INTERVJU – BRANO KRUNIĆ: Došli smo da prodrmamo BH fudbal, konačno je Republika Srpska stala iza Borca

Premijer liga Bosne i Hercegovine postoji već skoro 20 godina (osnovana 2000. godine), ali u ovom jedinstvenom formatu u kojem učestvuju i klubovi iz Republike Srpske igra se od sezone 2002/03. Za tih 17 godina samo tri srpska kluba su bili šampioni. Po jednom Leotar iz Trebinja, Modriča i Borac iz Banjaluke.

Evidentno je da su srpski klubovi igrali manje bitnu ulogu u bosanskohercegovačkom fudbalu i da je ona poslednjih godina postajala sve marginalnija. Trenutno samo tri kluba iz Republike Srpske su članovi Premijer lige BiH: Borac, Radnik iz Bijeljine i Zvijezda 09 iz etnosela Stanišić.

Leotar je osvojio titulu u prvom zajedničkom prvenstvu, Borac je 2011. doneo Republici Srpskoj poslednju. Zajedničko za te dve titule je da je u njima kao jedan od glavnih arhitekti učestvovao tadašnji vezista Branislav Krunić. Rođeni Trebinjac, „desetka“ Leotara, internacionalac u Sloveniji, Rusiji i Ukrajini, povremeni reprezentativac BiH.

Krunić danas cilja još jednu titulu šampiona BiH. Ali, u drugačijoj ulozi. Trener je banjalučkog Borca koji na polusezoni deli drugo mesto prvenstvene tabele sa bodom manje od lidera Sarajeva. Plavokosom Hercegovcu je ovo treći trenerski angažman, ali prvi na nekom ozbiljnijem nivou. Letos je preuzeo Borac po povratku banjalučkog tima u Premijer ligu BiH. I napravio dobre rezultate, pa je rukovodstvo Banjalučana već posle nekoliko meseci rešilo da mu produži ugovor na još godinu dana. Potez kakav na ovim prostorima u fudbalu praktikuju samo najveći i najbogatiji klubovi. Obično su treneri potrošna roba koji potpisuju ugovore na godinu dana ili čak na šest meseci.

U Borcu su zauzeli drugačiji kurs i pokušavaju da rade po nekim metodama savremenog fudbala. To se ogleda i u činjenici da nemaju sportskog direktora. Tačnije, Krunić je trener i sportski direktor. A znamo da je to na ovim prostorima nespojivo, jer su direktori i trener češće neprijatelji nego saradnici kada se dođe do transfer politike.  
„Ja sam menadžer. Kao u Engleskoj. Biram pojačanja, pregovaram sa njima, odlučujem o odlacima i odlascima. Naravno, sve u sinergiji sa predsednikom Vicom Zeljkovićem i saradnicima. Eto i po tome se razlikujemo od klubova na ovim prostorima“, kaže nam Krunić kojeg smo posetili u Banjaluci.

Reklo bi se da je Krunić ostvario san svakog trenera na ovim prostorima. Odlučuje o ekipi. Muslin je to hteo u Zvezdi još pre 20 godina, pa znamo kako se završilo sa Džajićem... Krunić u Borcu ima autonomiju na kojoj mu mnoge kolege sigurno zavide. Pogotovo je to iznenađenje jer iza sebe nema neke ozbiljne trenerske uspehe.

Kako ste kao anoniman trener uspeli da prošlog leta sednete na klupu Borca?
„Još na kraju igračke karijere sam znao da ću postati trener i upisao sam licencu. Počeo sam sa dna i za tri godine prošao tri ranga sa Željezničarom Sport Timom iz Banjaluke u kojem su igrali dečaci iz te škole koji nemaju nikakva primanja. Smatram velikim uspehom to što sam takav tim doveo do Prve lige Republike Srpske. Pažljivo sam birao momenat kada da se posvetim ovako velikom projektu kao što je Borac. Ovo je bio treći put da me Borac zove i sada smo se poklopili. Nažalost, najviše mi trpi porodica, ali srećom da imam veliku podršku od supruge“.  

