Pred Stankovićem su dva puta: Na jednom su Jokan, Zidan, Dešan, na drugom Dejo, Anri, Sedorf, Kompani...

Veliko fudbalsko ime, rešilo da krene u trenerske vode i odmah – posao iz snova. Na klupu velikog kluba ili moćne reprezentacije. Istorija je pokazala da je to mač sa dve oštrice. I za klub i za novopečenog trenera. Mnogo je onih koji su odmah rešili da „sednu u avion“ i slupali se. Nije ni malo onih koji su isplivali i pokazali da su jači od svih vetrova.

Na koju će stranu Dejan Stanković?

Fudbalska legenda, bivši rekorder po broju utakmica za reprezentaciju Srbije, osvajač Lige šampiona sa Interom, mnoštva trofeja tokom duge i sjajne igračke karijere. Ne tako davno je izjavio da ga posao ne zanima. I pravo niotkud uskače na klupu Crvene zvezde, prvaka Srbije, dvostrukog uzastopnog učesnika Lige šampiona.

Cipele koje je ispred klupe ostavio Vladan Milojević ne bi ni trenerskim veteranima, prekaljenim stručnjacima, bilo lako da popune. Ali, ko bi smeo da se unapred kladi da u Dejanu Stankoviću ne „čuči“ i ozbiljan trener? Dok ne vidimo...

Da bacimo pogled kako su prolazili drugi kod nas, oni koji su imali velika imena kao igrači, a onda odmah zapucali na visoko kao treneri početnici. Hajde da damo prvo jedan dobar primer – Slaviša Jokanović! Izvukao ga je Ivan Tomić te zime 2008. godine kao zeca iz šešira, apsolutno ga niko nigde nije pominjao kao mogućeg kandidata za trenera Partizana, jer nigde niko nije ni znao da je nekadašnji vezista zainteresovan za trenerski posao. Mandat u Humskoj 1 završio je sa dve duple krune, dva plasmana u Ligu Evrope, a karijera mu je tekla posle toga tako da je postao cenjen trener u Engleskoj.

Aktuelni trener Partizana Savo Milošević je, takođe, mimo svih očekivanja dobio šansu u Humskoj. Osvojio je odmah Kup Srbije, izmenio potpuno igru Parnog valjka, koji odavno nije igrao atraktivnije, uz sasvim dobar bilans u Evropi. Utisak je da mu karijera ide u dobrom smeru.

Partizan je dosta češće nego Crvena zvezda davao šansu početnicima, onim potpunim ili trenerima koji su se kalili u mlađim ili nižim kategorijama. Ako bi nekog mogli da izdvojimo sa Marakane, onda je to Robert Prosinečki, koji je bio pomoćnik selektora Hrvatske, pre nego što mu je Crvena zvezda dala šansu da pokrene samostalnu karijeru. Iz Zvezde je otišao posle dve sezone sa osvojenim jednim Kupom i potpuno pobranim simpatijama navijača.

Dva verovatno najlošija primera kod nas su bili na pozicijama – selektora. Slom Dejana Savićevića, za kojeg je ostala misterija kako je baš njemu dato da vodi državni tim Srbije i Crne Gore, pamti se i danas. Ipak, Genije je bio toliko samosvestan da više sa trenerskim poslom nije eksperimentisao. Poslednji primer početnika koji se „slupao“ na prvom poslu je Mladen Krstajić, kojem je u ruke data reprezentacija Srbije da je vodi na Svetskom prvenstvu. Nekako se i guralo napred, uz razne i sveprisutne trzavice u i oko tima, dok se sve nije raspalo u Ukrajini, gde su Orlovi, suštinski, izgubili korak u trci za Evropsko prvenstvo, a Krstajić nekoliko dana kasnije dobio otkaz.

Kakva su evropska iskustva? Eto, recimo, Krstajića je u Ukrajini doktorski nadmudrio Andrej Ševčenko, legendarni napadač Milana i Čelsija, kojem je mesto selektora Ukrajine takođe prvi samostalni posao. Sjajno ga je odradio dosad, pošto je žuto-plave odveo na Evropsko prvenstvo kao pobednike grupe.Ako pominjeno reprezentacije, dobar primer je i Jirgen Klinsman, kojem je u ruke data selekcija Nemačke za Mundijal 2006, koji su završili na trećem mestu.

Da malo vidimo i one neuspešne. Tjeri Anri je doživeo debakl u Monaku kakav je retko viđen. Trajao je samo tri meseca, od 20 utakmica dobio je četiri i tu je stavio tačku. U novembru je izabran za trenera Montreal Impakta, videćemo kada počne sezona MLS-a kako će to da izgleda. Verovatno najkraća trenerska karijera je bila Vensana Kompanija. Došao je u Anderleht da bude trener-igrač, ali posle katastrofalnih rezultata na staru sezone odrekao se pozicije šefa struke već 22. avgusta. 

Klarens Sedorf je u januaru 2014. iznenada postao trener Milana. Imao je šest meseci da se dokaže. I nije uspeo. Otišao je na kraju sezone sa 50 odsto dobijenih utakmica, što nije zadovoljilo čelnike kluba. Što je zanimljivo, to mu je bio još najuspešniji posao, na narednim je prošao mnogo lošije. Njegov zemljak Mark van Bomel je pre nekoliko dana dobio otkaz u PSV Ajndhovenu, posle godinu i po dana, tokom kojih nije uspeo ništa da uradi.

Današnji selektor Francuske Didije Dešan, svetski prvak, pravo iz kopački je dobio da vodi Monako. I odveo je Kneževe do finala Lige šampiona! Jedan od najtrofejnijih trenera današnjice, Zinedin Zidan, vodio je samo mladi tim Real Madrida, kada je dobio šansu da trenira prvi tim. U tom prvom mandatu na klupi Kraljevskog kluba okitio se sa tri Lige šampiona! Stiven Džerard je lepo krenuo sa Glazgov Rendžersom. Ovo mu je prva trenerska sezona, a već je uspeo sa Policajcima da izbori proleće u Evropi, drži korak u šampionskoj trci sa Seltikom... I njegov put obećava.

Svakako da je i Rasing jedan od najvećih južnoameričkih i argentinskih klubova. Tamo je karijeru počeo Dijego Simeone, trajao je tek šest meseci, dobio je svega pet od 14 utakmica, ali to nije smetalo da odmah pređe na klupu još većeg kluba Estudijantesa i da nastavi da gradi trenersko znanje, koje je do maksimuma doveo u Atletiko Madridu.

Ima svakako još mnogo sličnih primera. Uspešnih i neuspešnih. Onih koji su kao treneri jednako ili skoro jednako dobri nego što su bili igrači, ali i onih koji sa klupe nisu imali dovoljno dobar pregled igre kao kada su bili na terenu. Koji je zaključak cele priče? Nema ga. Ili, tačnije, da je pogrešno unapred zaključivati. Vreme ocenjivanja će početi tek od momenta kada Dejan Stanković prvi put dune u pištaljku za početak prvog treninga.

(FOTO: Reuters)