PRELAZZI: Maturska ekskurzija Džoa Viloka

Leto je pred četvrti razred srednje, i ni o čemu se drugom ne priča nego o predstojećoj ekskurziji. Bilo je nekih avantura i rekreativnih i ranije, ali ovo, nakon svih doživljaja i druženja, nakon svih osporavanja i jedinica, treba da bude kruna našeg dosadašnjeg života.

Simbolično putovanje kojim se završava jedno i počinje novo poglavlje.

Neko će se na toj maturskoj ekskurziji napiti, neko će biti proglašen za mistera, neko će smuvati najlepšu drugaricu, neko ispričati najbolji vic sa šaraga autobusa, ali svi su uzbuđeni. Četiri godine proveli smo zajedno, i red je da se dobro zabavimo.

Zamisli sada da si dečak kojem su govorili da je mnogo talentovan i pametan, koji je prvi među jednakima u razredu i kojem, tik uoči tog najvećeg provoda u životu, sa najboljim drugovima s kojima je odrastao, kažu da mora da promeni školu.

Da ode daleko, potpuno sam, na sever, gde je drugačija klima, gde ne zna nikoga, gde pričaju nekim drugim naglaskom, da iz škole koja možda nije najuspešnija, ali je zato vanvremenski lepa i moderna, bude u učionicama sa prljavim tablama i dotrajalim skamijama; da se umesto za matursku ekskurziju sprema za praksu u radionici, kod majstora koji voli da izvlači uši neposlušnicima.

Zar ne bi bio toliko neutešno tužan? Zar ne bi poželeo da digneš ruke i od obrazovanja i od uspeha i od karijere, posebno kada na Snapchatu i Instagramu krenu da sevaju fotografije tvojih bivših drugara koji se ludo provode?

Taj dečak, srećom, nisi ti. Ali on jeste Džo Vilok, (nova) zvezda Njukasl Junajteda i nesuđena zvezda Arsenala, možebiti prvaka ovogodišnje Premijer lige.

Bilo da mislite da je za sjajne igre najzaslužniji isključivo Mikel Arteta i ostaci šinjela Pepa Gvardiole, bilo da smatrate da je najvažnija karika kapiten Martin Odegard, da niko kao Gabrijel Žezus ne vrši pritisak na zadnju liniju rivala i tako čini sve oko sebe boljima, bilo da vam je mio Bukajo Saka ili da je najbolji Brazilac u 2022. i 2023. godini Gabrijel Martineli, projekat Arsenal se ove godine isplatio svima koji su u njega verovali.

Biće tako, bez dileme, čak i ako Gvardiola uspe da sustigne svog nekadašnjeg kalfu u finišu.

Džo Vilok (©Reuters)

Da je bilo sreće, da mu je grah pao drugačije, da nije morao da menja škole, onda bi na toj prokletoj, veseloj, eksplozivnoj ekskurziji koju u karavanu servira Arsenal čitave sezone, bio i Džozef Vilok. Rođen je u Londonu, nikada nije znao ni za jedan drugi klub niti ga je bilo šta drugo zanimalo; a onda je odlučio da ode da se pronađe, i sada bi mu se oprostilo ako sa čežnjom i tugom i u novom naletu depresije posmatra ono što rade Artetini puleni.

Samo što Džo Vilok nije taj tip. Ili makar više nije taj tip.

Njegova sjajna igra protiv Mančester Junajteda u nedelju po podne napokon podseća na prvu sezonu u dresu Njukasla, ali sa bitnom razlikom.

Tada je bio na pozajmici, još u zloglasnom režimu Majka Ešlija koji nije posedovao nikakav plan niti je izgledalo da taj brod može bilo gde sem da tako pluta po inerciji, taman pun smeća i prljavog veša dovoljno da ne potone zanavek.

Tamo je, u poslednjoj polusezoni pre nego što će se promeniti režim – u slučaju Njukasla, tu reč možda treba pisati sa velikim R – izjednačio rekord talismana Alana Širera po broju uzastopnih mečeva na kojima će postići gol; utoliko značajnije što se tada klub borio za opstanak, a Džo Vilok po vokaciji nije ni napadač.

