PRELAZZI: Nova engleska fudbalska misao

Pre ravno stotinu godina, tadašnji aktuelni prvak Engleske, Liverpul, putovao je na turneju po Evropi. Britanska imperija, ona koja je sebi tepala da u njoj sunce nikada ne zalazi, eto toliko je bila velika, uveliko je posrtala. Ali, Englezi su i dalje smatrali da treba da izvoze svoju kulturu i nameću je ostatku sveta, a fudbal, sve popularniji, delovao je kao dobra zamena za čizme, puške i krađu umetnina.

PRELAZZI: Od Barse do Brajtona – Život (ni)je plaža

U narednom veku, fudbal će zaista osvojiti planetu, ona će početi da se okreće sve brže i brže sve dok se umesto okeana i kontinenata na njoj ne prikažu šavovi što spajaju dobru, staru krpenjaču; ovo nekada benevolentno, nekada strašno, ali uvek strastveno čudovište pobeći će iz kolevke i očarati (gotovo) sve meridijane.

Samo što to mahom neće biti zasluga Engleza, naprotiv.

Nagoveštaj toga već je dala ta malena turneja šampiona Prve divizije po severu Apeninskog poluostrva. Englezi su sa visine posmatrali svoje rivale, domaćini su isprva negovali strahopoštovanje prema tim alama koje će doći i pokazati im kako se stvarno igra fudbal, a onda su ovi zaista došli i istrčali na suncem okupanu livadu...

Italijani su bili zgroženi onim što su videli.

Najbolji tim u Engleskoj igrao je grubo, taktika im se zasnivala na jurcanju i laktanju i gužvi nalik na skram u ragbiju – u to doba crveni kartoni nisu postojali, a povrede su bile takve da su mnogi igrači završavali karijeru u ranim dvadesetim, nakon čega bi se, ako bi ostalo snage u njima, zaposlili kao manuelni radnici – i kao da su se svađali sa loptom.

18.30: (1,65) Brajton (3,80) Njukasl (6,25)

Zabeleženo je da je na polovini druge prijateljske utakmice (valjda je završena nerešeno, ako je i važno) publika počela da gađa Engleze svim mogućim i nemogućim predmetima.

Osećaj netrpeljivosti biće obostran: i ostrvska štampa tog vremena pisala je o bizarnim kontinentalcima koji uopšte nisu džentlmeni i koji se previjaju po terenu – zvuči li poznato – pa će Engleska sve tamo do Drugog svetskog rata živeti u potpuno lažnom ubeđenju da su bolji od ostalih samo zato što su tu igru kodifikovali.

Vodeći engleski klubovi tog doba imali su menadžere koji se nisu mnogo bavili svojim poslom, i obično su i oni saznavali tim tako što bi na vratima svlačionice videli istaknut spisak; a ona opaska za svađu s loptom nije bila uopšte netačna.

I po pet dana pre neke važne utakmice, engleski igrači jednostavno nisu trenirali sa fudbalom: struka je smatrala da je dovoljno da rade vežbe i lagano trčkaraju, a da će onda, posle tolikog "posta", biti željni igre i odjednom će sve volšebno kliknuti.

I evo, već stotinu godina, uz manje ili veće izuzetke (počev od Herberta Čepmena, koji će u predratnim godinama uneti revoluciju i uticati na takozvanu "Dunavsku", a ova na sve ostale kontinentalne škole fudbala), uz sjajne epizode koje bi značile da je vraćanje u sivilo još teže, traje to nerazumevanje između engleskih trenera i fudbalske igre.

Taktički su naivni, nepotkovani teorijskim i praktičnim znanjem, staromodni i tradicionalisti (takvi se uvek kriju iza nekog bajatog nacionalnog ponosa), nevoljni da uče, nadobudni...

Možda je Grem Poter, menadžer Brajtona, jedan od onih izuzetaka. Još jedna lažna zora, još jedna maska koja treba da sakrije ružno lice engleske struke.

A možda, zbog dobrobiti engleskog fudbala, zaista bude vesnik nekih novih vremena, u kojima glave poput Stiva Brusa ili Sema Olardajsa, pa čak i Harija Rednapa, neka nam se ne naljuti, više neće biti prva asocijacija na reč "gaffer".

PRELAZZI: Spletkarenje sa Totenhemovom dušom

I to ne bude ne samo on, nego i čovek koji će večeras verovatno biti na tribinama lepog "Ameksa", da vidi svoj izvesno budući klub – a taj je klub odnedavno najbogatiji u zemlji – kako pokušava da se, uz znoj i vidljivi napor i muke Tantalove, suprotstavi razigranoj, nadahnutoj, poletnoj četi Grema Potera.

Da je Njukasl reagovao malo ranije, ili da ih nije ohladio Unai Emeri – a to što je bio drugi, ako i drugi pik, nikako ne može da se dopadne njihovom potencijalnom budućem menadžeru – možda bi Grem Poter i Edi Hau već danas upriličili gledalištu demonstraciju te "nove engleske fudbalske misli", ali i bez rivala, po svemu nekonvencionalni Poter zaslužuje nepodeljenu pažnju.