Borac se letos vratio u Premijer ligu BiH i prilično ambiciozno zakoračio u sezonu sa nekim poznatijim fudbalskim imenima kao pojačanjima. Ali, posle 10 kola ste bili tek šesti na tabeli.
„Pojačanja su došla pred početak sezone, ja sam nov trener sa novim saradnicima, trebalo je vremena. Bilo je privikavanje jednih na druge. Nekad smo imali igru, a nismo rezultate. Nekad je bilo obrnuto. Imali smo i težak raspored sa četiri gostovanja u prvih šest kola. Kada smo uhvatili kontinuitet, vezali smo sedam pobeda i dva remija. Plus pobedu u kupu BiH“.

Da li vam je žao što vas je polusezona isekla na vrhuncu forme?
„Nije nam dobro došla pauza. Predugačka je i neminovno je da ispadnete iz ritma. Ostaje bojazan kako ćemo ući u drugi deo sezone i znam da će nam biti potrebno vremena da opet uhvatimo formu. A, već na početku nas čeka težak raspored“.

Da li je Borac iznenađenje? Nama u Srbiji jeste...
„I jeste i nije. S obzirom na to da smo tek ušli u ligu i da ostali rivali imaju veći kontinuitet, mi jesmo iznenađenje Zrinjskom, Sarajevu, Želji, Širokom... Ušli smo i pomrsili račune. Ali, s obzirom na kvalitet našeg tima, možda i nismo“.

Da li je titula ostvariv cilj?
„Realan cilj je plasman u Evropu. Normalno je da pominjemo i titulu, jer smo na bod od lidera Sarajeva. Nećemo se lagati da nemamo mogućnost za titulu. Imamo. Ali, polako. Idemo Širokom, pa dočekujemo Sarajevo i ako pobedimo te dve utakmice, bićemo prvi. Ali, niko ne može da obeća te dve pobede, jer su to kvalitetni rivali sa većim kontinuitetom od nas. Sarajevo ima najveći budžet u ligi, Široki stalno igra Evropu“.  

Ipak, borba za titulu je mogla da se nasluti letos kada ste zadržali skoro ceo tim i pojačali ga nekim zvučnijim pojačanjima. Pre svega igračima koji su ranije igrali u Crvenoj zvezdi i Partizanu.
„Nismo mnogo menjali tim. Otprilike trojica startera su se promenila letos“.

Dolasci bivših zvezdaša Marka Mirića i Srđana Vujaklije, odnosno bivših partizanovaca Marka Jovanovića i Vladimira Volkova su zvučna pojačanja za BiH fudbal. Iako smo čuli da je samo Marko Jovanović od njih opravdao očekivanja.
„Možda ima nekih igrača koji nisu odirgali kao što smo očekivali, ali to je normalno. Ne desi se da uvek sva pojačanja to odmah i pokažu. Nekima treba i adaptacija. Imamo takvih slučajeva i u velikim klubovima. Kod nas su svi ti igrači igrali, očekivali smo veći učinak, ali najbitnije je da je Borac kao tim napravio rezultat. Tako da su na kraju doprineli rezultatu jer su igrali. Jovanović je zaista opravdao očekivanja, a pored njega su stigli Mirić, Vujaklija i Crnov iz Tuzle. Vujaklija je dao određeni učinak na početku, posle se Kajkut nametnuo. Mirić i Crnov su isto dali neki doporinos. Povredom Subića na početku sezone smo ušlu u potrebu za levim bekom i u tom trenutku je Volkov bio slobodan. I pomogao nam je. Ne mogu da kažem da nisu doneli napredak. Sama pozicija na tabeli govori da jesu. Nemamo igrača koji nisu igrali ili da nisu dali doprinos. Samo što su očekivanja bila veća i očekivao se veći kontinuitet. Crnov je rešio meč protiv Čelika, Mirić je dao golove protiv Radnika i Želje, Vujaklija je u nadokandi vremena doneo tri boda u Zenici... Ali u prvi plan su izbili neki drugi igrači“.

Da li žalite zbog nekih pojačanja?
„Ništa to nije bilo slučajno i znali smo da su nam potrebna zvučna imena. Zato smo i ciljali te igrače. Dakle, oni su nešto doneli i na taj način. Nisu samo golovi i igre u pitanju, Borac je mnogo dobio u njihovim imenima“.

