Prelazno rešenje za neprolazne probleme

Novi Vošin poraz na Karađorđu (čak šesti ove sezone), izazvao je i novu lančanu reakciju u novosadskom klubu. Pratila ga je ostavka Nenada Lalatovića i četvrta trenerska promena na klupi Stare dame u šest meseci. Na Vošinu vruću trenersku klupu će sada sesti nekadašnji igrač, pa potom i potpredsednik Lala, Miroslav Tanjga.

Dugogodišnjem pomoćniku Siniše Mihajlovića u reprezentaciji Srbije, pa zatim i u Bolonji i Torinu će ovo biti prvi zvanični angažman na mestu šefa stručnog štaba, što dovoljno govori o tome – u kakvom se momentu novosadski kolektiv nalazi. Klupa Vojvodine je postala poput one vašarske šipke za zgibove – za koju samo treba da se držiš određeno vreme i pokupiš nagradu. Međutim, nazgled lak zadatak se pretvara u pakleno težak onog momenta kad shvatiš da se ista šipka okreće ili da kroz nju puštaju struju. I tako se redom mušterije smenjuju na njoj, svaki misleći da je jači od prethodnog, ali svi ubrzo završe na podu. Nakon nekog vremena, posetioci vašara shvate da je u pitanju podvala, jer i oni koji se susreću sa šipkom po prvi put već su čuli priče prethodnika, koji su visili sa nje. Samo što sa Vošinom klupom, još uvek nije jasno – koji je štos? Zbog čega se na njoj treneri smenjuju kao na traci? Zbog čega je u poslednjoj deceniji čak 20 stratega sedalo i ustajalo sa nje, a da se pritom nije ostvario konkretan pomak?

Ako neko ima odgovore na ova pitanja, onda je to Miroslav Tanjga, koji je donedavno bio deo kolektiva što je postavljao i sklanjao trenere sa iste klupe. Upoznat je sa njenim trikovima, a verovatno i sa cakama – kako sedeti na njoj dovoljno dugo, da ubediš potencijalne nove mušterije da ona ne peče koliko se priča. Tanjgino ime nosi određenu težinu u Novom Sadu, kao i na međunarodnoj fudbalskoj sceni. Činjenica je da 60-godišnji sportski radnik zna kako je nositi crveno-beli-dres, ali i kako je to osvojiti titulu sa Vojvodinom, budući da je bio član poslednje Vošine šampionske generacije.

Međutim, zadatak koji je poveren njemu i Zoranu Kuntiću (doskorašnjem šefu skauting službe Lala, koji će sada obavljati ulogu pomoćnika) daleko je od zahvalnog, a njihovo prihvatanje istog samo znači da nisu postavljeni nikakvi ultimatumi od strane uprave. Po principu – probamo, pa ako uspe, super, ako ne, nikom ništa. Tanjgin primarni zadatak će biti da do kraja sezone, svojim autoritetom i aurom, proizvede reakciju kod igrača, koji su u nedelju protiv Spartaka izgledali utučeno – bez samopouzdanja, ideje, a u pojedinim momentima i bez želje. Međutim, problemi Vojvodine sežu dublje od same motivacije igrača, ipak je ovo tim stvaran za Evropu, a da bi dotle stigli, na Karađorđu mora da se uspostavi sistem. Lale su sada primorane da idu korak po korak, nema više hvatanja prečica. Moraju da puze, kako bi naučili da hodaju.

U narednim mesecima svedočićemo poslednjim trzajima crveno-belih u borbi za evropsku vizu. Trenutno se nalaze na četiri boda od nje, ali imajući u vidu koliko teško dolaze do bodova, to uopšte nije naivna razlika. Pogotovo kada u računicu ubacimo i Čukarički, koji deli tu šestu poziciju u Mozzart Bet Superligi sa Novosađanima i koji takođe ima evropske aspiracije.

Tanjgin zadatak je jasan – izboriti nekako četvrtu poziciju i time spasiti, zasad, košmarnu sezonu. Kum pokojnog Siniše Mihajlovića je, dakle, prelazno rešenje za neprolazne probleme, koji već godinama muče novosadski kolektiv. Ali kasno je sada hvatati se ukoštac sa svima njima, bitno je samo „preživeti“ do leta, zatim pronaći stručnjaka dovoljno obučenog i hrabrog, da se uhvati za tu šipku, modifikuje je i ostane da visi na njoj, dok se ponovo ne pojavi red ljudi kojima je ona zanimljiva i koji ovog puta znaju da nije u pitanju vašarska smicalica.