PRELAZZI: Najveća budala u Mančesteru

Ovo je priča o jednom Endiju, ali počinje drugim Endijem.

Endi Vorhol rekao je ono o 15 minuta slave; 15 minuta, period između dva poluvremena, eto toliko će, govorio je, u budućnosti svako imati na raspolaganju.

Ih, kako je promašio.

Vreme se ubrzalo, sada ti 15 minuta deluje kao cela večnost, na ovom finom sajtu ti napišu "Vreme čitanja: 7 minuta" i već pola ljudi odustane, ko ima 15, ili 7, ili 5 minuta da sluša bilo šta? Pogledajte decu kako drndaju telefone i koliko brzo gledaju storije, imaš nekoliko sekundi da uhvatiš nečiju pažnju, isto toliko sekundi da postaneš poznat, slažemo li se, nas nekoliko koji smo dogurali dovde, do prvog minuta?

A nekad je taman toliko dovoljno.

Desetak sekundi, toliko je bilo potrebno da jedan mali čovek, da, mali čovek, to je demokratija, to je nama naša borba dala, sruši novog trenera možda i najpopularnijeg kluba na svetu. Da se ovaj nikada ne oporavi.

Mada, iz ove perspektive – a perspektiva je nekada sve što imamo – pitanje je ko je prošao bolje, Dejvid Mojes, koji će večeras voditi meč četvrtfinala Lige Evrope protiv najlepše priče evropskog fudbala, ili Mančester junajted, koji večeras neće voditi nikakav meč, a nije ni sinoć ni preksinoć, kada se loptala evropska elita.

Dejvid Mojes (©Reuters)

Prošlo je deset godina od tih deset sekundi koje su obišle svet, i koje i dalje odzvanjaju i Old Trafordom i Salfordom, evo i Srbijom, gde god ima poklonika engleskog fudbala i onih koji znaju to sasvim sasvim obično ime.

Endi Tejt.

Pravi Endi Tejt, naravno, ne ona uboga vreća kompleksa što izgleda kao Earthworm Jim, a usput trguje ljudima i bavi se ostalim gnusobama; nego Endi Tejt, iskreni tip u kojeg je neko pre tih deset godina uperio kameru, a on rekao sve što mu je na duši, postao poznat, postao heroj, postao vic, postao idol svih nas.

Verovatno ste i vi među milionima i milionima onih koji su gledali taj klip, ili imitacije tog klipa, ili imitacije imitacija, i sve one surogate – od tada ih se namnožilo, novo vreme došlo – koji su nastupili posle njega. Besan je, a i da nije besan, ko bi razumeo taj mankunijan akcenat, i ko ga ne bi razumeo kada olakša dušu.

Nekad u Ligi šampiona (©Reuters)

Bio je kraj marta 2014, Dejvid Mojes je privodio kraju prvu (i jedinu) sezonu na klupi gde ga je rukopoložio lično ser Aleks Ferguson, a onda je na "Teatar snova" došao Mančester siti, trener je Manuel Pelegrini, i uništio ekipu u kojoj su počeli Felaini, Kleverli, Džons, Velbek i Kerik. Bilo je 0:3, navijači Junajteda tada još – hehehe – nisu bili navikli na ovakve stvari, a sve je stalo u onaj "rant", rekli bi Englezi, Endija Tejta.

Gledao je u kameru, vilica mu se tresla, pokazivao je prstom, bio je svako od nas kada poludi ispred televizora ili svako od nas kada se vraća, onako nogu pred nogu, od Autokomande do Slavije praveći se da je baš to očekivao, i nije štedeo čoveka kojem su već tada Glejzeri odbrojali dane.

Na njegovom akcentu to je zvučalo mnogo bolje, mada se ništa ne gubi ni u slobodnom prevodu na srpski:

"Dali su mu ugovor na šest godina, i najbolji je Fergijev drugar. Sledećeg utorka je 1. april, dan budala. A on je najveća budala u Mančesteru, da, ti si to, Dejvide Mojesu. Izgubio si navijače noćas. Ne zaslužuješ navijače. Ne zaslužuješ ništa što ti je ovaj klub dao. Dobio si posao slučajno, jer te je legenda preporučila. A ti nisi ništa! Ti si samo jedna budala koja nam traći vreme! Laku noć!".

Malo je reći da se život Endija Tejta, po receptu njegovog imenjaka, okrenuo naglavačke: postao je internet senzacija, prva od mnogih i možda baš zato toliko dugovečna da se izvlači svaki put kada Junajted opet obruka sebe i navijače – što se događa mnogo češće nego što taj klub zaslužuje, ma koliko da nas je nervirao – ili je do njegove originalnosti, do njegove iskrenosti, pa ga se internet nije toliko brzo zasitio.

