Put inata Mirka Ivanića

Da, tačno je da će navijači Crvene zvezde zaljubljenih pogleda posmatrati svaki potez poslednjih pojačanja Silasa, Radonjića i Radeta Krunića, smatrajući da su baš oni, naviknuti na top nivo fudbala, sposobni da donesu prevagu u sudaru sa lisabonskom Benfikom. Polagaće nade u sudbinu, sportsku sreću, trenerski manevar Vladana Milojevića. Ali u tom špilu Zvezdinih aduta za novu evropsku priču kao večita vrednost i dalje stoji Mirko Ivanić.

Mnogo toga je već napisano o transformaciji bivšeg člana BATE Borisova, o tome kako je kao igrač pred emotivnim i psihološkim slomom, tamo na početku beogradskog mandata, postao jedan od glavnih saradnika Dejana Stankovića. A potom nastavio da se održava na površini velikih Zvezdinih aduta. Bez obzira protiv koga se i gde se igra.

Nastavio je Vladan Milojević da eksploatiše kvaliteta Mirka Ivanića, dodelivši mu traku u odsustvu Uroša Spajića. Reklo bi se mali detalj, ali posmatrajući sa strane Mirko Ivanić je u beogradskim danima napravio još jedan „salto mortale“. Kao da je krenuo putem nekog sportskog inata, želje za novim dokazivanjem, stvarajući oko sebe neprobojan štit jednog od najvažnijih pojedinaca u ovoj novoj epohi Crvene zvezde.

Možda su i Mirku Ivaniću dosadile one pozitivne priče o tome kako je on reprezentativni primer fudbalera koga bi svaka majka poželela za zeta. Nije bilo u njegovim igrama previše emocije, gledao je na velike Zvezdine mečeve kao na posao koji treba obaviti na najbolji način. Nije ni bilo jeftinog populizma u njegovim rečima o tome kako mu je od rođenja krv crveno-bela, kako je u Beogradu dosanjao sve snove igrajući Ligu šampiona. Bio je distanciran bivši reprezentativac Crne Gore od lakih emocija. Ali je odrađivao posao najbolje što može. Nekada bravurozno kao na San Siru protiv Milana. Nekada solidno, nekada slabo. Samo je bio konstanta kod Dejana Stankovića, Miloš Milojevića, Baraka Bahara i sada ponovo Vladana Milojevića.

MANGUPSKO-ŠIBICARSKI POTEZ PROTIV NORVEŽANA

Ljudi iz stručnog štaba Crvene zvezde, ovog aktuelnog, reći će vam u poverenju da je Mirko Ivanić primer kako treba da se ponaša fudbaler srpskog šampiona, i da deca iz omladinske škole mogu da ga slede u svakom pogledu. Kultorološkom, obrazovnom, emotivnom, profesionalnom. I da ga zato treba „zalivati“.

Dugovečanost Mirka Ivanića na Marakani uticala je da strelac 68 golova za Crvenu zvezdu dođe u vrlo problematičnu fazu zasićenja, posebno što je bivši trener Dejan Stanković slao jasne signale da ga želi u moskovskom Spartaku i da će aktivirati izlaznu klauzulu od pet miliona evra. Slične želje imao je i Miloš Milojević, koji je u Al Vaslu mogao Ivaniću da ponudi nešto mirniji sportski život, posle konstantnog stresa u Ljutice Bogdana.

Na kraju je Mirko Ivanić ostao u Crvenoj zvezdi, našavši u sebi dodatnu rezervu motivacije. Možda se ona razgorela zbog učestalih priča o tome kako je srpski šampion, posle silnih trofeja i upliva novca iz UEFA morao da nađe kvalitetnijeg igrača od Mirka Ivanića. Bez obzira na njegovu zaostavštinu. Koliko god bio otporan na kritike, mirni momak iz Bačkog Jarka ovog leta kao da svakim potezom želi da pokaže da njegovo vreme nije prošlo.

Kada se slavila rutinska i očekivana pobeda nad Napretkom uoči susreta sa Benfikom, Mirko Ivanić je energičnije skakao od Nemanje Radonjića. Poslednji sekund duela sa Bode/Glimtom sačekao je sa sukrvicom u očima kao ratnik koji je dobio najvažniju bitku. Bilo je u tom pogledu inata, moći i skrivenih poruka. Ima tu još jedan detalj koji je ostao ispod radara.

Dok su Norvežani u sudijskoj nadoknadi tražili pogodak vredan produžetka Mirko Ivanić je šutnuo loptu koja je bila blizu Zvezdine klupe kako bi ekipa dobila na vremenu. Namerno je isprovocirao žuti karton, ali i to je dokaz da se Mirko Ivanić promenio, pokazavši spremnost da bude vođa. Slične izlive strasti imao je u finalu Kupa kada je postigao gol protiv Vojvodine, kao i u Kragujevcu kada je morao da ulazi sa klupe i spašava pobedu.

Bio je to šibicarsko-mangupski potez (onaj protiv Bodea), iz beogradskih balona malog fudbala kada igrate protiv boljeg od sebe i imate dobar rezultat. Ali krajnje legitiman način borbe koji ne govori o sportskom vaspitanju. Tako nešto su radili Kristijano Ronaldo i Đerar Pike u El Klasiku, pa što ne bi i Mirko Ivanić. Takve utakmice ne poznaju dobre dečake.

Sva navedeno je više nego jasan dokaz da se Mirko Ivanić promenio. Možda i zbog toga što na ovu sezonu gleda kao na njegov poslednjih ples u Ljutice Bogdana, mada će, sigurni smo, rukovodstvo kluba želeti da ga zadrži na Marakani i ponudi mu još jedno produženje ugovora. A do tada Mirko Ivanić će nastaviti putem inata.

Već protiv Benfike, jer on i dalje nema pobedu u Ligi šampiona. Protiv Liverpula nije bio u klubu, dok je meč sa Olimpijakosom dočekao van protokola.