerard Moreno promašio par prilika, iako to niko nije komentarisao. I premda frazama kao što je ova – u korist jednog, ali nauštrb drugog igrača vlastite reprezentacije ne prestaje da budi polemike – Španija je u polufinalu, i dok god žanje uspehe, može mu se.
Primetili smo ipak da je Lučova nefleksibilnost popustila kada su neprobojni Švajcarci zatvorili put ka golu. Nakon što je Alvaro Morata prevazišao mentalne blokade i postigao pogodak protiv Hrvatske, selektor se konačno pokazao voljnim da ga odmori i da uvede Đerarda. Markos Ljorente je, nakon skoro tri cele utakmice na klupi, postavljen u napad i data mu je mogućnost da se pokaže na mestu gde ima najbolji učinak. A nakon njega je u produžecima izašao i Tijago.
(2,65) Italija (3,10) Španija (2,85)
Dakle, promene nisu isključene. Jedno od medijskih pitanja odnosilo se upravo na to da li selektor ima neki as u rukavu. Na primer, imajući u vidu da Italija igra uglavnom u centralnom bloku i da se to može iskoristiti za akciju po krilima. Luis Enrike se saglasio da La Roha često napada po krilima i da ovo nije isključeno, ali naravno nije otkrio dalje namere. As u rukavu koji ispunjava ove karakteristike bi možda mogao da bude Adama Traore, ali… ne smemo se igrati selektora.
Što se tiče fizičkog stanja, Enrike je ponovo istakao da su svi igrači spremni. Skoro svi. Zbog povrede se neće pojaviti Pablo Sarabija, a pitanje je hoće li i Hose Luis Gaja. Iz dosadašnjeg iskustva, u početnom sastavu možemo očekivati manje-više uobičajenu jedanaestoricu: Simon, Laport, Garsija ili Pau, Aspilikueta, Đordi Alba, Buskets, Koke, Pedri, Feran, Dani Olmo i Morata. Dalje izmene će zavisiti od toka igre.
Izbor urednika
Konačno, selektoru su postavljena i pitanja o periodu provedenom u Romi, pa čak i o tome da li ima želju da se osveti Italiji još od 1994. kada ga mu je Tasoti laktom razbio nos.
“Mislim da mi je nos sada lepši“, odgovorio je Enrike.
“A ljut naravno nisam. Mauro je poštena i dobra osoba“.
Dodao je da mu je zadovoljstvo igrati protiv Azura, i da će, ako Španci izgube, u finalu svakako navijati za njih.
Današnja naslovnica Marke nosi stih pesme „Qué fantástica esta fiesta”, koju je svojevremeno na španskom pevala juče preminula i ovde veoma omiljena Rafaela Kara. I možemo biti sigurni da je, šta god da se dogodi, fudbalska „fiesta“ u polufinalu zagarantovana.
IMOBILE DAJE GOL - 3,00; OLMO DAJE GOL - 4,00;
GOL IZ SLOBODNJAKA - 10,0; GOL GLAVOM - 2,50!
Piše: Ognjenka MARIĆ