Priznajte, mislili ste da nema šanse da doživim šezdesetu

Jedni kažu da je bio i ostao jedini fudbaler dostojan bogolikog statusa. Drugi će reći kako sve to nema veze ni s religijom, niti s ovim univerzumom, pa ga oslovljavaju sa Mali zaleni. Argentinci nemaju dilemu - najvoljeniji. Otkako se pojavio pa do kraja sveta.

Dijego Armando Maradona!

Ljubav i fudbal u tri reči - valjda niko nikada bolje ni lepše neće umeti da ih sjedini. Vagabundo i genije, sanjar i mitotvorac, plemić i prosjak. I opet sve u tri reči - Dijego Armando Maradona.

I u dva gola.

Fudbalski bukvar: grandiozna Asteka, užareni pločnici Meksiko Sitija i miris večne slave. Kraj juna 1986. Četvrtfinale Mundijala... (El Pibe danas slavi 60. rođendan, znate. To je nacionalni praznik u Argentini, ide se u crkvu Maradonijana. I televizija vrti snimke utakmice što ga je izdigla iznad ljudske vrste). "Englezi, prokleti Englezi"... Rane zbog poraza na Malvinskim ostrvima (Foklandi po Britancima), kada su vojni brodovi i avioni Ujedinjenog Kraljevstva do nogu potukli armiju generala Galitijerija, i dalje su žestoko pekle Argentince. Tek tri leta bila su prošla od tada.

„Argentina ima veći posed lopte i na ovom meču, ali kada će postići gol? Idemo, momci! Batista, Batista do Enrikea, pa Olartikoečea. Lopta dolazi do Maradone, mogao je da doda do Enrikea, ali on ide sam, ide, ide, prolazi pored trojice Engleza, neverovatno, Valdano...Visoka lopta... Ali Maradona ulazi u šesnaesterac, skače. Ruka! Ne! Gooooooooooooollllll! Gol, gol, gol, gol, gol! Englezi očajnički jure za sudijom Bin Naserom, ni pomoćnik ništa nije video. Po meni, bila je ruka. Ne znam šta će mi reći u Buenos Ajresu... Ali moram da kažem šta sam video. Slavimo ipak ovaj gol svom dušom! Argentina vodi sa 1:0! Neka mi oprosti Bog za ovo što ću reći: danas, protiv Engleza, čak i na ovakav način postići gol... Pa šta?!“

Komentator Ugo Morales bio je van sebe. Reči koje teraju suze radosnice na oči svakom Argentincu i posle toliko godina. Samo je on uz Pitera Šiltona video o čemu se zapravo radilo. Glen Hodl i Teri Fenik prvo su tražili ofsajd. I taman kada se čovek malo smirio, došao do vazduha i glasa, Dijego je „iscrtao po terenu“ najlepši gol u istoriji Mundijala. Prvo je prošetao Birdslija, pa Pitera Rida, onda dva puta prevario onog „mesara“ iz Singapura Terija Bučera i na kraju Fenika. Šilton kao šlag na torti.

„Genije! Genije! Genije! On ide i dalje, sve prolazi“... Gooooooooooolllllll“!

Deset sekundi je trajao taj antologijski slalom. I kako je samo "pevao" Morales...

„Izvinite, sada želim da plačem“, izustio je onako na jedvite jade, a onda posle kraće pauze nastavio u istom stilu: „Živeo fudbal! Hvala ti Bože za ovaj gol, za Maradonu, za ovaj rezultat! Argentina - Engleska 2:0!“

Ta podvala Englezima na Asteki u vidu Božje ruke, pa onda onda minijatura dostojna najvećih umetnina, na najbolji način ispisuje život Dijega Armanda Maradone i sve te amplitude. S jedne strane rodni i sirotinjski Vilja Fjorito, s druge sve blagodeti statusa fudbalskog superstara; u Barsi idol, pa izdajnik i siledžija; u Napulju prijatelj mafije i humanitarac. Sekvence ko na filmu: u trenu svet na dlanu - slava, pijedestal i bleštavilo evropskih metropola; u drugom Kastrova Kuba kao sanatorijum, narkomanske krize i suze.

