Prvi Sjominov intervju po odlasku iz Lokomotive: Moj ugovor manji od Nikolićevog! Razumem kad dolaze Kapelo, Hidink i Spaleti, ali ovo brine rusku struku

Puca po leđima Marka Nikolića. Rat između dve struje u Lokomotivi i oko nje – one koja je do pre godinu i po vodila klub i aktuelne, trenutno za komandama – dobila je dimenziju više posle imenovanja srpskog stručnjaka za šef a stručnog štaba ruskog velikana. Očigledan jaz i borba za fotelje, ambijent na koji smo navikli u srpskom fudbalu, nije mimoišao Moskovljane, pa se 40-godišnji strateg našao na tankom ledu, a da suštinski nije još ni prionuo na posao.

U kakav je osinjak uleteo, koliko će ga svakom koraku saplitati javnost, mediji, pa i „rođeni“ klub može se zaključiti na osnovu reči Jurija Sjomina, koga je Beograđanin zamenio na klupi Lokosa. Legendarni stručnjak oglasio se prvi put posle odluke kluba da s njim ne produži saradnju, na nekoliko mesta „potkačio“ Nikolića, a još je indikativnije da se obrušio na čelnike, što samo ukazuje da je ambijent u Mosvki haotičan i da će Marko imati uzanu stazu ka uspehu. A to je da – pobeđuje.

Sjominu je teško pala odluka da završi četvti mandat u Lokomtivi, pa zato „puca“ iz svih oružja.

„Citiraću bivšeg trenera Lokomotive Slavena Bilića, koji je kasnije radio u Premijer ligi Engleske. Rekao je: 'Nisam se slagao sa klubom, zato nisam ni ostvario željene rezultate': Ja jesam, uprkos još većim razlikama. Razlog rastanka sa rukovodiocima Lokomotive je što im nisam dozvoljavao da mi se mešaju u posao i što sam im se u pojedinim trenucima zamerio. Ne klubu, već njima lično. Ako čelnci smatraju da određeni zadatak nisam obavio valjeno, smatram da bi jedino ispravno bilo da svi zajedno odemo. Kompletan Upravni odbor, svi direktori i ja kao trener. Na kraju krajeva, oni su ti koji su odobrili moj dolazak i koji su mi produžili ugovor. Što znači da su i oni odgvorni“, bljuje vatru Sjomin u opširnom intervjuu za Sport ekspres.

Najviše mu smeta tajming rastanka. Pre zvaničnog kraja sezone.

„Očigledno je da su se dogovorili sa Markom Nikolićem pre nego što su sve objavili. U trenutku imenovanja novog trenera nije se znalo da li će se prvenstvo Rusije nastaviti, a njemu ugovor teče od 1. juna. Svi u klubu su znali za to vrlo dobro. Čelnici Lokomotive ništa nisu uradili da se situacija promeni. Zašto, pitajte Anatolija Meščerjakova, jednog od direktora“.

Da je u pitanju obračun na relaciji sa rukovodiocima i da je Lokomotiva trusno područje svedoče sledeće reči:

„Teško mi je da budem na istim talasnim dužinama sa čelnicima koji se ne vode fudbalskim interesima, već ih samo zanima kako da troše novac drugih ljudi, a da pritom nisu zaradili ni jednu jedini rublju za klub. Za razliku od njih, ljudi koji su trošili sopstveni novac, poput Igora Surkisa, Aleksejsa Federičeva i Sulejmana Kerimova (bivša garnitura, op. aut.), kao i čelnici Ruske železnice, nikad nisu imali problem sa mnom. Ni ja sa njima. Veliko hvala Kiknadzeu i Meščerjakovu (aktuelnim rukovodiocima), jer su u meni probudili zver. Uradili su sve kako ne bismo bili bolje plasirani i ništa nisu učinili da bi ojačali tim. Njihova aktivnosti je moja najveća motivacija. Poneta nije u tome da mi nisu produžili ugovor. Suština je ko ostaje. Sjomon odlazi, a Kiknadze i dalje radi. To što su neki ljudi ostali u Lokomotivi je daleko katastrofalnija odluka nego što je rastanak sa Sjominom“.

Zamerio je iskusni trener Lokosima i na transfer politici.

„Veoma je kontroverzna. Ljudi koji odlučuju su zauzeti drugim poslovima, nemaju vremena za fudbal. Čak i ne gledaju potencijalna pojačanja. Predstavnici kluba im predaju listu želja, a ispostavilo se da nikad nisu doveli one koje smo hteli. Čak ni alternativnu opciju. Uvek bi se opredelili za treće, četvrto ili peto rešenje, uprkos činjenici da imena tih igrača nikad nismo ni predali na razmatranje“.

