Put Stojana Vranješa: Kroz ratne godine bez guranja do uspeha u inostranstvu, pa povratak kući po titulu

U ponedeljak, 11. oktobra, Stojan Vranješ puni 35 godina, ali o završetku karijere i ne razmišlja.

S razlogom, jer mu ugovor sa banjalučkim Borcem važi još dve godine, a igra možda i u životnoj formi.

Osam puta puta bio je strelac u 11 mečeva tekuće Premijer lige Bosne i Hercegovine i još jednom u kvalifikacijam za Ligu šampiona. Pouzdana levica i dalje ga odlično služi. Na putu je da treću uzastopnu sezonu završi s dvocifrenim brojem prvenstvenih golova.

Pogađao je iz slobodnjaka, dvaput glavom, a sve to u derbijima sa Zrinjskim, Sarajevom, Željom, te protiv Širokog, Veleža (dvaput) i Radnika (takođe dvaput).

"Unapredio sam arsenal, tek sada golmani ne znaju odakle im preti opasnost", kroz osmeh konstatuje kapiten Borca u razgovoru za Mozzart Sport.

20.45: (3.10) ŠPANIJA (3.20) FRANCUSKA (2.55)

U Banjaluku se vratio da pomogne klubu da se stabilizuje i zaigra u Evropi, a bio je jedan od najzaslužnijih za drugu titulu u istoriji Borca, osvojenu prošle sezone s dva boda više od Sarajeva.

"Na polusezoni smo zaostajali 13 bodova i bili peti, ali smo uspeli. Zbog toga sam se i vratio, da pomognem Borcu da ostvari svoje ciljeve i vrati se u vrh BH fudbala", ističe Vranješ.

Kao prelomni momenat navodi pobedu nad Širokim Brijegom u gostima (2:0), kojom se Borac plasirao u polufinale Kupa Bosne i Hercegovine. Bio je to početak serije od 14 utakmica bez poraza, od čega 13 pobeda i jedan remi.

"Bila je u to vreme negativna atmosfera oko kluba, ali od te utakmice smo krenuli u seriju mečeva bez poraza. Pobedili smo i Sarajevo u gostima, gde smo pokazali da imamo šampionski tim. Bili smo bolji od svih timova iz vrha tabele, jedino smo sa Veležom igrali nerešeno, ali u gostima", priseća se iskusni ofanzivni vezista.

Zahuktali Banjalučani zaustavljeni su tek u finalu Kupa, kada ih je posle 0:0 Sarajevo dobilo na penale.

"Ostaje žal zbog tog trofeja, ali treba reći da smo finale igrali bez osam igrača zbog povreda. Izašli smo na teren s mladim i neiskusnim sastavom, a poništen nam je čist gol za 1:0", smatra Vranješ.

Po završetku istorijske sezone, vremena za odmor nije bilo mnogo. Borac je već početkom jula igrao kvalifikacije za Ligu šampiona. Rival je bio rumunski Kluž, preteška prepreka za sam start, ali i pored toga crveno-plavi bili su blizu podviga.

U gostima poraz 1:3, kod kuće pobeda 2:1, uz gol Kluža dva minuta pre kraja drugog produžetka. Da nije ukinuto pravilo gola u gostima, Banjalučani bi uveliko pre toga prošli.

Za neiskusnu ekipu na evropskoj sceni poput Borca, posle takve eliminacije došlo je do emotivnog pražnjenja igrača. Usledio je ubedljiv poraz u Belfastu od Linfilda (0:4), kao i slab početak sezone u domaćoj Premijer ligi.

"Posle kratke pauze, od svega desetak dana, odmah smo ušli u jak ritam. Već u julu, a ekipe sa ovih prostora ne mogu da izdrže takav tempo od samog starta sezone. Osim Crvene zvezde, Dinamo Zagreba i Partizana retko koji tim ima igrački kadar da to može. Eliminacija od Kluža na onakav način bila je jak psihološki udarac. Igrači nisu bili naviknuti na to da se odjednom od njih očekuje nešto veliko i zato je usledio i onaj poraz od Linfilda".