Inače internet ume to da vam uradi, zanimljivi ste nekoliko sekundi, loše vas sažvaće i tako ubalavljenog ispljune i ne zna vam se virtualni grob i niko se više ne smeje na vašu foru, a Endi Tejt je, eto, i deset godina kasnije etalon za, pardon na izrazu ali boljeg naći nećete, ispizdelog fudbalskog navijača.

Uvek ih je bilo, naravno, nema tog stadiona na kojem se neko ne dere pa mu se drugi smeju ili ga podržavaju, ali Endi Tejt je to u neku ruku normalizovao, pokazavši nam da ne mora da postoji nikakav provodnik između fudbalera i trenera s jedne i onih koji plaćaju karte ili se samo nerviraju s druge strane; ne moramo da čekamo da nam neki stručni konsultant uvije reči u celofan, možemo sve sami, i mada ima tu i eksploatacije, i ima tu podsmeha, od Endija Tejta više ništa nije bilo isto.

Neki bi, dakle, rekli da je Dejvidu Mojesu na klupi Mančester junajteda presudilo to što je bio, pa, Dejvid Mojes na klupi Mančester junajteda, da je ta odluka bila toliko intrinzično glupa da se ništa nije moglo završiti drugačije.

No mi koji se sećamo proleća 2014, da, to je ona sezona u kojoj su se Siti i Liverpul i Čelsi jurili do kraja, a samo je jedan ishod postojao, i samo se onako moralo završiti onog popodneva na Enfildu, zapravo znamo da je Dejvidu Mojesu presudio Endi Tejt.

Okej, i mnogi ljudi poput Endija Tejta a koji nisu umeli da verbalizuju, spretno poput njega, sve što su mislili o pravcu u kojem taj klub ide, ali najviše on.

Sa ser Aleksom (©Reuters)

Na papiru, "The Chosen One", Fergijevo čedo i Fergijeva najgluplja greška, dvadeseti menadžer u istoriji Mančester junajteda – posle njega će ta vrteška baš da se ubrza – smenjen je posle deset meseci, što je predstavljalo apsolutni negativni rekord u tradiciji dugoj diže od 120 godina. Deset meseci patnje, otužne prilike koja je delovala sve pogubljenije na Od Trafordu sve dok nije poletela prva kamenica, i onda nikada nisu stale.

U stvarnosti, smenjen je posle klipa koji traje jedva pedeset sekundi i posle kojeg nema oporavka.

Ili ipak ima?

Ko je, dakle, bio u pravu, znamo li odgovor na to pitanje u aprilu 2014, punu deceniju nakon tog mančesterskog derbija i one kamere uperene u izobličeno lice Endija Tejta?

Kome je, dakle, danas bolje?

Ono što je Dejvid Mojes svih tih godina dokazao nije da je veliki trener, ali jeste da je Mančester junajted klub koji je nakrivo nasađen, toliko nakrivo da su se i mnogo veći znalci od Dejvida Mojesa o njega olupali; Dejvid Mojes je imao svoj jedan "Endi Tejt momenat", a Endi Tejt ih je u narednih deset godina imao dvadeset, ili deset, ili trideset, svakako previše da mu ne bi, eno ga na nekim snimcima kako se vraća na onu prvobitnu scenu, i ono malo dlaka sa glave zanavek netragom nestalo.

Dejvid Mojes, takav kakav je, i dalje nevoljen, i dalje potcenjen, i dalje defanzivan, i dalje na meti navijača svog kluba (mnogi bi, većina bi garant, u istočnom Londonu voleli da odstupi), osvojio je evropski trofej sa Vest Hemom i šetao se Starim kontinentom deleći lekcije dok se Junajted, mnogo skuplji, mnogo ambiciozniji, mnogo promašeniji, mahom vukao kao prebijena mačka.

Dejvid Mojes, takav kakav je, večeras ima priliku da nanese prvi poraz u sezoni Bajeru u Leverkuzenu, što bi bila senzacija nad senzacijama.

Ono što Endi Tejt i u aprilu 2024. zna jednako dobro kao u martu 2014. jeste da Dejvid Mojes to neće učiniti, jer je, beše li, budala koja ne zaslužuje taj posao. I Endi Tejt zna, kao što svi znamo i osećamo, će nas jedan mladi, harizmatični, moderni trener koji je očarao svet podsetiti na sve ono što Mojes ne ume i nikad neće umeti, zbog čega je i večerašnja kvota na Leverkuzen takva kakva je.

Sem ako ta budala nije budala, ili makar nije, beše li, najveća budala u Mančesteru.

LIGA EVROPE – ČETVRTFINALE (PRVE UTAKMICE)

Četvrtak

21.00: (1,85) Milan (3,60) Roma (4,90)

21.00: (1,85) Benfika (3,50) Marselj (4,40)

21.00: (1,38) Leverkuzen (4,80) Vest Hem (8,50)

21.00: (1,37) Liverpul (5,60) Atalanta (8,50)

***kvote su podložne promenama