PRELAZZI: Kada te ostavi ona koju voliš
Vreme čitanja: 5min | uto. 14.12.21. | 15:35
Norič je Dinu Smitu ono što se u međuljudskim odnosima i američkim sitkomima zove "rebound", ono kafansko "izađi pa na'vataj nešto što pre"; samo što se nekad iz te, d'izvinite, nužde, rode i velike i dugotrajne stvari
(Prvo osetiš jedno ništa...)
Sve oči bile su uprte u njega. Legenda kluba. Da ga posečete, iz vena će mu isteći te boje (mada ne odmaže ni što ove boje umeju da liče na krv). Ni o čemu nikada nije sanjao kao da sa timom za koji navija odmalena uradi nešto veliko, najveće. Nijedna mu druga pobeda, nijedna mu druga utakmica, nikada nije značila kao neki tamo susret u Liga kupu protiv četvrtoligaša u vlažnu oktobarsku noć.
Izabrane vesti
I evo ga, sada, prvi put sa one druge strane. Dok odzvanjaju pesme koje, vrlo verovatno, i o njemu pevaju, dok se vijore bajraci na kojima je i njegov lik, u njemu se tuku dvojica.
20.45: (3,20) Norič (3,15) Aston Vila (2,50)
Jedan je profesionalac, ah, ako profesionalaca uopšte ima kad je reč o ljubavi i strasti, znate već onu foru, “svako je ateista dok ne počnu turbulencije u avionu”, i “svako je profesionalac dok se ne začuje poznata melodija sa navijačke tribine”.
Gledali su ga i merili su mu svaki pokret. Nije smeo da uvredi svoje nove poslodavce, morao je da pokaže zahvalnost što su mu dali priliku tako brzo – neki su rekli: i previše brzo, jer čime se on to pa dokazao da dobije tako važan zadatak? – što su mu navijači, vazda skeptični, dali blanko poverenje i pozdravili ga aplauzom kada je stigao, pre jedva mesec dana.
U isto vreme, morao je da se zahvali svom kopu. Ta tamo je i on bio, s njima, od malena, i njegov otac je bio tamo, i kad su se osvajale titule i kad su bili prvaci Evrope, on je to doživeo i preživeo; ako iko zna kako diše ta masa, kako je lako i divno u gužvi izgubiti svoje ja i dobiti nešto mnogo više.
I svaki je ishod bio jednako dobar i mnogo loš, u kakav je ovo tamni vilajet upao, kako je to sudbina tako namestila, zar je tako brzo morao da se sretne sa svojim bivšim klubom?
I jedino mu je večeras bilo malo lakše što je znao da može da čuje neki savet od čoveka kojem je pružio ruku.
Nije ovo, dakle – mogla bi da bude, ali nije – priča o Stivenu Džerardu, već o njegovom večerašnjem protivniku, Dinu Smitu.
Na Kerou Roud, eto kako kismet to udesi, Džerard dolazi sa Vilom, svega nekoliko dana nakon Enfilda, dolazi i Emilijano Buendija (ako bude igrao uopšte?), koji je u Vilu doveden baš iz Noriča da zameni jednog drugog talismana; dolaze oni, a Din Smit toliko je srastao sa klubom svog detinjstva, adolescencije i zrelosti da će morati dobro da pazi da se ne raduje ukoliko gosti večeras prevagnu.
Jer za razliku od Džerarda, koji je proveo nekoliko godina van Enfilda, koji se svojevremeno svađao i sa gazdama, koji je u Americi, pa u Škotskoj, imao dovoljnu distancu da porazmisli o svemu i bude racionalan – zato mu se ništa više od osmeha, i to sasvim pristojnog, nije moglo oteti u subotu predveče u Liverpulu – Din Smit je pre samo dva meseca maštao o evropskim noćima sa Vilom, a sada treba da pravi taktiku protiv istih onih igrača koje je doveo i podučavao.
Ili: svako je profesionalac dok Oli Votkins ne uzme da dribla nekoga u visini šesnaesterca, svako je profesionalac dok Temu Puki ne promaši zicer.