Da li je sada Borac atraktivnija sredina za igrače iz Srbije i regiona? Čitali smo ove zime da se Borac interesuje za još neka poznata imena ljubiteljima fudbala u Srbiji. Pomenućemo samo neka o kojima su pisali mediji: Čolović iz Proletera koji je otišao u Dandalk, Avramovski iz Vardara koji je igrao u Zvezdi, pa Srđan Babić iz Zvezde, Nikola Eskić iz Napretka... Koga ste stvarno želeli?
„Mi uvek želimo dobre igrače, ali je pitanje koliko su neke stvari realne. Čolovića smo zaista želeli, pregovarali smo, ali nismo finansijski mogli da ispratimo njegov transfer. Onda smo stupili u razgovor sa Avramovskim. Postojala je mogućnost da se promeni vlasnik u Vardaru i da igrači budu slobodni. Samo u tom slučaju smo mogli da dovedemo Avramovskog. To se nije desilo i onda smo doveli Zakarića sa kojim smo stalno bili u kontaktu. Veliki je uspeh što smo dobili Zakarića. Pogotovo što su ga želeli i naši direktni konkurenti. Eskića niti smo želeli, niti ga je neko zvao. Babića nismo kontaktirali jer smo znali da to nije realno. Normalno je da bismo želeli da vidimo takvog igrača, pa su mediji povezali što je iz Banjaluke, nije bio u prvom planu tadašnjeg trenera itd...  Ali nije bilo realno“.

Koliko smo čuli, sve u igri Borca se vrti oko deteta kluba i nekadašnje Vojvodinine „desetke“ Stojana Vranješa.
„Vranješ je igrač poteza koji može da reši utakmicu. Fudbalski je inteligentan, tehnički kvalitetan, ima dobar šut, veoma ga je teško čuvati... Dao sam mu slobodu u igru i nijedna ekipa nema rešenje za njega. On je za nas igrač vrhunskog kvaliteta. Znamo da ko god pokaže potencijal na ovim prostorima, ubrzo odlazi. Zato su nam najbolji igrači u ligi, oni koji su u zrelim godinama. Vranješ, Ahmetović iz Sarajeva, Ubiparip iz Tuzla Sitija, Štilić iz Želje...“

Vranješ je rođeni Banjalučanin, a drugi strelac je takođe lokalac Saša Kajkut koji ima 35 godina, ali istisnuo je Vujakliju iz startne postave. Njih dvojica su srce tima.
„Znaju šta je Borac i Banjaluka. Oni definitivno jesu nosioci. Srce tima je onaj ko nosi Borac u srcu. Ja nisam rođen u Banjaluci, ali ga nosim u srcu jer sam ovde osvojio titulu, završio karijeru, oženio se Banjalučankom, deca su mi rođena ovde i zato volim ovaj klub i grad. I baš zato želim da igrači sa strane prihvate Borac. Kod Marka Jovanovića se to vidi“.  

Čuli smo još nešto zanimljivo. Miljenik publike nije ni Banjalučanin, ni neko od pomenutih koji su igrali za večite. Čak nije ni Srbin.
„Almedin Dino Zilkić je miljenik publike. On je momak iz Novog Pazara kojeg smo letos doveli iz Tuzle. I po tome je Banjaluka specifična. Ovde vam sve mogu oprostiti osim da ne ostavite srce na terenu. A Zilkić je baš takav tip koji gine u svakoj utakmici, ima izražene emocije i to navijači osete. Svi ga vole. Ima tu neku posebnu auru“.

Stvarno je pohvalno to što Banjalučani vole igrače zbog kvaliteta i što ne broje krvna zrnca za razliku od nekih drugih klubova u BiH. Ali čuli smo i za drugu dimenziju lokalnog mentaliteta. Osećate li da raste podrška Borcu među lokalnim stanovništvom?
„Vidite, Banjaluka je kritičan grad što se toga tiče. Borcu se ne praštaju loše igre i loši rezultati. Neki drugi klubovi kada ne izađu u Evropu, kažu da je ostvaren dobar rezultat. U Borcu je to nemoguće. Sve osim izlaska u Evropu se shvata kao veliki neuspeh. Godinama unazad je stvarana loša slika o Borcu i nije to bila lako promeniti za kratko vreme. Sada ljudi stvarno veruju da se dešava nešto dobro. Svaki dan srećem sve više njih koji mi pružaju podršku. Vidi se da se menja odnos Banjalučana prema Borcu. I zato nam je bitno da baš ovu sezonu odigramo dobro do kraja“.

