PRELAZZI: A Džon je uvek bio tu

Ima i u tom događaju iz novembra 2022. dosta simbolike: bila je prva utakmica Unaija Emerija na klupi bivšeg evropskog prvaka – stigao je umesto Stivena Džerarda, koji je do tog kola, nakon velikih nadanja i solidnog početka, u potpunosti pogubio konce – i na Vila Parku gostovao je Mančester junajted. U tom trenutku, recimo i to, Vila punih 27 godina nije pobedila Junajted na svom stadionu.

Samo što, istina, za tih 27 godina nijednom nisu imali Unaija Emerija.

Rezultat nije previše važan (3:1), jer već tada skalp “Đavola” nije bio preterano vredan na sekundarnom tržištu, koliko je bitno što će večeras na stadionu Bešiktaša, tri i po godine nakon dolaska Baska u Birmingem, finale Lige Evrope vrlo verovatno početi šestorica igrača koji su i tada bili u prvih 11: Emilijano Martinez, Ezri Konsa, Luka Dinj, Emi Buendija, Oli Votkins, Meti Keš.

Ali možda je, ne računajući trenera, specijalistu za Ligu Evrope, najbitnije – za ono što je Aston Vila predstavljala, za ono što je danas, za ono što se, nadaju se svi, biti sutra – što će tu biti i sedmi, momak koji je te 2022. ušao u 70. minutu, a koji je, evo brzo će i decenija, srce i duša kluba što se usudio da ponovo sanja.

Kao veza između one šampionske Vile i ove koja mašta o još jednom evropskom peharu i, mnogo važnije, one Vile koja je tavorila u drugoj ligi i ove koja aktuelnom prvaku da četiri gola kao od šale, da potvrdi povratak u Ligu šampiona.

Da, Džon Mekgin bio je tu i kada je bilo najteže, tamo u Čempionšipu, kada je Vila imala njega i Džeka Griliša, i ko bi rekao – a dobro, svako bi rekao, samo kad malo porazmisli – da će talisman, momak čiji je čukundeda igrao za Vilu, koji je odrastao u Astonu, čiji je otac bio u Roterdamu kada su tukli Bajern i popeli se na vrh Evrope, odmagliti čim se ukaže prilika, a da će legenda, zaštitni znak i kucajuće srce kluba postati omaleni Škotlanđanin, rođen u Glazgovu.

(Mekginov deda je bio u upravi Seltika, i baš nas zanima šta Džon misli o načinu na koji je okončan Premijeršip ove sezone, no dobro sad…)

(©Reuters)

Možda je bilo i do toga što Griliš nije želeo da nosi to breme – ne računajući proteklu jesen u Evertonu, ovih nekoliko godina on izgleda kao da ne želi da nosi nikakvo breme, a ponajmanje fudbalsko? – i tolika očekivanja, možda je istina da je njemu bilo teže da bude tu i lakše da ode, kao što je istina da je njegov talenat mnogo očigledniji, a za takve je uvek bilo prosaca.

Džon Mekgin je druga sorta, neko ko je, još od tih prvih dana u drugoj ligi, pa onda u onoj tegobnoj sezoni u povratku u Premijer ligu (upravo će on postići gol u finalu plej-ofa i dovesti ih u elitu), znao da se pojavi kada je najteže, da povuče onda kada izgleda da sve stoji, i da donese vrednost, čak i finansijsku, u klub koji je silom prilika postao pokazna vežba za sve finansijske fer-plejove.

Ako postoji neka “velika osmorka” Premijer lige, Aston Vila je od svih njih ubedljivo najmanje izdvojila za pojačanja, a u svakom prelaznom roku morali su da se odreknu barem jedne zvezde samo da bi održali glavu iznad vode.

Tamo negde u tim knjigama i izveštajima stoji i da su u avgustu 2018. izdvojili celih tri miliona funti da ga dovedu iz Hibernijana.

21.00: (5,25) Frajburg (3,60) Aston Vila (1,80)

U takvom (nepravednom) sistemu pokazuje se sva genijalnost Unaija Emerija; a u Emerijevom vrlo poštenom sistemu (koliko poštovanja daš, toliko ćeš od njega dobiti) sva neophodnost Džona Mekgina, uprkos tome što mu statistika, ta matora veštica, ne ide u prilog, i uprkos tome što sa najnižim ocenama prolazi ono što Amerikanci nazivaju “očni test”.

Neki bi ga nazvali staromodnim igračem, bilo zbog toga kako trči, onako s niskim težištem ili kako gradi loptu (dupetom) ili kako ume i da ukliza i da je sune levom sa dvadeset metara (pa uradi to opet, pitajte samo Notingem Forest); ili najpre zato što deluje kao da mu sve ono što čini jednog modernog fudbalera, a što nema nikakve veze s terenom, predstavlja nepotrebni višak.

(©Reuters)

Njemu je dovoljno da namesti ili postigne gol, da izvede ono svoje radovanje “s očima” i da baci Holt end u euforiju, dok kreće pesma kako je bolji od Zidana.

U 152 godine dugoj istoriji Aston Vile bilo je mnogo velikih kapitena: Endi Taunzend je poslednji koji im je doneo trofej, ali nijedan se, makar do večeras, nije mogao meriti sa Denisom Mortimerom i njegovih 406 utakmica, od kojih je jedna bila finale Kupa evropskih šampiona.

Prošlo je ravno tri decenije od tog poslednjeg pehara, osvojenog u Liga kupu, a na tu bi večnu kapitensku listu mogao da se upiše Džon Mekgin, ako večeras na Bosforu bude onako kako predviđaju bukmejkeri i kako zapoveda glavni i odgovorni urednik Lige Evrope.

Istina, Emeri vrlo dobro zna koliko je opasno biti favorit na ovakvim susretima, i koliko je teško igrati protiv kluba koji nema šta da izgubi. Posebno kada je nipodaštavan, kao što je Frajburg ovih dana.

Ali jednako zna, kao što to još bolje kapira Džon Mekgin, kako je sve izgledalo u novembru 2022, kada je na teren izašla pogubljena i ranjena ekipa, na svega tri boda iznad zone ispadanja. U međuvremenu je Vila više puta igrala Evropu, nekoliko puta se, makar u jesen, borila i za titulu, bila možda i najbliža izbacivanju Pari Sen Žermena iz Lige šampiona u poslednje dve sezone.

Svaki od one sedmorice koje je Emeri vodio i tada i danas, odigrao je ulogu u usponu velikana, ali niko kao Džon Mekgin nije svaki put prepoznavao trenutak kada se prelama istorija. I u Čempionšipu, i na onom prvom sastanku sa Baskom, i kada je trebalo dotući Forest i dovesti Viline navijače u predvorje raja.

Zato bi opet on mogao da odluči finale, i pored toliko skupljih, i pored toliko boljih igrača, i da opet, nema veze, ne bude proglašen za igrača utakmice; i zato bi trijumf autsajdera, za koga obično navijaju oni neutralni, predstavljao tužnu crticu u velikoj karijeri Vilinog kapitena i svih onih koji gotive Vilu zbog njega.

Dobro, ne bi baš toliko patio: šta god da bude u Stambolu, to je samo početak Džonovog leta, jer ga čeka Svetsko prvenstvo, prvo posle 1998. na kojem će učestvovati Škotska.

FINALE LIGE KONFERENCIJE

21.00: (5,25) Frajburg (3,60) Aston Vila (1,80)