A pre godinu dana Vila je letela, dali su sedam komada aktuelnom šampionu, Džek Griliš i Din Smit bili su ono što je vratilo navijače na stadion: i pre zlosrećnog potucanja u vanpremijerligaškim bespućima, na Vila Parku bilo je mnogo praznih stolica, a otkako su Smit i Griliš, pripadnici dvaju različitih generacija koje su odrastale u podnožju stadiona, preuzeli brigu o negdašnjem šampionu Evrope, tražila se, vrlo doslovno, karta više.
Nema više Griliša, eno ga u seni Bernarda Silve – malo je onih koji nisu u seni Bernarda Silve ove sezone – a Din Smit se sprema za sastanak sa samim sobom.
I sa samim sobom i sa svojom porodicom: Ron Smit, Dinov otac, bio je redar na stadionu i jedan od zadataka bio mu je da vodi gazdu kluba Daga Elisa do lože. A Din je, dok su svi drugi klinci učili napamet pesmice u školi, zaspivao tako što je recitovao heroje sa De Kajpa, 1982: Spink, Svejn, Meknot, Evans, Vilijams, Mortimer...
I sa samim sobom i sa svojom porodicom i sa svojom prošlošću, samo ne sa svojom budućnošću...
Jeste imao pet poraza zaredom, jeste činjenica da je Vila igrala jako loše i bez identiteta, jeste još teža činjenica da je novac od Griliša (delovao) bačen – Buendija, Bejli, Dani Ings – mada jeste bilo i povreda i baksuzluka...
Ali nešto drugo je za večerašnji susret važnije.
Malo se, možda, govorilo o toj vezi, toj konekciji kakvih je malo u fudbalu; još manje o tome da je fudbal gotovo uvek, ma skoro bez izuzetka, ljubavna storija sa tužnim ili makar krajem.
Kao u pesmi velikog Brane Petrovića, "Kada te ostavi ona koju voliš", treneri retko dobijaju novu šansu u istom klubu, posebno u onom odakle su najureni, a ne otišli svojom voljom: jednom kada ostaneš na kiši – i kisneš i kisneš i kisneš i kisneš – i ako se nekim slučajem ne zoveš Žoze Murinjo, to ti je manje-više to, imao si svoju šansu i uprskao si je ili vam se samo nije dalo, ali sreću ćeš nužno tražiti drugde...
Nekima to padne lakše, a neki, kao Din Smit, imaju ozbiljan problem da se naviknu; imao bi ga i da večeras ne mora da juri tri boda za “svoj” Norič.
Neka bude poslednja metafora koja ima veze sa ljubavlju i seksom: Norič je Dinu Smitu ono što se u međuljudskim odnosima i američkim sitkomima zove "rebound", ono kafansko "izađi pa na'vataj nešto što pre"; samo što se nekad iz te, d'izvinite, nužde, rode i velike i dugotrajne stvari. Započneš vezu s nekim tek tako, a onda ta veza ne ispadne nimalo loše...
Deluje da bi Norič mogao da bude više od "rebounda" za Dina Smita – ne zato što, rekli bi oni koji ne veruju u njega, on možda i više kalibar za Čempionšip, pa tako i za jedan "jo-jo klub" koji će se pre nego kasnije vratiti u drugi rang – posebno ukoliko, počev od večeras pa tamo do iza "njihovog" Božića uzmu pristojan broj bodova.
To bi bilo lepo i to bi prijalo Dinu Smitu, ali ne bi značilo da mu je zalečena otvorena rana.
PREMIJER LIGA – 17. kolo
Utorak:
20.45: (3,20) Norič (3,15) Aston Vila (2,50)
21.00: (1,15) Mančester Siti (10,0) Lids (18,0)
Sreda:
20.30: (2,50) Brajton (3,00) Vulverhempton (3,40)
20.30: (2,25) Barnli (3,35) Votford (3,50)
20.30: (2,15) Kristal Palas (3,35) Sautempton (3,80)
21.00: (2,35) Arsenal (3,40) Vest Hem (3,25)
Četvrtak:
20.30: (2,25) Lester (3,50) Totenhem (3,35)
20.45: (1,30) Čelsi (5,80) Everton (12,0)
21.00: (1,15) Liverpul (10,0) Njukasl (18,0)
Odloženo:
Brentford - Mančester junajted
*** Kvote su podložne promenama