M. PrelevićPRELAZZI: Mrzim avgust
Vreme čitanja: 5min | sub. 08.08.26. | 08:08
Samo su oni povremeni, samo oni rekreativni navijači, oduševljeni početkom nove sezone
U moju odbranu, voleo sam ga i pre nego što je stigao na Enfild. Ima tih tekstova na internetu, mogu se pronaći u samo dva-tri klika, možete čak i da pitate veštačku (ne)inteligenciju, da ne bude da izmišljam, jer svašta sam, otkako se pojavio, svašta sam dobro mislio o Andoniju Iraoli, njegovim fudbalskim i inim svetonazorima, načinu na koji je igrao njegov Bornmut, koji ćemo na ovom mestu nazvati, iz najboljih mogućih razloga, fudbalskim Frankenštajnom.
Ali onda je čovek izgovorio dve reči – dobro, tri na engleskom, ali nemojmo cepidlačiti – i neki od nas zagotivili su ga još više.
Izabrane vesti
Tom se kratkom rečenicom svrstao u malu, ali časnu družinu nas koji znamo sve o tom mesecu, tačno o onom periodu godine između poslednjeg kupanja i prvog školskog zvona; i o svemu što ga prati.
“Mrzim avgust”, rekao je Bask nakon poraza od Lidsa u sve nevažnijoj letnjoj seriji Premijer lige, i onog meča u kojem je njegov tim vodio 2:0 pa brzometno izgubio 4:2, što je otprilike najavgustovskiji rezultat koji možete da zamislite.
Dobro, razlozi ovog našeg neformalnog udruženja su dosta različiti: neko je melanholičan jer se leto bliži kraju i polako se odbrojava do 1. septembra, neko uopšte nema ovaj mesec jer su mu ostala dva keca za popravni ispit i obistinilo mu se ono “doći ćeš ti meni u avgustu” nekog profesora matematike, neko pati što više nema toliko turistkinja na šetalištu uz obalu; svejedno nije valjda ni čudo što je ovaj mesec dobio ime po Oktavijanu, prvom rimskom caru koji je bio osmo dete, što njegovo neugledno ime i pokazuje.
🎁🎁🎁
Registruj se i verifikuj nalog – čeka te paket vredan do 250.000 RSD
🎁🎁🎁
A ako ste u toj koteriji, a pritom volite fudbal, kao što ga voli legenda Atletika iz Bilbaa, čovek koji je odrastao pored Ćabija Alonsa i Mikela Artete, onda je tu ceo dodatni niz argumenata protiv meseca koji će neki slovenski narodi zvati kolovozom a neki, opet, srpnjem, što je lepo zabeležio Vuk u svom rečniku.
Onaj nama bliži srpanj – ili jednostavnije rečeno “sedmi mjesec” – mnogo je pošteniji, mnogo duži, mnogo više naklonjen prosečnom fudbalskom navijaču, baš zato što je u njemu (klupski) fudbal sveden na minimum.
U julu tvoj tim, koji je možda i Iraolin tim, još nije izgubio nijednu utakmicu. U julu su tek počele pripreme, pa se nadaš da će neki klinac iz omladinskog pogona da zasija; u julu su prognoze bezopasne, tabele nema, nema ni pritiska da napraviš tim na Fantaziju i da obećaš sebi da će ove godine biti drugačije i da nećeš izbegavati da se otvoriš za Halanda.
U julu i najveći skeptik među nama može da se nada: da će biti napravljen sastav za titulu, da će se (lako) ući u Ligu šampiona, da će se dovesti odlično krilo i još bolji bek.
Ove godine je ta iluzija, slatka kao lubenica kupljena u Donjem Štoju, bila još duža: igrao se Mundijal, a onda kao da vreme stoji, a onda je čak i transfer pijaca prognana na četvrtu-petu poziciju Mozzart Sporta.
I onda se prikrade taj mesec, dok ti je koža još slana, i sve je manje vremena, i sve ima posledice, svaki taj redak koji samo preletiš u blogu uživo, svaka utakmica, bilo ona u kvalifikacijama za evropske kupove ili prva dva kola Premijer lige koja ćeš posle da vučeš kao jedinicu iz prvog tromesečja.
I obrnuto, fudbalski je avgust mesec lažnih šampiona: dobiješ prvih nekoliko kola i već si kandidat za titulu, sve dok ne zahladni…
Samo su oni povremeni, samo oni rekreativni navijači, oduševljeni početkom nove sezone: ako stvarno volite jedan klub, onda znate da vas čekaju meseci patnje, da će svakog vikenda vaš stomak biti vezan u čvor, da je svakoj vrsti bezbrižnosti došao kraj.
Posebno na ovim prostorima, gde avgust nije popravni nego prijemni, gde sebi ne smeš da dozvoliš kiks, gde se u 180 minuta – često protiv rivala za koje nisi do žreba ni čuo! – odlučuju i sudbine i puls celog jednog grada.
Na sve to, u avgustu potpuno poludi pijaca, i ne možeš da se snađeš od svih tih glasina. Englezi su svojevremeno ovaj period nazvali “silly season”, jer su čak i (nazovi) ozbiljni mediji pisali razne gluposti; sada nema potrebe da se time bave mediji, sada anonimusi i ostali insajderi mogu da vam ubace crva i da onda danima razglabamo o potpuno izmišljenoj vesti.
A ako neka od njih bude i istinita, zvučaće toliko ludo da ćete misliti da je to mogao da napravi samo AI: recimo, to da Eliot Anderson vredi 135 miliona evra, ili da je Mohamed Salah, od svih mesta na svetu, otišao u Trabzon, na obalu Crnog mora.
Ako sve to utiče na nas smrtnike, kako je tek onima koji su direktno umešani, od igrača do agenata?
Zato Iraola sve to mrzi, jer u avgustu pravi plan za celogodišnje bitke a ne zna s kojim će ljudstvom raspolagati; zato je Baskovo gunđanje iskrenije od svih optimističnih – i upravo zato lažnih – izjava koje ćemo slušati u narednih nekoliko nedelja.
Postoji, inače, i onaj izraz "glupi Avgust", ali on, iako sjajno paše kao alternativni naslov ovog teksta, nema nikakve veze ni sa rimskim carem ni sa vožnjom kola, pa ni sa Avgustom Glupom, debelim klincem iz "Čarlijeve fabrike čokolade" Roalda Dala koji onako neslavno skonča.
Avgust – ili pre Ogist – onaj je najtrapaviji klovn iz klasičnog cirkusa, sa najvećim cipelama i najmanjim šeširom, stalno na udaru drugih kolega, pa i publike.
I ne čini li vam se nekada da je fudbalski avgust, sa svoja 31 duga i lepljiva dana, ponekad baš to: klovn sa prevelikim cipelama koji se gega na scenu pre nego što počne glavna tačka, samo da bi se sapleo i pao?
A onda se svi smeju, pa se ugase svetla i počne prava predstava.