Prkose godinama: Kvartet veterana žari i pali u šampionatu Paragvaja

Šta prvo pomislite kada čujete reč Paragvaj? Nekima je verovatno prva pomisao prsata Larisa Rikelme, manekenka i glumica koja je postala planetarna atrakcija na Mundijalu u Južnoj Africi 2010. godine. Ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu sećaju se dobro Hozea Luisa Čilaverta, debeljuškastog golmana, jednog od najboljih na svetu krajem prošlog milenijuma. Bio je tri puta proglašavan za najboljeg čuvara mreže planete (1995, 1997 i 1998. godine). Ne samo da je odlično branio nego je bio pravi specijalista za slobodne udarce i jedanaesterce.

Ova južnoamerička zemlja u centralnom delu kontinenta, uz Boliviju jedina koja ne izlazi na more, uvek je bila rasadnik fudbalskih virtuoza koji su imali odlične karijere u Evropi. Paragvajski klubovi nisu tako platežni kao oni u Brazilu i Argentini, ali u ovom šampionatu trenutno igraju četvorica asova koja su žarila i palila na Starom kontinentu. U smiraj karijere, u poznim igračkim godinama, Roke Santa Kruz, Oskar Kardozo, Nelson Valdez i Raul Bobadilja, još nisu rekli poslednju reč. Klasa je večna. Ova četvorica majstora i dalje su najbolji fudbaleri svojih klubova u Paragvaju.

Počnimo od najstarijeg, verovatno i najboljeg paragvajskog fudbalera u prethodnih 20 godina – Rokea Santa Kruza. Kao klinca,osamnaestogišnjaka, slavni Bajern ga je doveo iz Olimpije iz Asunsiona. Igrao je osam godina za bavarskog giganta i osvojio sve što je moglo da se osvoji. Pet puta je bio šampion Bundeslige, uzeo četiri Kupa Nemačke, dva Liga kupa, a 2001. godine Kruz je bio deo šampionskog tima Bajerna koji se popeo na krov Evrope i sveta. Posle toga sledile su izazovi, prvo na Ostrvu u Blekbernu i Mančester Sitiju, zatim u Španiji, u Betisu i Malagi, jednu sezonu je proveo u meksičkom Kruz Azulu, da bi se posle 17 godina vratio u matični klub Olimpiju gde je napravio prve fudbalske korake.

Sa timom iz rodnog grada Asunsiona osvojio je dve Aperture, jednu Klausuru, a na 116 utakmica postigao je 52 gola. Ove sezone u Aperturu njegova Olimpija je bila druga iza Sero Portenja, a Roke je postigao 10 golova, tri manje od prvog strelca prvog dela šampionata Paragvaja, Sebastijana Fereire iz Libertada. Zagazio je u 40. godinu života, ali i dalje ne odustaje. Prošle nedelje je postigao prvenac u novoj sezoni Klausure protiv San Lorenca.

Sećate se Oskara Kardoza? Najbolje partije karijere pružao je u Benfiki. Za lisabonske Orlove igrao je sedam godina, od 2007. do 2014. Osvojio je dva puta Primeiru sa najpopularnijim portugalskim klubom, dva puta je igrao finale Lige Evrope, ali nije uspeo da osvoji pehar. Posle toga mu je karijere išla silaznom putanjom. Sa Olimpijakosom je uzeo prvenstvo Grčke, pre toga igrao dve godine u Trabzonu, da bi se 2017. godine vratio u Paragvaj. Nije kao Roke Santa Kruz došao u klub gde je i počeo karijeru. Igrao je u otadžbini u 3. oktobru, Nasionalu iz Asunsiona, a tri godine već brani boje Libertada. Prošle godine je osvojio Kup Paragvaja. Dva puta je biran za najboljeg fudbalera svoje zemlje, 2006. i 2009. godine.

U Aperturi ove godine je postigao osam golova, a na startu Klausure na četiri utakmice je dva puta zatresao mrežu rivala. Ima 37 i po godina, ali i dalje ga sluša lopta.

Poslednje igračke godine u Paragvaju troši i Neslon Valdez, nekadašnji napadač Verdera i Borusije iz Dortmunda. Poput Rokea Santa Kruza najveći pečat je ostavio u Bundesligi. Igrao je punu deceniju u jednoj od najjačih svetskih liga, onda je promenio veliki broj klubova. Igrao je u Španiji za Erkules i Valensiju, u Rusiji za Rubin iz Kazanja, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima za Al Džaziru iz Abu Dabija, u Grčkoj za Olimpijakos, vratio se na kratko opet u Nemačku, branio je boje Ajntrahta iz Frankfurta u sezoni 2014/2015, da bi se preselio u MLS, u Sijetl. Konačno, 2017. godine vratio se u otadžbinu, a i dalje brani boje Sero Portenja, pobednika Aperture ove godine. Ima titule državnog prvaka sa Borusijom Dortmund, Olimpijakosom i Sero Portenjom, a kupove je osvajao u SAD i Rusiji.

Za Sero Portenjo je postigao 17 golova na 67 utakmica. Ovog meseca puni 37 godina. U ovogodišnjoj Klausuri je postigao gol na četiri utakmice.

I najmlađi među ovim kvartetom koji će verovatno da završi karijeru u Paragvaju je Raul Bobadilja. Njega se dobro (nerado) sećaju navijači Partizana. Crno-beli su bili na pragu da izbore evropsko proleće u Ligi Evrope u sezoni 2015/2016. U Humskoj su tada izabranici Ljubinka Drulovića mogli da izgube i sa 2:1 od nemačkog Augzburga i plasirali bi se u prvu nokaut fazu drugorangiranog takmičenja na Starom kontinentu, ali je Bobadilja golom u 89. minutu šokirao Grobare u Beogradu tog 10. decembra 2015. godine. Tim iz Bavarske je pobedio sa 3:1 i eliminisao naš tim iz dalje faze takmičnja u Ligi Evrope.

Četvorogodšnji boravak u Augzburgu, od 2013. do 2017. godine bio je i vrhunac karijere robusnog napadača. On je rođen u Argenini, prošao je mlađe kategorije River Plejta, igrao i za prvi tim kluba sa Monumentala, a sa 19 godina stigao je u Švajcarsku. Branio je boje Konkordije, Grashopersa, Jang Bojsa i Bazela. Imao je kratku epizodu u grčkom Arisu, u Nemačkoj je branio boje Borusije iz Menhengladbaha, a od 2018. godine je igrač Argentinos Juniorsa, da bi ga tim iz Buenos Ajresa pozajmio Guaraniju ove godine. U prošloj Aperturi postigao je devet golova. Zanimljivo da mu je ovo prvi klub u Paragvaju. On je napunio 33 godine.

Velika imena za zanimljiviji šampionat Paragvaja...