Autogol Augentalera protiv Bajerna, penal Darka Pančeva protiv Olimpik Marseja, Dule Savić na Hajberiju, golovi Pavkova u mreži Liverpula, dva Benova u Salcburgu, Kangina bomba protiv Krasnodara, Žigićeva protiv Rome, Vidić protiv Odenzea, Dejan Lekić protiv Dinamo Tbilisija... samo su neki od najvažnijih golova Crvene zvezde na međunarodnoj sceni kroz njenu slavnu istoriju. Od 5. novembra 2026. među njima je i autogol Havija Dijaza, golmana Inter Eskaldesa kog je u drugom minutu nadoknade, posle razornog šuta Nakajame, lopta od stative pogodila u leđa i odbila se u mrežu za pobedu crveno-belih sa 2:1.

Razlika između ovog i prethodno pomenutih golova je u tome što su ostali nešto bitno doneli, a ovaj je sprečio.

Sprečio je najveću bruku u istoriji Crvene zvezde, jer bi - iako je dobar deo utakmice gledala porazu u oči - bod protiv kluba iz zemlje koja ove sezone debituje u grupnoj (sada ligaškoj) fazi UEFA takmičenja bio tek nešto manja blamaža od izgubljenog meča.

Ni pobeda ne može da zamaskira probleme koje Crvena zvezda ima od postavljanja Alberta Rijere za trenera, ali je makar ekipa sa ova tri boda značajno bliža prolazu u drugu fazu takmičenja. Ukoliko se neporažena vrati iz Genka moći će da nastavi da mašta o direktnom plasmanu u osminu finala.

Ali kalkulacije nikako ne smeju da posluže za ulepšavanje realnosti.

Ovaj tim Crvene zvezde ima mnogo problema u radu sa trenerom iz Španije. Iz utakmice u utakmicu ponavljaju se individualne greške koje skupo koštaju i to ozbiljno narušava samopouzdanje ekipe. Tu je i problem neefikasnosti, jer prosek od dva gola u prva tri kola zvuči lepo, samo što bi od ukupnih 61 šuteva još koja lopta morala da pogodi metu. Pogotovo se to očekivalo protiv Inter Eskaldesa.

Umesto rutinske i ubedljive pobede Crvena zvezda se našla u situaciji da slavi gol u nadoknadi. Može se reći da joj se vratilo za ispušteno u Luganu i protiv Kopenhagena, ali ako je srpskom šampionu potrebna sreća da bi savladao protivnika poput simpatičnog, ali limitiranog tima iz Andore, onda nešto ozbiljno ne valja.

Proslavljen je autogol Dijaza kao plasman u finale Lige konferencije, a kada je euforija splasnula, realnost je poslala poruku crveno-belima da je čeka još mnogo, mnogo posla na putu željenog povratka u Ligu šampiona.

Ako ova utamica ne trgne Alberta Rijeru i natera ga da u Evropi počne da igra na rezultat umesto što konstantno menja sastav i isprobava pozicije igračima, a fudbalere da zategnu koncentraciju na maksimum, pitanje je šta Crvenu zvezdu čeka u okršajima sa Gentom u Belgiji, Iberijom u Tbilisiju i Trabzonom koji u Beograd stiže sa Salahom i Onanom.

Šteta je što su sinoć sjajni šutevi Vladimira Lučića i Japanca Nakajame morali da vade kestenje iz vatre umesto da budu šlag na tortu. Nekako je Crvena zvezda uspela da dođe u situaciju da osećaj posle pobede protiv Intera iz Andore bude isti kao nakon eliminacija od Omonije, Šerifa, Makabi Haife, Pafosa, Hapoel Ber Ševe i Viktorije Plzenj.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Pre osam godina Pavkov za istoriju, sada Nakajama za spasavanje istorije

Uživo

Fudbal

Tenis

Kosarka

Najava mečeva