© AFP, Sjomin i Ronaldo

Sadašnji čelnici Lokomotive želeli su da Juri Sjomin ostane u klubu, nudili mu mesto „počasnog trenera“. Odbio je.

„Dok je ova garnitura ljudi u klubu, nisu mi potrebne nikakve počasti s njihove strane. Ako budem želeo da gledam utakmice, ili ću zakupiti mesto u loži ili ću dolaziti s prijateljima na tribine. Jedan od predloga bio je da škola fudbala Lokomotive nosi moje ime. Da bi se to desilo, morao bih da znam da ću imati nekog uticaja u njoj, želim da budem siguran da se povlače pravili potezi, ne da mi dolaze roditelji i žale se rečima 'upisali smo dete u školu koja nosi Sjominovo prezime, a u njoj se čudne stvari dešavaju'. Dešavaju se već sad, a da nije jasno zbog čega. Mnogi treneri su tamo dobili otkaz. Zato me to nije interesovalo. Čak nije ni pitanje novca, jer sam se do poslednjeg trenutka nadao da ću nastaviti posao trenera. Ako bi sadašnje rukovodstvo ponudilo organizaciju oproštaja za vreme neke utakmice, odbio bih. Sa ovim ljudima – ne. Kad dođu drugi, možemo da pričamo“.

Tek onda, za nas najinteresantnije tema. Marko Nikolić. I odmah pitanje, da li bi pristao na razgovor sa bivšim trenerom Partizana ako bi mu se ovaj obratio za pomoć?

„Vreme će pokazati“.

Ruski mediji su pisali da će Nikolić u Lokomotivi inkasirati 1.200.000 evra po sezoni, a da je Sjomin imao duplo veću platu. Što on demantuje.

„Ne mogu da govorim o ciframa, ali mogu da kažem da je moj kompletan ugovor bio manji od onog koliko će Srbin i njegova dva pomoćnika (Radoje Smiljanić i Goran Basarić, op. aut.) zajedno zaraditi. Definitivno. Kad je reč o novom ugovoru, stvarno mi plata nije bila važna nijednog trenutka. Radio sam tokom karijere i za velike sume, ali i za mane i u svakom klubu sam ispunio očekivanja. Možda sam samo u moskovskom Dinamu zakazao, jer su mnogi faktori bili protiv mene“.

Da je protiv izbora Nikolića, vidi se i po sledećoj izajvi.

„Razumem kad u Premijer ligu dolaze Hidink, Advokat, Kapelo, Spaleti, Vilas Boas ili Lučesku, sve dokazani treneri širom Evrope, ali... Dolazak Nikolića, protiv koga ništa lično nemam, suprotan je deklaraciji čelnika Lokomotive koji su se zalagali za razvoj ruskog fudbala. Na kraju krajeva, ovo bi trebalo da zabrine rusku struku“.

Ljut je Sjomin iz razloga što se, prema njegovoj oceni, ne ceni dovoljno šta je uradio u poslednje četiri godine. Posebno u minule dve kad je uveo Lokomotivu u Ligu šampiona.

„Radio sam u mnogim timova, ali nigde nisam video da čelnici toliko rade protiv interesa kluba kao što je slučaj u Lokomotivi. Samo u poslednje dve sezone, od učešća u Ligi šampiona, doneo sam klubu bar 60.000.000 evra. Možda i celih 70.000.000. Da je uprava radila bolje, suma bi bila još veća. Pitam se, šta je generalni direktor uradio u istom periodu. Nije uneo nijednu jedinu rublju u kasu. Neka Kiknadze navede bar jednog sponzora kog je doveo“.

Jedna od glavnih zamerki sadašnjih čelnika Lokomotive ticala se Sjominovih godina. Nedavno je proslavio 73. rođendan i smatrali su da ga je vreme pregazilo.

„Pogrešan pristup, jer sve zavisi od zdravlja. I onoga za šta je čovek sposoban. To nema veze s tim da li je star ili mlad. Suština sporta je da se osvajaju trofeji, bez obzira na godine. Lokomotiva je osvojila četiir pehara od 2016. do danas, koliko nisu ostali ruski timovi u istom periodu. Čujem glasine kako Sjomin nije u stanju da vodi Lokomotivu napred, a podsećam vas da u poslednje tri godine nisam propustio nijedan jedini trebning. Čak ni kad sam imao zapaljenje pluća. Sjomin bi svakako morao da ode jednog dana. Ako ne danas, onda sutra. Jedino što bi način bio potpuno drugačiji od sadašnjeg. Sjomin je bio spreman na sve. Samo je trebalo iskreno da razgovaraju sa mnom i da im interes fudbala bude na prvom mestu“, zaključio je Juri Sjomin.