***

Bila je sreda, radni dan, 20. oktobar 1976. Dijego još nije imao punih 16 godina kada je prvi put sedeo na klupi Argentinos Juniorsa. Njegov otac nije dobio dozvolu šefa da napusti posao kako bi došao na stadion da gleda sina. I Dijego je bio tužan. U četvrti Paternal gostovao je Taljeres iz Kordobe...

"Sećam sem ušao sam umesto Đakobetija. Nosio sam dres crvene boje sa belom prugom preko grudi i brojem 16. Pred kraj prvog poluvremena trener Montes mi se obratio. Pitao je da li sam spreman. Ćutao sam, to je bio moj odgovor. Kada je trebalo da uđem Montes mi je kazao: Dijego, igraj kako umeš. Ako ti se ukaže prilika, proturi nekome kroz noge, kao što radiš na treningu. Poslušao sam ga. Prvu loptu primio sam leđima okrenut ka golu. Iza mene bio je Domingo Kabrera. Lako sam ga prošao, loptu sam mu gurnuo kroz noge i prošao pored njega. ostao je ukopan. Sa tribina se čulo glasno: oleeeeeee! Bila je to dobrodošlica za mene".

Sutradan se u novinama pojavila prva Maradonina fotografija. Naslov je glasio: U doba praznih priča slušajte ovacije!

***

Maradona je postigao 115 golova 167 utakmica za Argentinose. I sve to do svoje 20. godine. Usledio je veoma složen i zamršen transfer u Boku Juniors koji Dijego praktično sam izrežirao. Argentinos Juniorsi bili su veoma blizu dogovora sa River Platom. Čuvši to, Maradona je vođen željom da zaigra na Bombonjeri pozvao prijatelja novinara i zamolio ga da objavi vest kako je transfer u Boku dogovoren. U celu priču ubrzo su se uključili i ostali mediji, nastala je opšta zbrka koju je Boka iskoristila. Govorilo se da će Argentinosi dobiti 10.000.000 dolara, što je bila nezamisliva cifra u ono vreme. Na kraju, dogovor je podrazumevao da šestorica igrača Boke Juniors krenu u suprotnom pravcu, nešto keša na račun i nekoliko lažnih čekova.

Posle samo jedne sezone na Bombonjeri Maradona se preselio u Barselonu. Za dve godine koliko je proveo na Nou Kampu uglavnom je bio povređen i suspendovan. Takođe, zadobio je tešku povredu skočnog zgloba posle strašnog starta Andonija Gojkoečee iz Atletik Bilbaa. Njegovi katalonski dani pamte se i po masovnoj tuči sa igračima Bilbaa i sve to pred španskim kraljem. Usledila je petomesečna suspenzija i odluka da napusti Barselonu. Te 1984. Maradona se prvi put našao pred bankrotom...

***

Sredinom osamdesetih za emotivca poput Dijega Maradone verovatno nije bilo bolje destinacije od nadolazećeg Napolija i vrelog Napulja. S jedne strane bio je to izvanredan izbor, pogodak u centar. S druge strane bila je Komora. Maradona se savršeno srodio s emocijom juga Italije, igrao je srcem i dušom, davao se najbolje što je umeo. I fudbalu i nekim drugim čarima tamošnjeg života. Brend Maradona nastao je u Napulju. Klinac iz Fjorita izrastao je u najveću fudbalsku zvezdu. Krenula su prva poređenja sa Peleom, prvo zaljubljivanje u samog sebe, druženja sa problematičnim tipovima, prvi kokainske žurke. Ali pre svega toga klupski vrhunac - titula sa Napolijem te onaj čuveni grafit na napuljskom groblju: ne znate šta ste propustili; i onih 90 minuta protiv Engleza što će ga učiniti bićem iznad svih ostalih, besmrtnim i najvećim.

