Propali večiti derbi

Od formiranja profesionalnog fudbalskog šampionata Bugarske 1948. godine, do sredine devedesetih godina prošlog veka, veliku većinu titula među sobom su rasporedili Levski i CSKA iz Sofije. Ova dva istinska velikana decenijama niko nije uspeo da ugrozi, sve do pred kraj 20. veka, kada je došlo do privatizacije klubova. Ulaskom biznismena koji je zgrnuo milione zahvaljujući trgovini naftom, Griše Gančeva u tadašnjeg prvoligaša Liteks, otpočela je neka nova era, koja je u narednim decenijama potpuno upropastila večiti derbi bugarskog fudbala.

Naredni je na programu ove subote od 14.45 časova, kada će Levski ugostiti CSKA. Međutim, za razliku od prošlog veka, ova dva tima godinama već nisu konkurenti u borbi za titulu. Ludogorec je nedodirljiv već 13 godina, a u ovom trenutku deluje i da je Botev iz Plovdiva daleko bolje organizovan od klubova sa 31 (CSKA), odnosno 26 osvojenih titula (Levski).

Ovaj 164. večiti derbi Levski dočekuje na fenomenalnoj drugoj poziciji sa 25 bodova, tri manje od Ludogoreca, od kojeg je doduše odigrao meč više, ali je zato CSKA katastrofalan i nalazi se tek na 12. mestu na tabeli. Osvojio je samo 10 poena iz 10 utakmica, svega tri više od fenjeraša Hebara. Ne pamte više ni Bugari kada su poslednji put i Levski i CSKA istovremeno bili u vrhu, iako su ova dva kluba i dalje bez premca najpopularnija i najpraćenija u zemlji. Sa nekim stvarima jednostavno ne mogu da se izbore.

I opet, moramo da se vratimo na pomenutog Gančeva, ali i na gazdu Ludogoreca Kirila Domusčijeva, koji su sada verovatno dvojica najvećih rivala u bugarskom fudbalu. Obojica leže na milionima, obojica imaju uticaj na dešavanja u državi, ali samo jedan od njih uspeva da osvaja trofeje.

14.45: (2,20) Levski Sofija (3,15) CSKA Sofija (3,25)

Uzrok njihovog neprijateljsktva je – CSKA. Gančev je, posle četiri titule sa Liteksom, shvatio da ipak najveći novac u fudbalu može da se zaradi ipak kroz klubove sa dugom tradicijom. Zato je rešio da postane vlasnik CSKA, ali u to isto vreme sličan plan je imao i vlasnik brojnih farmaceutskih kompanija u Bugarskoj, Domusčijev.

Šest godina stariji Gančev ga je ipak blokirao, a Domusčijev je tada javno poručio da će svi zažaliti zbog toga. Zakleo se da CSKA neće osvojiti više nijednu titulu, napravio je od malenog Ludogoreca iz Razgrada ubedljivo najmoćniji klub u zemlji i kao što smo napisali, 13 godina već niko ne uspeva da ga skine sa trona.

U međuvremenu, Gančev je uspeo da uzme CSKA za sebe, ali je to uradio na, po mnogima, nelegalan način. Naime, iskoristio je finansijsku krizu Armejaca i praktično ih fuzionisao sa svojim Liteksom, svom klubu je promenio grb i ime, a UEFA, koja ne mari preterano za te detalje, priznala je novi CSKA kao legitimnog naslednika starog, tako da je zadržao svoju istoriju. Ipak, postojala je i opozicija, oni koji nisu priznavali bivši Liteks (postoji sada i novi, koji se takmiči u drugoj ligi), pa su oni osnovali svoj „pravi“ CSKA, koji se sada takođe takmiči u prvoj ligi pod imenom CSKA 1948. Deo navijača Armejaca je prešao da navija za njih, ali ovaj Gančevov CSKA je ipak zadržao većinu.