Iz razgovora sa lokalcima nam se čini da vas uglavnom podržavaju mlađi, a da vam ovi stariji ne veruju previše?
„Moguće. Previše puta su bili razočarani u poslednjih sedam godina. Borac je bio na stranputici, ispadao je dva puta u niži rang takmičenja. Nadamo se da sada sve ide kako treba i da ćemo zadržati ovu liniju uspona. Razumem ja te starije ljude što su u grču. Nepoverljivi su jer se boje koliko će ovo sve da traje“.

Koliko će da traje?
„Nisu ni finansije garancija uspeha. Dešava se da imate pare, da dovedete igrače, trenera, pa nema uspeha. Potrebna je i neka fudbalska hemija, timski duh, a to najbolje razumeju oni koji su se bavili fudbalom“.  

Da pređemo ne jednu konkretnu stvar. Protivnici vam zameraju što iza preporoda Borca stoji dolazak Vica Zeljkovića na čelo kluba. Vaš predsednik je sestrić Milorada Dodika, gospodara svega u Republici Srpskoj.
„Sestrić je Milorada Dodika i šta? To ne može da se opovrgne niti se bavimo time. Ne biraš ko će te roditi i čiji ćeš biti. On je i predsednik FS RS u kojem ima dobre rezultate. Čovek je velike energije, ima odlične menadžerske sposobnosti i sreća je da je takav čovek uopšte u sportu. Borac sa njim ima sve što treba da ima veliki klub. Ali baš zato su i najveći prohtevi“.

Sa dolaskom Zeljkovića na čelo kluba se poklopila i finansijska pomoć države. Milorad Dodik je letos iz budžeta Republike Srpske poklonio 1.000.000 evra Borcu kao pomoć, a tu je i veliki broj državnih i privatnih sponzora, među kojima je i kompanija MOZZART.
„Na ovim prostorima mnogi klubovi tako funkcionišu i neophodna je pomoć gradskih ili državnih vlasti. Neodrživo je da klubovi funkcionišu samostalno kao udruženja građana. Ne vidim ništa čudno kada grad ili država podržavaju najveće klubove. Koliko ja znam i u Srbiji se tako podržava Crvena zvezda. Da nije bilo podrške državne vlasti Aleksandra Vučića, verovatno ne bi ni Zvezda napravila te rezultate koje je napravila. Ja mislim da je to dobro i da se podržava sport. Dobro je za društvo. Normalno, ta sredstva kasnije treba da budu opravdana rezultatima. Za njih odgovaraju ljudi u klubovima“.

Ima i druga škola mišljenja. Kada je već državna pomoć neminovna, onda je očekivano da najviše dobijaju najveći klubovi?
„Naravno da je normalno. Taj pritisak očekivanja u Banjaluci je valjda dovoljan razlog da Republika Srpska stane iza Borca. Vlada podržava mnoge klubove, ali u ovom trenutku najviše pomaće najveći klub. A i pre dolaska Vica Zeljkovića, Borac je živeo od pomoći gradskih i državnih vlasti. Možda ne u ovoj meri, ali isto tako je možda ovo i ranije trebalo da se desi jer vidimo da daje odlične rezultate. Konačno imamo srpski klub koji može da se ravnopravno nosi sa klubovima iz Sarajeva i Zapadne Hercegovine“.

Već dugo vlada dominacija sarajevskih i hrvatskih klubova iz Hercegovine u BiH fudbalu. Da li ste im sada postali trn u oku?
„Moguće... Ne znam kako oni to osećaju, ali evidentno je da smo im se umešali u tu njihovu igru prestola. Uglavnom su ta četiri kluba delili trofeje i evropske vize, a ponekad bi se neki peti klub umešao. E, ove godine je i Borac tu. Možda je jedan od razloga Borčevih neuspeha prethodnih godina bio i to što je smetao njima“.  

Upravo se po tome BiH fudbal razlikuje od fudbala u Srbiji. Moć je razblažena na više klubova i niko nema apsolutnu kontrolu. Makar se nama tako čini...
„BiH je različita od Srbije kao zemlja tri naroda i dva entiteta. I fudbal funkcioniše po tom principu, tako da kontrolu nad nekim organima nema niko. U Srbiji se po tome izdvajaju Zvezda i Partizan, dok se u BiH to Sarajevo i Željo. Ali nemaju tu dominaciju kao večiti. Ovde se s vremena na vreme dešava da šampioni budu klubovi iz Banjaluke, Mostara, Trebinja, Modriče, Širokog Brijega... U Srbiji je to nemoguće. Samim tim je naše prvenstvo zanimljivije, ima veću draž i fudbal se gleda sve više... Ove godine se se skoro sve utakmice prenose na televiziji, a čini mi se da popularnost fudbala i gledalaca na tribinama raste“.  

