Problem je metastazirao: Srbija nema desnog beka ni u najavi

Do pojave Aleksandra Mitrovića, tokom selektorskog mandata Siniše Mihajlovića, činilo se da će Srbija u budućnosti kuburiti sa napadačima. Ali onda je, posle pojave Mitrogola, usledila velika afirmacija Luke Jovića, pa zatim i Dušana Vlahovića. Povremeno je srpski fudbal kuburio i sa štoperima, ali uvek su nicala nova, i nenadana rešenja. Međutim, deficit na poziciji desnog beka kada je reč o srpskom fudbalu dobija nezamislive i neralne razmere.

Ne radi se samo Orlovi nemaju adekvatna rešenja kada je reč o desnom boku, pa je Dragan Stojković pronašao sreću i kvalitet igre forsirajući sistem sa trojicom štopera, i Darkom Lazovićem kao „ful bekom“. Već o činjenici da pravog rešenja nema ni na vidiku, i da su prognoze prilično sumorne.

Pokušavao je Dragan Stojković, pre njega Ljubiša Tumabković i Mladen Krstajić, da pronađu adekvatnu zamenu za ražalovanu legendu Branislava Ivanovića i u tom trenutku vremešnog Antonija Rukavinu. Dobijali su pozive Milan Gajić i Marko Gobeljić iz Crvene zvezde, ali nisu uspeli da se potvrde igrama u kontinuitetu u klubu. Bio je u jednom trenutku aktuelan i Nemanja Miletić iz Partizana, čak je Dragan Stojković Piksi pokušao da rehabilituje Marka Petkovića iz TSC-a. Na kraju je aktuelni selektor shvatio da mu je najbolje da se drži oprobanog sistema i na desnom boku šansu ukazuje Lazoviću, Radonjiću, povremeno čak Filipu Đuričiću.

Dešava se i razvijenim fudbalskim zemljama da povremeno, ciklus ili dva, imaju deficit na pčojedinim pozicijama, ali postoji razlog zbog kojeg bi u najjačim omladinskim školama u zemlji, kao i u omladinskom sektoru FSS mogli ozbiljno da se zamisle. Jer niko kvalitetnog beka nije napravio godinama unazad.

O tome svedoče i neverovatne činjenice kada jedan od problema srpskog fudbala prebacimo na teren mlađih reprezentativnih selekcija. I tamo igraju prinudna i nasilna rešenja, čisto da pokriju rupu.

Da ćemo u budućnosti imati problema na desnom boku nagovestio je bivši selektor mlade reprezentacije Srbije Ilije Stolica. Zbog manjka na desnoj strani mladi stručnjak je bio prinuđen da promeni formaciju i igra sa dva spoljna igrača. Takvu ulogu je poveravao tadašnjem prvotimcu Čukaričkog Veljku Birmančeviću, mada se znalo da će krativni fudbaler najopasniji u poslednjoj trećini terena. I kada ima punu slobodu.

Sličan trend se nastavio se i u ovom ciklusu. Selektori mlade reprezentacije Zvonko Živković i Aleksandar Rogić, nemaju na raspologanju dva desna beka kojima je to osnovna delatnost. Prednost je imao Bjeković iz Vojvodine (prirodni desni bek), a povremeno se pokušavalo sa prvotimcem Crvene zvezde Strahinjom Erakovićem, koji je iškolovan kao štoper. Popularni Čupa je i u klubu igrao uz desni bok. Ima mentalitet da se dobro brani, ali je ofanzivno prilično tanak i što bi prosti fudbalski ljudi rekli „ide do kofe“. U poslednjem meču Orlića protiv Farskih Ostrva uloga desnog beka povremena je prvotimcu Standarda Damjanu Pavloviću.

Ni u Superligi nema mnogo kvaliteta kada je reč o desnom boku. Uglavnom su to igrači koji su prošli kroz A ili mladu selekciju, ali se nisu dugo zadržali. Povremeno bljesne Jovan Vlalukin iz Metalca, ali pitanje je dokle sežu granice njegovog realnog potencijala.

I još jedan jako bitan detalj. Ni u omladinskoj reprezentaciji ne spavaju mirno kada se povede reč o poziciji desnog beka. Ta uloga je poverena Stefanu Despotovskom, Zvezdinom đaku na doškolovavanju u Grafičaru, koji je nešto između štopera i spoljnjeg igrača.