Bila je to, barem se nadao, karta za povratno putovanje, poslednji trenutak da se uhvati onaj autobus u kojem su svi drugari, autobus što se polako spremao za borbu za titulu; umesto toga, i pored govorkanja da mu Arsenal sprema novi ugovor, Vilok je odlučio da ostane na severu.

Ponavljamo, bilo je to pre dolaska Investicionog fonda i Edija Haua, u momentima kada je i budućnost bila neizvesna i na kraći i na duži rok. Kada je delovalo da će se Njukasl zauvek boriti za opstanak; zauvek, ili makar do naredne mučne odiseje po Čempionšipu.

Usledila je kriza u životu Džoa Viloka, valjda pojačana napretkom koji su njegovi bivši prijatelji ostvarivali na stadionu na kojem je odrastao (i doslovno i metaforički, pošto je prvi put kada je obukao dres Arsenala, taj klub još igrao na slavnom Hajberiju; interesantno je da je on tek najmlađi od trojice braće koja su svojevremeno ponikla u Arsenalu, ali, kao u starim bajkama, najuspešniji), i pomalo je nestao ispod radara, posebno kada su na Sent Džejms Park počela da dolaze poznatija i skuplja imena.

Danas se, opet, sve to preokrenulo. Ovih dana na Tviteru lajkove skupljaju ljudi koji su odnekud izvukli svoje stare misli u kojima su prognozirali da će Džo Vilok biti dobar igrač i sasvim izvesno reprezentativac Engleske.

Realno, svaka im čast. Još realnije, to se jednostavno moralo videti.

Iako je, posebno u mlađim godinama, umeo da izgleda nezgrapno, onako krakat i blago nestabilan – tek kada je već prešao u Njukasl na videlo je izašao podatak da je najmlađi brat Vilok rođen sa dve noge potpuno različite dužine, a realno, ako niste baš Garinča, to je ozbiljan hendikep – u međuvremenu je postao tip koji ume i da postigne gol i da asistira, i da se vrati u odbranu i da ode u sredinu terena, kada u sadejstvu sa Žoelintonom i Sen-Maksimanom prosto zabezekne protivničke odbrane.

Jeste protiv Junajteda postigao gol iz peterca, glavom, ali dobro pogledajte čitavu akciju, i pre nego što će lopta doći na desnu stranu do Tripijea: tamo su i Sen-Maksiman i Vilok čačkali i napadali bekove Mančestera, nervirali ih i zbunjivali, menjali mesta i zadatke, sve dok nisu došli do zaslužene nagrade.

Možda su, kao nekada u Arsenalu, u prvom planu drugi igrači: i Tripije i sjajni Bruno i Sven Botman i revitalizovani Džejkob Marfi, tihi heroj ovog sastava, ali Džo Vilok je vezivno tkivo i svetla, razigrana, energetična budućnost Njukasla.

Protiv svog Arsenala (©Reuters)

To ne znači da negde duboko u njemu, i pored svih zaklinjanja na ljubav prema vernicima u crno-belom sa obale reke Tajn, ne tinja žal zbog propuštene maturske ekskurzije. Zbog toga što se Saka, Nketija, Smit-Rou, Martineli i Nelson super zabavljaju i idu širokom džadom ka cilju koji će im promeniti život; a on nije sa njima, iako mu je po svemu tu bilo mesto.

Taj osećaj biće mu još jasniji večeras u Londonu, njegovom rodnom gradu, kada istrči na stadion Vest Hema.

Ali, onaj dečko sa kraćom nogom valjda zna da je maturska ekskurzija samo dobra fora, i da se prave stvari događaju tek mnogo, mnogo kasnije.

PREMIJER LIGA - ZAOSTALI MEČEVI 7. I 8. KOLA

Utorak

Bornmut - Brajton 0:2 (0:1)

/Ferguson 28, Ensiso 90+1/

Lids - Notingem Forest 2:1 (2:1)

/Herison 20, Sinistera 45+1 - Mangala 12/

Lester - Aston Vila 1:2 (1:1)

/Barns 35 - Votkins 24, Traore 87/

Čelsi - Liverpul 0:0

Sreda

21.00: (1,70) Mančester Junajted (3,90) Brentford (5,60)

21.00: (3,60) Vest Hem (3,25) Njukasl (2,20)

***kvote su podložne promenama