Pomenuli ste Sarajevo i Željezničar kao najmoćnije klubove. Često su u prošlosti sudije najviše padale na greškama u korist ovih klubova. Pogotovo Željezničara. 
„Ne bih ulazio u detalje. Pitanje je i ko karakteriše te sporne situacije. Neke se gledaju, neke ne. Toga je uvek bilo i biće. Nekada na nečiju štetu, nekada u korist. Mi na terenu treba da se izborimo da neutrališemo ako sudija pogreši“.

Ipak, bili ste i vi na meti prozivki jer su vam u prvom delu sezone često svirani penali. Doduše, samo jedan poklonjen koliko smo čuli. Svi ostali su bili čisti, a bilo je nekih poništenih golova na vašu štetu
„Da, bio je taj sporni penal protiv Radnika. Ipak, veliki je pritisak bio kada bi sudije napravile grešku u korist Borca. Od ljudi iz Saveza i javnosti. Sudije bi bile rigorozno kažnjenje. Postoji pritisak da Borac ne sme biti povlašćen ni najmanjom nenamernom greškom. Mislim da su naši rivali koji su u vrhu imali veću korist od sudijskih grešaka nego Borac“.

Da li vas je strah da se ta razlika ne poveća u drugom delu prvenstva kada dođu ključne bitke za titulu i plasman u Evropu?
„Ne bih prejudicirao. Može biti, a ne mora. Videćemo. Grešaka će uvek biti, moramo da razumemo i sudije“.  

Sve ukazuje na ludu sezonu u BiH fudbalu. Nekoliko je kandidata za titulu. Na šta vama miriše?
„Miriše da bi Borac mogao sve da iznenadi. Iskreno, ne pamtitim ovakvu sezonu u BiH fudbalu. Prventvo će biti zanimljivo, a posle ova prva tri kola će se se neke stvari izoštriti“.  

Ko igra najbolji fudbal od vaših rivala?
„Skoro su svi promenili trenere, pa je teško komentarisati. Željo igra toplo-hladno, ima dobrog trenera, ali je u stanju da pobedi Sarajevo, pa da izgubi kući. Mislim da mi i Sarajevo imamo najbolji kontinuitet igara“.

BiH liga je godinama bila poznata kao domaćinska u kojoj su pobede u gostima retkost. Titula se osvajala dominacijom na domaćem terenu, a vi ste ove sezone ekipa koja je osvojila najviše bodova kod kuće sa skorom 7-3-0.
„Ko nije igrao u Borcu, ne zna koji je to pritisak. Izgubiti utakmicu u Banjaluci, to vam je prava katastrofa ovde. Hvala Bogu, mi za polusezonu nismo imali takvu situaciju. Jedina smo nesovojiva trvđava u ligi. Moja filozofija je i bila da budemo domaćinska ekipa. Da napadamo kod kuće i osvajamo bodove. Možda smo mogli i da pravimo defanzivniju ekipu koja će uzeti veći broj bodova na strani, ali nisam hteo“.

Može li se napraviti igra da kod kuće napadate, a u gostima igrate na kontre?
„Ne može to tako brzo. Treba vremena da se uigrate. Prvo smo spremali ekipu da napada kući i da uzimamo bodove. E sad ćemo u drugom delu sezone da zadržimo igru kod kuće i da poboljšamo učinak u gostima. Ako budemo ostali ovakvi domaćini, za nas nema zime. Ako popravimo bilans u gostima, onda možemo da se nadamo i najvećem rezultatu. Ljudi kažu "pa napadajte i tamo". Nije to tako jednostavno. Može se napasti u gostima 15 minuta, ali se fudbal igra 90 minuta. Ima i protivnik svoje ciljeve, komfornost, prednost...“

Šta je glavni razlog tog straha u gostima?
„Psihologija. Jednostavno, ne date svoje. U gostima ste već stidljiviji i samo pokušavate. Domaći teren je kao vaša kuća i porodica. Branite ih svim silama“.

