PRELAZZI: Još jedna tura za debelog Grka

Samo, ovaj Grk uglavnom nema džepove pune drangulija, pa ni onog drvenog konja. Umesto toga, u ustima mu je debela cigara, a na ivici ciničnog osmeha uvek spremna psovka. U džepu svilen gajtan i blanko otkaz, već pečatiran, samo da se antidatira.

On je Evangelos Marinakis, naravno, i ponekad izgleda kao da želi da ga mrzite.

Mada uglavnom izgleda kao da ga je baš briga za to što mislite. Vi, Englezi, Grci, navijači Notingem Foresta, navijači svih drugih klubova.

Da mari za PR i marketing, da mu je stalo do toga šta svaka šuša na društvenim mrežama smatra, danas bi Nuno Espirito Santo, čovek koji je doživeo drugu mladost na Siti graundu, i dalje bio menadžer bivšeg dvostrukog evropskog prvaka.

Ovako, Marinakis je stao na stranu Edua, najurio portugalskog trenera pod kojim je Forest igrao sjajan, mada pre svega konkretan fudbal, i navukao na sebe srdžbu miliona.

Kako ste, uostalom, reagovali kada je Nuno, a još mu nije bila uručena radna knjižica, izgledao kao najusamljeniji čovek u firmi? Pričao je, kao pokisao, da mu se šef više i ne javlja, dok su u medijima objavljivane fotografije kako dva Grka dele čašu vina i smeju se dok prave planove za Forest bez njega.

Nije rađeno nikakvo istraživanje, ali poprečni presek reakcija kaže, otprilike, ovo: svi oni koji su se prošle godine potajno nadali da bi Forest mogao da se umeša čak i u borbu za titulu – bilo je i na Mozzart Sportu njegovih navijača – i koji su se smorili kada im je, zbog očekivanog pada forme u poslednjem delu sezone, izmakla Liga šampiona, sada su besni.

Jednim potezom, tim surovim odbacivanjem čoveka koji je i sam imao šta da dokaže, Marinakis je razočarao romantike, a podatak da je angažovao upravo bivšeg trenera Totenhema, kluba koji je mogao da presudi Nunovoj reputaciji, delovao je kao ljuta harisa na ljutu ranu.

Odjednom, počeli smo da navijamo protiv Foresta, odjednom nam više nije bila važna ni romantika, odjednom je taj slavni klub postao isti kao i svi drugi.

Evangelos Marinakis (©Reuters)

A možda su, eto, svi preterali?

Ne, ne govorimo o fudbalskoj odluci, ona bi istinski mogla da se obije o glavu čoveku koji je na brodovima zgrnuo milijarde, kao što Grci rade već milenijumima. Ekipa koju je – na jedvite jade i često u direktnom sukobu sa hijerarhijom – sastavio Nuno Espirito Santo bila je napravljena za jedan fudbal, i već na prvim utakmicama se videlo da Postekogluov ma-samo-da-se-igra pristup deluje frankenštajnovski.

Nisu retki, zato, analitičari koji proriču Forestu čak i borbu za opstanak; a mnogi s ove strane Dunava već su unapred ožalili Blekija Milenkovića. Žarkovac je bio jedno od otkrića sezone, a sada će ga taj ludi Australijanac terati da stoji na 60 metara od svog gola i da se ne osvrće previše na kontre.

Bilo bi lako udariti, iz svih tih razloga, i svih onih drugih razloga, na oblapornog Grka. 

On je nezajažljiv, u svakom smislu, nevaspitan, on je namestio i jadni Kristal Palas i izbio im Ligu Evrope iz ruku, on je previše ambiciozan, on ne deluje kao naročito dobra osoba, on se svađa sa sudijama (ne samo fudbalskim), pljuje ih i psuje, on je zahvaljujući svojim, zvuči li to poznato, iskoristio sve svoje političke veze sa vladajućom partijom da u šape dobije celu luku Pirej, a svi koji su se drznuli da progovore o potencijalno još mutnijim, još opasnijim rabotama i tvarima što su prolazile kroz njegove kontejnere pojeo je mrak, u boljem slučaju.

To je, naravno, samo jedna strana medalje. Druga je ona o humanitarnom radu, o milionima koje je dao za potlačene i borce za pravu stvar, o još više miliona za iskorenjivanje i siromaštva i rasizma, o tome da je jedan od većih privatnih finansijera ukrajinske vojske, o tome da pomaže crkvu i veru, i da nije propustio da pomogne doslovno svakog ko mu se obratio i to u Notingemu, gradu u koji nije morao da dođe. 