Navijači CSKA Sofije (©AFP)

Ima samo jedna bitna razlika između dvojice biznismena. Domusčijev je ušao u Ludogorec sa ciljem da pokori Bugarsku i beleži što veće uspehe u Evropi, pa je bio spreman da ulaže svoj novac. Gančev je uzeo CSKA da bi zaradio, pa se više bavio dovođenjem jeftinih pojačanja i prodajom svega što vredi. U takvom okruženju teško je napraviti neki rezultat.

Gančev ga očekuje. Pa, čim ga nema menja trenera. Te je tako od početka 2015. godine do sada 26 puta menjao šefa stručnog štaba. Vodili su ga i Ljubomir Petrović i Miloš Krusčić, ali najbliži nekom značajnom rezultatu bio je Saša Ilić. U sezoni 2022/2023 u poslednjem kolu mu je izmakla titula, a već narednog leta Gančev mu je uručio otkaz posle ubedljivog poraza u evropskim kvalifikacijama od rumunskog Sepsija.

Letos je prišreme sa Armejcima odradio hrvatski strateg Tomislav Stipić, ali je već krajem avgusta napustio klub i sada stručnim štabom rukovodi Bugarin Aleksandar Tomaš. Iako je tokom prošlog prelaznog roka uloženo blizu 4.000.000 evra na pojačanja (Aron Leja Iseka iz OFI Krita, Goduin Kojalipu iz Beverena i Džejms Eto iz Botev Plovdiva su koštali po 1.000.000), rezultati ove sezone su katastrofalni.

Griša Gančev i Hristo Stoičkov (©AFP)

To su muke CSKA, a šta je sa Levskim?

Do 2009. godine Plavci su lepo gurali, igrali su čak i u grupnoj fazi Lige šampiona i mučili Barselonu i Čelsi. Međutim, previše su se oslanjali na novac od UEFA, a čim je izostao uspeh na međunarodnoj sceni stegla se omča oko vrata.

Tri poraza su obeležila ovaj mračan period, svi u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Na prvoj prepreci Levski je 2011. godine zaustavljen od strane Spartaka iz Trnave, 2012. je bolje bilo Sarajevo, dok ga je 2013. eliminisao kazahstanski Irtiš. Tri dvomeča, tri neuspeha i nikakav profit od Evrope, a uprava je uporno dovodila skupe strance i povećavala dugovanja.

Rupe su popunjavane prodajom svih najvrednijih igrača, tim je bio sve slabiji i počev od sezone 2014/2015 samo je jednom do kraja te decenije uopšte uspeo da završi među najbolje tri ekipe u domaćem prvenstvu. Bolni porazi u kupu, neočekivane eliminacije u Evropi od lihtenštajnskog Vaduza i kiparske AEK Larnake, sve su dublje gurali klub u bezdan. Tadašnji gazda kluba Todor Batkov se povukao, prepustio je rukovođenje kluba biznismenu Spasu Rusevu, koji je u avgustu 2016. godine započeo projekat ambiciozno. Doveo je fudbalere Gabrijela Obertana i Đordija Gomeza, za trenera zaposlio bivšeg stratega Lacija, Fjorentine i Sampdorije Dailija Rosija, ali ubrzo je shvatio u kakvom je problemu i da je takav projekat neodrživ. Već u februaru naredne godine je otkrio realnu sliku, da je Levski praktično pred bankrotom i da je prinuđen da spašava što se spasiti može. Cilj više nije bio borba za titulu, nego golo preživljavanje i rekonstrukcija svih struktura od temelja. Rusev nije uspeo i povukao se iz Levskog 2017. godine, ostavivši 26-strukog prvaka Bugarske sa više od 15.000.000 evra duga.

Četiri dana kasnije saopšteno je da je političar i jedan od najbogatijih Bugara Vasil Božkov novi vlasnik Levskog. Probao je da stabilizuje situaciju ličnim ulaganjima i tokom svog boravka na čelu kluba uložio je više od 10.000.000 evra. Međutim, povukao se za vreme pandemije korona virusa, a godinu dana kasnije je priznao da je primoran da uzme Levski od strane tadašnjeg premijera Bugarske Bojka Borisova. Nije ozbiljno želeo taj klub, čak mu je CSKA draži, pa je iskoristio prvu priliku da ga se ratosilja. Levski je ponovo ostao na rubu egzistencije.