Čuli smo da ste fanatik za posao, da se pogotovo bavite tom psihologijom tima i da ste u Borcu uveli neke nove prakse poput zajedničkih druženja ili „team buildinga“.
„Igrajući fudbal u inostranstvu sam stekao određena iskustva. Kroz karijeru sam video neke dobre stvari koje sam rešio da usvojim. Uvek razmišljam šta bi bilo dobro za igrače i šta im je potrebno za bolje rezultate. A, ne znam odakle vam da sam fanatik. Ja sam profesionalac. To su dve različite stvari. Fanatik može biti ludo zaljubljen u nešto, ali pitanje je da li je to realno. Ja sam profesionalac koji se tako ponašao kao igrač i koji teži realnim ciljevima. U startu je to bilo teško prihvatljivo, čak i sada igrači ponekad pokušavaju da me omekšaju... Mislim da su pogotovo iznenađeni igrači koji su igrali u inostrantvu i koji su po dolasku u Borac mislili da će sa manje truda i rada uspeti da prođu ovde. Ja se ponašam kao da sam u bilo kom evropskom klubu. Imamo najveći stručni štab u ligi, često radimo analize, pravim timske sastanke i druženja...“

Takođe ste sa prosekom od preko 28 godina i najstariji tim u ligi. To znači da ispaštaju mladi?
„U fudbalu je to tako. Ako nema rezultata trpe igrači koji ne mogu da donesu rezultat. Nije da nemamo mladih, ali nismo razvojni klub. Eto, imamo Danilovića koji je mladi reprezentativac. Zilkić je relativno mlad igrač sa 23 godine, Ćosić ima 23. To su mladi igrači. Nemamo igrače sa 17-18, ali i njih postepeno uključujemo“.

Čuli smo za nekog talentovanog momka Turanjanina od kojeg se mnogo očekivalo, ali ste nedavno raskinuli ugovor. Zašto?
„Dešavaju se i takve stavri. Bio je kapiten omladinaca, jedan od nosilaca igre, ali je došlo do nesuglasica oko produžetka saradnje i do raskida ugovora na obostrano zadovoljstvo. Potražiće afirmaciju u nekoj drugoj sredini. Da je ovde video afirmaciju, verovatno bi odlučio da ostane. Imamo juniora Milojevića koji se odlično pokazao na pripremama i tako ćemo postepeno pokušavati da afirmišemo mlade. Borcu definitivno treba razvojni klub u kojem će mladi igrati“.

Jednog dana će se očekivati i da Borac mora da zaradi neki novac od igrača koje stvori. Nećete valjda stalno živeti od sponzora i državne pomoći?
„Veoma je to blizu. Za ovu trojicu koju sam pomenuo već postoji inetersovanje. Danilović vredi možda najviše, ali odlučili smo da nam je potrebniji nego novac koje ćemo zaraditi od njega. Otprilike smo mogli da ga prodamo za 300.000 evra, ali mi ga trenutno cenimo na pola miliona. Da smo dobili takvu ponudu, prodali bismo ga“.

Ima li napretka u omladinskoj školi?
„Polako podižemo nivo. Borac bez igrača iz Banjaluke i okoline nije pravi Borac. Znamo to i hoćemo da još više pažnje posvetimo lokalnim dečacima“.

Da vam se ne desi da vam ne promakne neki novi Srđan Babić?
„Nije on nama promakao, nego su nam ga odvukli dok je Borac bio bez mehanizama da spreči takve stvari. Danas smo klub koji bi znao da se izbori sa takvim stvarima“, završava Krunić.

Posetu Borcu završavamo na treningu tri dana pred nastavak sezone i dva dana pred odlazak Borca na gostovanje u Zapadnu Hercegovinu. Krunić i njegov prvi saradnik Darko Maletić, koji su bili saigrači u poslednjoj šampionskoj generaciji Borca, danas kao saradnici spemaju planove za osvajanje Širokog Brijega, nastavak pohoda na titulu i povratak Borca u Evropu. Deluje to sve jako ozbiljno na treningu. Krunić izdaje naređenje saradnicima da za sutra bude spremno pet posnih obroka za igrače koji poste. Vodi se računa o svakom detalju, Borac zaista deluje kao ozbiljan klub.

(FOTO: Luka Vranješ, FK Borac)