***

Ačera, neugledno predgrađe Napulja. Kiša, blato i hladnoća. Januar mesec. Svud oko malog fudbalskog igrališta ispred oronule kućice parkirani su besni automobili. Grupa fudbalera tu je na zagrevanju. U prvi mah svi su mislili da su u pitanju amateri, a onda... Ne, ne, pa to su prvotimci Napolija! I među njima Maradona! Glavom i onim žbunom na glavi Dijego Maradona!

Pjetro Pucone, Dijegov saigrač iz Napolija, inače rodom iz Ačere, zamolio je gazdu kluba Korada Ferlaina da pomogne u organizovanju humanitarne utakmice za bolesnog dečaka iz tog predgrađa. Ideja je bila da se igra na San Paolu. Odgovor je bio kratak i hladan: ne! Saznavši za to Maradona se ponudio da pomogne. Da, bilo je raznih peripetija, gazda Ferlaino je pretio, pozivao se na osiguranje, da bi El Pibe sve rešio u sekundi. Koliko, 12.000.000 lira? Računaj da je plaćeno! Pjerino, gde je taj dečak, igraćemo ispred njegove kuće. Da, Dijego Maradona tog je dana platio iz svog džepa da bi igrao za bolesnog dečaka.

I postigao je dva gola. Po blatu i kiši. Svi igrači bili su prljavi od glave do pete. Ali bili su srećni i zadovoljni. Deca su utrčala na teren, grlila su svoje mezimce. Sakupljeno je 20.000.000 lira.

Dečak iz predgrađa Ačera otputovao je u Francusku i uspešno je operisan. Preživeo je.

***

Maradona se posle Napolija nezaustavljivo gasio. Karijeru je završio 1997. nakon što je ustanovljeno da je bio dopingovan na Mundijalu u Sjedinjenim Državama. Radio je razne poslove, bio trener i voditelj. Jedna sekvenca iz penzionerskog života posebno je zanimljiva. Pre 15 godina imao je svoj noćni program u Argentini i za prvog gosta odabrao ni manje ni više nego Pelea! Znalo se da Brazilac ima cenu i da naplaćuje gostovanja, samo se nije znalo koliko. Maradona je tu situaciju iskoristio da celu tu stvar obelodani. Za tih sat i kusur sa Maradonom u studiju Pele je dobio 48.000 evra i Argentinac je to kazao u programu.

Ni Pele mu nije ostao dužan:

"Želim da ti postavim jedno pitanje i nadam se da ćeš biti iskren: da li ste stavili tablete za spavanje u Brankovu flašicu sa vodom"?

U pitanju je afera sa Mundijala 1990. godine, kada su se Brazil i Argentina sastali u četvrtfinalu. Brazilci su tada plasirali priče kako je argentinski maser poturio Branku flašicu sa specijalnim napitkom...

Maradona se nije zbunio, pa je uz osmeh ispalio: "Ne, ne, nikada mi nije biklo potrebno da nekog uspavam kako bih ga pobedio. To nije tačno".

***

Dijego Maradona nalazi se u izolaciji poslednjih dana. Povodom rođendanskog jubileja zvali su ga sa svih strana sveta. Jedno pitanje i njegov odgovor učiniće da mu se Argentinci još jednom poklone...

"Pitate me koja mi je želja za 60. rođendan? Da dam još jedan gol Englezima. Ali drugom rukom".

Ludačka ljubav i idolopoklonstvo prenose se s kolena na koleno u Argentini kada je El Pibe u pitanju. Možda će za neku godinu, ko to zna, u nekoj velikoj anketi ili stručnom kružoku, Lionel Mesi biti proglašen za najvećeg fudbalera svih vremena. Možda... I makar to prihvatio ceo svet, postojeće tačke na planeti gde će zanavek tim oreolom moći da se zakiti samo jedna glava - Dijegova.

Vilja Fjorito. Buenos Ajres... Ne, ipak je to cela Argentina. I naravno Napulj.

I Dijego će biti zadovoljan. Kao što je i danas zadovoljan.

"Priznajte, mislili ste da nema šanse da doživim šezdesetu".