Da ne propadne spasao ga je nekadašnji fudbaler Plavaca Nasko Sirakov. Postao je većinski vlasnik tokom leta 2020. godine i oformio ekipu koja bi napravila strategiju kojom bi se klub spasao. Viđen je i potpun zaokret u transfer politici, više Levski nije dovodio strance, već se oslanjao na jeftinije domaće igrače i klince iz sopstvene škole.

Nasko Sirakov (©Wikipedia)

U nekoliko navrata je Sirakov na sednicama upravnog odbora diskutovao o proglašenju bankrota kluba i resetovanju po receptu Glazgov Rendžersa, novom početku od najnižih liga. Svaki put je ipak bilo glasano protiv, procena uprave je bila da klub ipak može da se spase pametnim poslovanjem i uz pomoć sponzora.

I zaista, krajem 2023. godine Sirakov je izašao sa zvaničnim saopštenjem da je dug gotovo saniran. Pomoglo je mnogo i to što je 2022. osvojen Kup Bugarske, senzacionalnom pobedom nad CSKA u finalu sa 1:0. Konačno je klub malo prodisao.

Ovog leta je prvi put od odlaska Božkova Levski potrošio više od 1.000.000 evra na dovođenje pojačanja. Međutim, nisu to bila neka atraktivna imena, već uglavnom igrači koji su prošli ispod radara drugima, kao po pravilu - iz nižih liga. Najskuplji je bio Aldair iz španskog trećeligaša Ponferadine (300.000), iz brazilskog trećeligaša Nova Igauča je za 250.000 doveden Maikon, iz hrvatskog drugoligaša Dubrave Klement Ikena za 200.000, iz portugalskog trećeligaša Varzima Mustafa Sangere za 175.000, iz novog prvoligaša Bugarske Levskog iz Krumovgrada Aleksandar Kolev za 100.000, a bez obeštećenja je došao golman Rudeša Matej Marković, koji je prošle sezone ispao u drugu ligu Hrvatske.

Kada se ovako pobroji, krajnje neatraktivna pojačanja i opravdano navijači Levskog se nisu nadali nikakvom čudu. Međutim, rezultati ove sezone su daleko iznad očekivanih, možda i najbolji u poslednjih desetak godina. Sa osam pobeda iz 11 kola Levski je na odličnom putu da se plasira u plej-of za titulu, a trenutno može da se hvali kako ima najbolji napad u ligi. Sangere i Aleksandar Kolev su postigli po pet golova, a za Francuza navodno već ima interesanata i očekuje se da njegova prodaja (na zimu ili najkasnije na leto) donese klubu lep profit. Sedmocifren.

Levski u poslednje dve godine nijednom nije pobedio u večitom derbiju, triput je poražen, a dvaput je izvukao po bod. U aprilu ove godine CSKA je rutinski slavio sa po 2:0 (kao gost) i 3:1 (kod kuće). Ovog puta, prvi put posle mnogo godina, plavci ipak dočekuju veliki gradski derbi kao blagi favoriti. Samo što je derbi Sofije i dalje daleko od onog starog sjaja...

BUGARSKA 1 – 12. KOLO

Petak

Beroe – Spartak Varna 3:0 (2:0)

/Espinoza 26, Ferer 40, Godoj 78/

Botev Vraca – Lokomotiva Plovdiv 0:0

Subota

11.45: (2,90) Lokomotiva Sofija (2,95) Levski Krumovgrad (2,50)

14.45: (2,20) Levski Sofija (3,15) CSKA Sofija (3,25)

17.45: (1,85) Botev Plovdiv (3,35) Slavija Sofija (4,10)

Nedelja

15.45: (1,15) Černo More (7,00) Hebar (15,0)

18.15: (19,0) Septemvri Sofija (7,00) Ludogorec (1,13)

Ponedeljak

17.00: (1,80) CSKA 1948 Sofija (3,35) Arda (4,40)

***Kvote su podložne promenama