Eh, ni prvi ni poslednji, reklo bi se, koji svoj obraz voli da podmaže evrima, dolarima i drahmama, koji želi da se – a fudbal mu je tu samo jedan od pogonskih točkova – predstavi boljim nego što jeste. (S tom razlikom što Marinakis ne govori javno o tome niti plaća medije da prate njegov dobrotvorni rad.)

Uostalom, zato je Olimpijakos takav kakav je, i zato baš Notingem Forest: veliki, ponosni klub sa pričom kakvu nemaju mnogi, zapravo je nema niko, sa mitovima i sa apsolutno istinitim pričama o teškim, lošim, uspešnim ljudima na njihovom čelu.

Nije, uostalom, ni Brajan Klaf bio cvećka, niti ga je volela Engleska, ali će zanavek biti jedan od najvećih.

Mogli bismo tako da nabrajamo do Atine i Sparte, do Tebe i Mikene, ali ne bismo, dosadno je, imate to svuda, na svakom ćošku interneta sedi jedan ljubitelj "starog, dobrog fudbala", oplakuje Nuna Espirita Santa i sipa kletve na račun svih tih bahatih vlasnika; radije bismo ponudili drugi ugao.

Evangelos Marinakis (©Reuters)

Ne zato što je kontra, nego zato što je istina.

Da nije bilo Evangelosa, reći će vam to i svaki navijač Foresta dok peva njegovu pesmu ("Marinakis, he does what he wants..."), ovaj se klub ne bi vratio u Evropu, ili se ne bi vratio tako brzo; ali nije ni to. 

Evangelos Marinakis zapravo JESTE "stari, dobri fudbal". On je podsetnik na doba kada su gazde bile gazde, kada su oni bili vesti; danas su ih zamenili investicioni fondovi, katarski šeici i saudijski glavoseci.

Marinakis je možda težak za gledanje, ali ga možete videti: eno ga u loži, eno ga pored terena, eno ga bogami i na terenu, eno se dere na svog trenera, na igrače, eno ih gađa svežnjem para. Možda glumi, ili se makar dobro pretvara, ali deluje da mu je stalo - u doba kada fudbalske klubove vode NN lica u vidu Eksel tabela i ChatGPT promptova, kada više ne možete da pohvatate ko je na kakvoj funkciji, kod ovog Grka je sve transparentno. 

Dobro, sve sem njega, on teško da je transparentan, onoliki...

Takvi se pamte, o takvima se pišu tekstovi i knjige, o njima se ispredaju legende, njihove se anegdote prenose kao da su istina. Marinakis možda nije svačija čašica metakse, ali je ispao iz istog šinjela kao Gauči, kao Tapi, kao Hesus Hil, kao Kavalijere, kao Zamparini, kao Ćeki Gori.

Zvuči poznato? Zvuči nostalgično? To je zato što jeste, to je zato što ih je malo ili nimalo, to je zato što više volimo, priznajmo to sebi, da vidimo Čoveka sa svim njegovim manama, dramama i razbijenim tanjirima, nego anonimnog brokera koji "soker" posmatra kroz tamne naočare i isključivo kroz plus i minus, koji je danas u loži fudbalskog stadiona, a sutra na Volstritu.

Marinakis to Notingem mu to neće zameriti, ili neće ukoliko pod Postekogluom ne ispadnu (kao što se mnogi klade da hoće); već smo pomenuli Brajana Klafa koji je bio još veća napast, još više kontroverzan, a eno ga sada, zauvek u Notingemu, u vidu najveće i najposećenije statute u gradu.

Za Marinakisovu će, ako do toga dođe, trebati malo više bronze, ali platiće i to već neki brod iz Pireja.

PREMIJER LIGA – 6. KOLO

Subota

13.30: (3,60) Brentford (3,60) Mančester Junajted (2,15)

16.00: (1,95) Čelsi (3,50) Brajton (3,90)

16.00: (4,10) Kristal Palas (3,90) Liverpul (1,90)

16.00: (1,20) Mančester Siti (7,75) Barnli (16,0)

16.00: (3,00) Lids (3,40) Bornmut (2,50)

18.30: (1,80) Notingem Forest (3,60) Sanderlend (5,10)

21.00: (1,57) Totenhem (3,90) Vulverhempton (6,25)

Nedelja

15.00: (2,35) Aston Vila (3,35) Fulam (3,30)

17.30: (3,60) Njukasl (3,35) Arsenal (2,20)

Ponedeljak

21.00: (1,75) Everton Vest (3,70) Hem (5,40)

***kvote su podložne promenama