15.00: (2.10) ITALIJA (3.50) BELGIJA (3.80)

Predstavnik Severne Irske poveo je već u drugom minutu, od 25. je bilo 2:0 i jasno da preti ubedljiv poraz.

"Linfild je objektivno slabiji od nas. Pravi odnos snaga je viđen u revanšu u Banjaluci, gde smo imali 25 šuteva. Ali, tamo smo primili gol već na startu i od tada sve kreće nizbrdo. Proživeli smo veoma turbulentnih mesec dana, promenili smo trenera pošto je Marko Maksimović otišao, a vratio se Zoran Milinković, ali je i on brzo otišao, pa je sada tu Nemanja Miljanović. Igračima nije bilo lako, međutim, stabilizovali smo se", konstatuje Vranješ, čija ekipa je u seriji osam utakmica bez poraza (pet pobeda, tri remija).

Odbrana titule deluje daleko, jer vodeći Zrinjski beži 10 bodova, ali ne treba zaboraviti da je prošle sezone Sarajevo imalo plus 13 na polusezoni.

"BH liga je interesantna. Nema velike razlike među timovima, kao na primer u Srbiji. Svako svakoga može da dobije. U poslednja četiri derbija imamo tri pobede i nerešeno sa Željezničarom. Idemo od utakmice do utakmice, pa ćemo videti dokle ćemo stići. Naravno da ne otpisujemo odbranu titule".

PREKIDAM KADA DOĐE BOLJI

Profesionalnu karijeru Stojan Vranješ započeo je upravo u Borcu. Debitovao je za prvi tim još kao šesnaestogodišnjak u Kupu Banjaluke, ali je konstantno počeo da igra tri godine kasnije. Za klub iz rodnog grada nastupao je od 2005. do 2010, kada ga je, posle osvojenog Kupa, za 75.000 evra kupio rumunski Panduri.

Dobrim igrama našao se na meti vodećih rumunskih klubova, a zime 2012. izabrao je pozajmicu u Kluž, na poziv tadašnjeg trenera i bivšeg reprezentativca Portugala, Žorža Koste.

Bio je deo tima koji je osvojio titulu i plasirao se u grupnu fazu Lige šampiona, ali uprkos ranijem dogovoru, Panduri su promenili ploču o otkupu i zahtevali njegov povratak. Zbog toga je rešio da napusti Rumuniju i našao se u Vojvodini.

Sa Novosađanima je proveo sezonu 2013/14, osvojivši Kup Srbije, posle čega sledi poljska avantura. Prvo je igrao za Lehiju Gdanjsk, a onda i najveći tamošnji klub - Legiju. U Varšavi je "duplom krunom" dodao nove trofeje u svoje vitrine, koje je obogatio i peharom Kupa BH.

Sa prijateljskog meča Crvena zvzda - Borac (©Star Sport)

U međuvremenu je nastupao i za poljski Pjast, a osvrt na karijeru za Mozzart Sport daje tamo gde je i počeo - u Borcu.

"Rođen sam u Banjaluci, u ratnim godinama, odakle sam krenuo. Probijao sam se bez guranja i menadžera. Sve što sam uradio u karijeri, uradio sam sam i mogu da budem prezadovoljan. Možda je nešto moglo bolje, ali ne žalim ni za jednim momentom. Igrao sam u inostranstvu i osvajao trofeje, a uspeo sam i da budem prvi sa Borcem. Sve titule su mi drage, ali emotivno mi je ta najdraža, jer je osvojena kod kuće", naglašava Vranješ.

S obzirom na to da u ponedeljak puni 35 godina, normalno je zapitati se dokle će igrati, ali ne i za sjajnog vezistu.

"Svi me pitaju dokle ću da igram, a moj odgovor je vrlo jednostavan - dok ne dođe bolji", kroz osmeh poručuje kapiten Banjalučana.

Ugovor mu omogućava da najmanje još dve godine nosi Borčev dres.

"Ne vidim razlog zašto bih prekidao kada se osećam super. Telo me sluša i igram u odličnoj formi, tako da zaista ne razmišljam na temu završetka karijere".

