PRELAZZI: Osveta lošeg đaka Alberta Rijere

Ima taj izraz "osveta loših đaka" (neko će iz Srbije zavapiti "znamo, znamo!"), koji automatski podrazumeva nešto negativno. Došli oni koji nisu umeli ništa, pa sada teraju inat protiv negdašnje dobre dece, i tako to.

Ali ima i loših đaka od kojih stvarno bude nešto. Čuvene su priče o Albertu Ajnštajnu, Kventinu Tarantinu ili Marku Tvenu, koji su ili imali loše ocene, ili nisu uopšte mirisali školu, pa eto, nešto postade od njih.

Svako može da se promeni, uostalom, i to što je neko bio viđen kao materijal za profesora ili, eto, fudbalskog trenera, dok je neko drugi za to vreme čačkao nos i gledao gde će da popije pivo posle časa ili treninga, to ne znači da će ovaj prvi biti novi Anćeloti, a drugi netragom nestati.

Evo, na primer, Albert Rijera.

Dobro, nije on još postao trener, makar ne veliki, ali nije loše u svetu i svetlu ogromnih transfera i trenerskih primadona baciti pogled-dva na čoveka koji je krenuo kontrom, koji je iz neke tamo Slovenije – a ona vam može biti simpatična, ali je ljuta fudbalska provincija – počeo da gradi svoj put, i to uprkos svim signalima da on baš i neće biti za to.

Ne govorimo samo o onoj vreloj dobrodošlici prošlog leta, kada je stigao da zameni klupsku legendu velikog Roberta Prosinečkog (može i Veliki Žuti da nikad više ne sedne ni na jednu klupu, i da se ne javi nijednom novinaru, nama koji znamo će se odmah raskačkavaljiti nešto oko srca) na klupi ljubljanske Olimpije, a navijači uleteli da ga nauče pameti, i njega i klub.

Nije Olimpija bilo šta, govorili su, pa da angažuje čoveka koji će na njoj da uči...

Kad ono...

Mmmm da, kada priča tako počne, mora da ima još neki preokret u sebi, a ova je bogme imala: ta nova Olimpija, koja i jeste i nije ona stara Olimpija, osvojila je duplu krunu, i taman kada su se oni isti zaljubili u Alberta Rijeru, on je otišao da pokuša da sa vicešampionom Celjem svrgne tu istu Olimpiju. Kao najhladnija osveta...

Ali to je već Albert Rijera koji je savladao sve bubice – dobro, neke su ostale, što se iz njegove odluke da zapali za Celje i vidi – nas više zanima kako je, od svih ljudi za koje biste pomislili da bi mogao da postane trener iz jedne nesrećne generacije Liverpula i jedne srećne generacije Španije, to postao baš on. Dobro, i Ćabi Alonso, i Stiven Džerad, ali eto, i on.

Španac jeste bio slika i prilika dve turbulentne sezone Liverpula. Prve, u kojoj je titula izgledala blizu, ali je Benitez pogubio konce – ni na jednom se primeru to nije videlo kao na dovođenju, pa najurivanju Robija Kina u razmaku od svega četiri-pet meseci! – i druge, u kojoj su glavne vesti bili odlasci vedeta, toksičnost u svlačionici i finansijska dubioza sposobna da gurne klub u raku...

U toj prvoj, Albert Rijera je bio osveženje na levoj strani, čovek kojeg je Rafa Benitez odnekud izmislio, dovevši ga iz Espanjola u trenutku kada je ovaj postao reprezentativac one kao Pirineji jake Španije. Negde do januara 2009. izgledalo je da su se kockice složile, da će Liverpul uspeti da osvoji titulu nakon deceniju i po tuge – eh, a proći će još cela jedna decenija, i cela jedna pandemija, pre nego što se to desi – a onda se sve srušilo u roku od nekoliko nedelja.

Do leta 2010. Benitez će biti bivši, na klupu će sesti Roj Hodžson, Liverpul će nastaviti da pati, a Albert Rijera će, i uvređen i ponižen i besan, zameniti Premijer ligu grčkim prvenstvom, a Enfild Pirejom.

Nije bilo samo do pada forme, koji ga je koštao mesta u ekipi Španije za Mundijal 2010, lišivši ga zanavek šanse da bude i ostane svetski prvak, već i poganog jezika i ponašanja koje, makar je tako smatrao njegov sunarodnik s klupe, nije priličilo jednom internacionalcu.

(Bilo je tu i povreda, a potpisnik ovih redova jednom prilikom je dignut na sprdnju kada je svima rastrubio kako je u Knez Mihailovoj jednog prohladnog dana sreo Josija Benajuna i Alberta Rijeru, samo da vest o njihovoj poseti dr Marijani Kovačević uskoro izađe u britanskim tabloidima...)

Rijera je umeo da se potuče na treningu, da opljuje svog trenera u intervjuima – rekao je da Benitez ne ume ni sa igračima ni sa ljudima, ali i da nije posvećen poslu kao nekada, i makar za polovinu komentara bio u pravu – ali epizoda u Liverpulu biće samo nagoveštaj njegovih posrtanja.

Pričalo se da je iz Votforda, u kojem će se obresti nakon Galatasaraja, najuren zbog nediscipline i nerada, no pobedio je kada je – opet navodno – najuren iz Udinezea zato što nije došao na utakmicu (ne na trening! na utakmicu!) zato što je zatrajao na jednom turniru u pokeru. Ni povratak kući, na Majorku, nije bio dugotrajan ni srećan, pošto se odmah posvađao sa trenerom.

