PRELAZZI: Spletkarenje sa Totenhemovom dušom

Postoje utakmice u kojima poraz donese više nego pobeda. Jedna takva odigrana je u subotu predveče u Londonu: Mančester Junajted je pobedio Totenhem s 3:0, ali je Mančester Junajted izgubio mnogo više.

Ole Gunar Solskjer kupio je sebi još makar mesec-dva, debakl od Liverpula možda nikada neće biti zaboravljen, ali je makar skrajnut, kao u onoj epizodi "Simpsonovih" kada se Mardž navuče na kocku, a familija sve trpa pod tepih, sve dok više ne mogu ni da hodaju po stanu.

Teško je u novim okolnostima čak i Kristijanu Ronaldu da balansira...

Četvrtak, 21.00: (1,35) Totenhem (5,30) Vitese (10,0)

Totenhem je, dakle, poražen sa 0:3, ali je zato dobio trenera, i to onog kojeg bi mnogi na Old Trafordu dočekali hlebom i solju.

Ekipa s Vajt Hart Lejna igrala je taman tako da se po glavi sakrivenoj ispod folije počeškaju teoretičari zavere: kao da je, Bože sakloni, ceo tim znao da bi krah protiv rivala u borbi za Ligu šampiona značio šut-kartu za zlosrećnog Nuna Espirita Santa.

Tako je moralo biti, tako je i bilo.

ZVANIČNO: Konte novi menadžer Totenhema, tražio da mu obećaju Vlahovića i Kesija

Da je posredi nešto drugo, da je reč o nekom drugom klubu, moglo bi se sada naširoko diskutovati o tome šta simpatični Portugalac nije uradio dobro, a šta je možda mogao još gore; pa bismo se onda dohvatili i trenerskog "vjeruju" Antonija Kontea i razglabali kako će njegov 3-5-2 izgledati na onom svemirskom stadionu i koja je kvota da će Hari Kejn biti prekomandovan u tim za Ligu konferencije čim pred zadrtim Italijanom pokaže zrnce indolentnosti i makar pola osmeha uvređene mlade.

Ali to, avaj, nije toliko važno. Espirito Santo došao je u klub koji ga nije hteo, samo zato što se takva prilika – "jbg", dodali bi sad klinci – ne propušta kada vas pozovu.

Bio je četvrti, peti ili šesti izbor vrhuške Totenhema i raka mu je bila iskopana, a onda je u nju grubo gurnut čim se okončala (isključivo privremeno) saga sa Kejnom.

Portugalac nije uspeo da tim pun mediokriteta, od kojih su neki i sami zaboravili na kojoj su poziciji dobri, napravi boljim u zbiru, i iz kola u kolo je to izgledalo sve grđe i sve sporije, no krivica je tek donekle njegova, između ostalog i zato što mu je dato svega 17 mečeva.

Da li će to uspeti Antonio Konte, i šta se zapravo promenilo od juna kada je rekao "Ne, hvala" Totenhemu, do dana kada ga je zvanični Tviter nalog Spursa pozdravio sa "Buongiorno", opet je na kratke staze važno, ali nije pitanje svih pitanja.

Ako ne računamo ničim neutemeljenu iluziju o veličini i pozivanje na uspehe od pre pola veka – premda to i nije neka bolest, jer svaki navijač za svoj klub misli da je veći nego što jeste – jedini pravi krivac je onaj čiju su glavu jednako glasnu kao Nunovu tražili navijači u subotu uveče.

Danijel Levi (©Reuters)

Danijel Levi, direktor – mada ne i vlasnik – Totenhema izgleda kao onaj lik koji je bio najbolji frajer u srednjoj školi, i sada na sve moguće patetične načine pokušava da se vrati u to vreme.

Ali, kao što taj tip ne upiše fakultet pa ostane zarobljen u večitom dečaštvu, tako je Levi, kojem imidž negativca iz Bondovog filma više ne daje na simpatičnosti, pogubio konce odmah posle najvećeg uspeha, proboja u finale Lige šampiona.

Svaki potez koji je od tada napravio, uključujući i zloguko insistiranje na tome da para nema – neko je dobro primetio da je Totenhem dobio stadion, ali je izgubio ceo tim – na čelu sa rastankom sa Poketinom bio je pogrešan.

I Poketino, kojem je uskraćena podrška; i Murinjo, koji je angažovan uprkos svim crvenim svetlima upozorenja; i Nuno, od kojeg je očekivano čudo u vidu stabilizacije iako mu nije obezbeđen doslovno nijedan preduslov za to; čak i Hari Kejn, koji glavom, srcem ili već nekim drugim ekstremitetima nije tu, i koji već sada vredi značajno manje nego tokom svog višenedeljnog prikrivenog štrajka letos.

Sve je bilo loše, a onda je postalo još gore.

"Vreme će pokazati da li je ovo bila prava odluka", rekao je Levi na dan kada je Poketino pokupio pinkle.

Pa, vreme je pokazalo mnogo toga.

Ima ono o tome da je, kada uđeš u pogrešan voz, svaka naredna stanica još pogrešnija; Antonio Konte je Levijev pokušaj da na brzinu – dok tipa iz Lećea ne bezecuje neko drugi, bilo da je reč o Junajtedu ili o Njukaslu – prekreči kompoziciju i zavara putnike time što će promeniti displej.

Ali valjda su i oni svesni da se kroz muljave prozore teško mogu nazreti trofeji o kojima sanjaju.

Zato, ponavljamo, nije važan Antonio Konte, mada bi mogao napokon da probudi taj stadion, posebno za Božić dobije paketić sa srpskom zastavom pravo iz Firence, ali ni to nije presudno; nije važan ni Nuno Espirito Santo, nije on iz ovog debakla izašao toliko oštećen; nije važan čak ni Mančester Junajted, koji je greškom pobedio prošlog vikenda i izmenio i svoju i budućnost Totenhema.

Ništa neće biti važno ukoliko Danijel Levi, taj notorno teški pregovarač, ne prevari samog sebe.

Ako se to ne dogodi, onda će "Buongiorno" kojim je dočekan Antonio Konte vrlo brzo da se pretvori u tužni "Arrivederci" ili onu legendarnu "Buona notte" Tota Kutunja.

"Laku noć onima koji ne mogu da spavaju", počinje ta pesma.

"Laku noć onima koji jure neki drugi san", nastavlja se.