Da je mlađi, ponude sigurno ne bi manjkale. Možda bi jedna stigla i iz Ukranije, od nekadašnjeg saigrača u Klužu, Roberta de Zerbija, koji trenutno vodi Šahtjor.

"Da imam godina kao tada kada smo igrali zajedno, poziv bi sigurno stigao, ali sada nije realno. Sad jedino možda pozovu iz neke egzotične, daleke zemlje", kroz osmeh, ali objektivno, priča Vranješ.

Osvrnuo se i na poznanstvo s Italijanom koji se istakao vodeći Sasuolo do osmog mesta Serije A u dve uzastopne sezone.

"Družili smo se dok smo igrali za Kluž, on je tada privodio karijeru kraju. Reč je o original Italijanu i na terenu i van njega. Vrlo zanimljiv tip, koji uvek ima nešto da doda, da prokomentariše. Drago mi je da mu dobro ide kao treneru. Iznenadio sam se kada sam ga video prvi put na televiziji u ulozi trenera, ali nije to nešto što se nije moglo naslutiti. Voleo je uvek da postavlja pitanja tokom treninga", prisetio se Vranješ.

Kada je reč o Italijanima, važnu ulogu u tamošenjem fudbalu trenutno imaju braća Milinković-Savić. Sergej je već neko vreme među najboljim igračima Lacija, a Vanja se ove sezone ustalio na golu Torina.

"Sećam ih se obojice kao klinaca u Vojvodini, a sa Vanjom sam bio i u Gdanjsku. Izvanredno je branio, bio jedan od najboljih golmana lige i ne iznenađuje me što je sada u nekom jačem klubu. Koliko se sećam, on je imao i ugovor sa Mančester junajtedom, tako da se već tada znalo da će imati dobru karijeru. I Sergej je od početka pokazivao veliki potencijal, pa ne čudi da je postao jedan od top igrača Serije A. Što kažu, sve je to normalno", smatra naš sagovornik.

Govoreći o generaciji Vojvodine iz vremena kada je on nastupao za Novosađanje, Vranješ ima samo pohvale.

"Bili su tu još Radoja, Poletanović, Kosović, Gaćinović, Katai, Babić, Ivanić, Vujačić... Neverovatno koliko talentovanih igrača je bilo u ekipi tada i drago mi je da su se svi razvili u pravom smeru i napravili dobre karijere".

NIJE KASNO ZA REPREZENTACIJU

Zanimljivo je da i pored uspešnih igara u inostranstvu, pa i po povratku, Stojan Vranješ ima samo tri nastupa za selekciju Bosne i Hercegovine. Sva tri u prijateljskim mečevima.

"Mislim da sam fenomen, jer imam po jedan nastup kod tri različita selektora. Ubeđen sam da sam mogao da ih imam mnogo više, posebno gledajući neke druge igrače. Ima tu još njih iz Premijer lige koji zaslužuju poziv. Recimo, Nemanja Bilbija. Ne želim da pravim reklamu ni drugima ni sebi, ali ne vidim razlog zašto neko ne bi pozvao. Malo su čudni odabiri", smatra iskusni fudbaler, a videćemo kako razmišlja Bugarin na klupi Bosne i Hercegovine, Ivajlo Petev.

Za kraj, još malo priče o Borcu.

Pomenuo je Vranješ finale Kupa bez velikog broja standardnih igrača, koje su odmenili momci čije vreme tek predstoji.

"Borac ima pet-šest veoma talentovanih igrača, od kojih su četvorica sada sa mladom reprezentacijom. Budućnost je pred njima, jer je u Borcu trenutno mnogo bolja situacija nego kada sam ja bio mlad. Daje im se šansa, ali je činjenica da je transfer u inostranstvo želja i tih igrača i kluba. Nisam siguran da to može uskoro da se promeni, ali bez obzira, Borac mora da se osloni na svoju školu. Ideja je da, za početak, klub redovno igra Ligu konferencije i da to takmičenje bude izlog za mlade igrače, koji bi kasnije pravili transfere. Da se ne lažemo, Borac, kao i mnogi drugi, od toga živi", svestane je Vranješ.