Nije, dakle, iznenađenje da je takav čovek postao fudbalski nomad (a i životni! Oženio se Ruskinjom iz Sibira, i sa njom dobio troje dece koja su prvo naučila ruski, pa španski), jedan od onih kojih se malo ko seti nakon što, jednog dana, u nekoj, da prostite, sportskoj tunguziji, kaže zbogom igri koja mu je dala mnogo, a on joj nije vratio koliko je možda, samo možda mogao.

Ta tunguzija je (skoro pa) na Balkanu, i Rijera je fudbalski skončao igrajući za Zavrč (ne, ni mi) i Koper.

Ono što nismo znali, i ono što bi nas iznenadilo, jeste da je sve vreme dok je degenečio svoju karijeru, zapravo smatrao sebe – ludosti i hrabrosti, dobro ste došle! – dobrim potencijalnim trenerom. Batalio je (valjda) poker i noću vrteo snimke starih utakmica Marsela Bijelse, a preko dana pohađao školu za UEFA licencu. U klupi sa Ćabijem Alonsom, Ćavijem, Raulom, Markosom Senom...

I možda samo to nije zaprepašćujuće, da neko tako nekonvencionalan pomisli da može sve, pa i to da postane trener, nego da neko može tako brzo – tek za koju godinicu – od neotesanog spadala da se pretvori u učitelja i starijeg brata.

Negdašnji "loš đak" daleko je i od Anćelotija i od Tarantina, daleko i od Ćavija i Ćabija Alonsa, ali evo, napreduje na svoj način – njegovo je Celje bez poraza u prva tri kola slovenačkog prvenstva, a ovog četvrtka brani minimalnu prednost protiv Nemana u "gostima", odnosno na neutralnom bunjištu u Đeru.

Znajući Rijeru, neće taj nikakvom prečicom stići do La Lige ili Premijer lige, potucaće se još po svetu i biti malo onaj stari, pa malo onaj novi...

Samo, ne bi bilo čudo da ga neko opet sretne u Beogradu, ovog puta na mestu trenera, i da nikome više ne bude smešno ni čudno.

LIGA KONFERENCIJE, KVALIFIKACIJE - 3. KOLO, REVANŠI

Sreda

Flora - Farul , prvi meč 0:3

Četvrtak

17.00: (2,40) Aktobe (3,20) Sepsi (3,10), prvi meč 1:1

18.00: (4,50) Linkoln (3,50) Balkani (1,82), prvi meč 0:2

18.00: (3,50) Pogon (3,50) Gent (2,05), prvi meč 0:5

18.00: (5,30) Pjunik (3,60) Bode Glimt (1,70), prvi meč 0:3

19.00: (1,47) APOEL (4,10) Dila Gori (7,75), prvi meč 2:0

19.00: (2,70) Austrija Beč (3,35) Legija (2,60), prvi meč 2:1

19.00: (1,22) Bešiktaš (6,50) Nefči (12,0), prvi meč 3:1

19.00: (1,85) Bran (3,50) Aroka (4,40), prvi meč 1:2

19.00: (1,80) Dinamo Kijev (3,50) Aris (4,70), prvi meč 0:1

19.00: (1,18) Ferencvaroš (7,25) Hamrun (15,0), prvi meč 6:1

19.00: (9,00) Gzira (5,00) Plzenj (1,35), prvi meč 0:4

19.00: (2,40) Levski (3,20) Hapoel BŠ (3,10), prvi meč 0:0

19.00: (1,63) Makabi TA (3,80) AEK Larnaka (5,70), prvi meč 1:1

19.00: (1,58) Nordsjeland (3,90) FCSB (6,00), prvi meč 0:0

19.00: (4,90) Riga (3,60) Tvente (1,75), prvi meč 0:2

19.30: (2,05) PAOK (3,35) Hajduk (3,80), prvi meč 0:0

19.45: (1,35) Midtjiland (4,80) Omonija (10,0), prvi meč 0:1

20.00: (13,0) Akurejri (7,75) Klub Briž (1,18), prvi meč 1:5

20.00: (3,00) Neman (3,30) Celje (2,40), prvi meč 0:1

20.00: (2,50) Osijek (3,30) Adana Demir (2,65), prvi meč 1:5

20.00: (1,50) Partizani (4,10) Valmijera (7,00), prvi meč 2:1

20.00: (1,63) Esperanž (3,80) Struga (5,70), prvi meč 1:3

20.00: (3,60) Trnava (3,40) Leh (2,10), prvi meč 1:2

20.15: (6,00) Maribor (4,10) Fenerbahče (1,55), prvi meč 1:3

20.15: (1,17) Rijeka (7,50) B36 (16,0), prvi meč 3:1

20.45: (1,03) AZ Alkmar (13,0) Santa Koloma (30,0), prvi meč 1:0

20.45: (2,00) Deri Siti (3,45) Tobol (3,80), prvi meč 0:1

20.45: (2,10) Harts (3,45) Rozenborg (3,50), prvi meč 1:2

20.45: (1,75) Lucern (3,60) Hibernijan (4,90), prvi meč 1:3

21.00: (3,15) Debrecin (3,15) Rapid Beč (2,40), prvi meč 0:0

21.00: (1,80) Partizan (3,50) Sabah (4,70), prvi meč 0:2

***kvote su podložne promenama