Osmo mesto posle deset kola ne pokazuje možda snagu (r)evolucije koju je na Ameks doneo tip sa diplomom mastera psihologije i nekoliko ludih sezona sa Ostersundom u svom CV-ju (dobro, pre toga je bio i sasvim prosečno trećeligaški levi bek), kao što ni rezultati protiv favorita (1:4 sa Mančester Sitijem kod kuće i 2:2 na Enfildu) ne pokazuju da je Brajton bio ravnopravan sa Sitijem i bolji od Liverpula i da je pokazao kako svako, ili bilo ko, može, treba i mora da se nosi sa njima.

Brajton je u ovoj prvoj trećini Premijer lige ubedljivo najbolja zabava koju možete sebi da priuštite u trajanju od dva sata: tim sa identitetom, tim koji nikada ne odustaje, tim koji igra maštovito i ne preza od kreativnih rešenja.

Nedostatak krštenog špica bi ekipu realnog kapaciteta za niži deo tabele verovatno obezglavio, ali Poter u svemu, pa i u povredi Danija Velbeka, vidi još jedan izazov, kao kada dobar šahista da kraljicu u prvih pet poteza samo da testira snagu sopstvenog uma.

(©Reuters)

Stvorio je Iva Bisumu, produžio fudbalski život Adamu Lalani, čekao i dočekao Argentinca sjajnog imena Aleks Makalister, namirisao golmana reprezentativnog kalibra u Špancu Robertu Sančezu, uklopio Marka Kukurelju kao da je ovaj oduvek bio tu...

Ima i kikseva, ima i grešaka, ali to je usud svakog kreativca.

Nije zato ni čudo što su o Poteru u superlativima u poslednje vreme govorili Jirgen Klop i Pep Gvardiola, nije čudo ni što ga novinari gotovo svakodnevno sele sa krajnjeg juga Engleske u neke mnogo fudbalskije krajeve: sigurno će postati novi trener Totenhema, pisalo je do pre neki dan, a onda je pisalo i da Mančester Junajted nije zapravo želeo Antonija Kontea jer su kaparisali Potera; ma uzeće ga Njukasl, bio je još jedan naslov; neće on ništa od toga, već je viđen za budućeg selektora Engleske, složno su uzvratili drugi mediji s crvenom glavom.

Da Grem Poter može da drži katedru Garetu Sautgejtu, to je verovatno istina, da bi Brajton mogao da postane žrtva njegovog uspona i pisanja o njemu, i to je istina, da je Grem Poter verovatno jedini engleski trener kojeg možete da zamislite kako preuzima neki klub u Španiji ili u Italiji, i to stoji.

Ali, sem što je 46-godišnjak pokazao da voli stvari da radi totalno drugačije, da napreduje korak po korak, kao onda kada je sa Ostersundom stigao od četvrte lige do Evrope, valjda mu tako inteligentnom na umu bude i sudbina njegovog današnjeg (ne)suđenog rivala.

I Edi Hau je nazivan čudotvorcem u doba kada je Bornmut odolevao u Premijer ligi, pa ga onda odjednom nije bilo, sve dok ga se šeici nisu setili, malo zbog njegovog znanja, utisak je, malo više zbog toga što su želeli da pošalju poruku da su "autohtoni" i da se dodvore Englezima.

Poter je već imao i preživeo neverne Tome, one koji nisu verovali u postepeni napredak i tražili njegovu glavu.

Gazda Toni Blum, koji ovih nedelja trlja ruke i zbog svog drugog kluba, Union Sent Žiloaz, što briljira u Belgiji, na sve to je odgovorio pokeraškim blefom: produžio mu je ionako dugoročni ugovor na još dve godine.

Taman da Brajton sa Poterom stigne u Evropu, pa da tamo, za razliku od svojih engleskih prethodnika od pre čitavog jednog veka, umesto paradajza i kamenica dobija aplauze.

PREMIJER LIGA – 11. KOLO

Petak

Sautempton - Aston Vila 1:0 (1:0)

/Armstrong 3/

Subota

13.30: (4,30) Mančester Junajted (3,70) Mančester Siti (1,85)

16.00: (1,65) Brentford (3,80) Norič (6,25)

16.00: (1,27) Čelsi (6,00) Barnli (14,0)

16.00: (2,55) Kristal Palas (3,10) Vulverhempton (3,20)

18.30: (1,65) Brajton (3,80) Njukasl (6,25)

Nedelja

15.00: (1,40) Arsenal (4,90) Votford (9,00)

15.00: (3,00) Everton (3,20) Tortenhem (2,60)

15.00: (2,95) Lids (3,40) Lester (2,55)

17.30: (4,80) Vest Hem (3,80) Liverpul (1,80)

***kvote su podložne promenama