"Pouco importa", samo ga vratite kući: Ronaldo konačno ima zaleđinu, Portugalija jača od šampionske

Kroz istoriju fabrika velikih fudbalskih imena, bogate tradicije, učesnik 14 prvenstava, što Svetskih, što Evropski, prvi veliki trofej – tek 2016. godine na smotri najboljih zemalja Starog kontinenta. Uoči istog Navigatori su u plovidbu krenuli bez kompasa. Devet i po decenija unazad, od svog nastajanja, Portugalija nije osvojila NIŠTA. Nacija je već odavno navikla da bez ikakvih očekivanja i euforije ispraća svoje ljubimce u svet. A onda kada se najmanje nadaš… Sa dosta iskusnih, ali tek po kojim zaista vrhunskim igračem, kada je niko nije svrstavao ni među favorite iz senke, Portugalija se popela na tron.

Pet leta kasnije, pošto je u međuvremenu osvojila i Ligu nacija, a očekivanja nacije poput kvasca porasla, Selesao se na isti turnir vraća znatno jači, sa pravom uveren da trofej prvaka može da odbrani.

"Neću ponavljati ono što sam rekao pre prošlog Evropskog prvenstva (da ide da osvoji trofej), neću kopirati ništa, jer kopija nikada nije ista kao original. Ono što mogu da kažem jeste da je prošlo dosta vremena otkako je Portugalija otišla na veliki turnir samo da bi se takmičila. Portugalija na veliki turnir dolazi da bi ga osvojila", naglasio je selektor Fernando Santos pre početka ovogodišnjeg prvenstva, svestan kvaliteta tima kojim upravlja.

Fernando Santos (Foto: AFP)

Složiće se mnogi, u pohodu na evropski tron 2016. sreća je i te kako bila na strani Navigatora, koji nisu ni odisali kvalitetom dostojnim prvaka kontinenta. Potvrđuje to i činjenica da su samo jedan od sedam mečeva na prvenstvu te godine dobili posle 90 minuta. Grupnu fazu su u društvu Mađarske, Islanda i Austrije prošli sa tri remija, kao jedan od najboljih trećeplasiranih timova, a jedini trijumf su u regularnom delu meča ostvarili protiv Velsa.

No, da se ne radi isključivo o sreći i da ona nije presudno uticala na osvajanje trofeja 2016, još jedan podatak – otkako je pre gotovo sedam godina seo na klupu Portugalije, Fernando Santos je od Portugalije napravio kompaktnu i organizovanu ekipu, koja gotovo da ne gubi. Precizno, na 56 takmičarskih utakmica poražena je samo četiri puta. Retko koga će osim nižerazrednih reprezentacija deklasirati, zapravo su od Santosovog preuzimanja sa tri ili više gola od zvučnijih selekcija Portugalci dobili jedino Hrvate, Šveđane i Mađare, i to je ono što se Santosu jedino zameralo u Portugaliji – što ne koristi maksimalno napadački potencijal svojih ofanzivaca, što reprezentacija ne igra atraktivno i lepršavo.

Umesto 66-godišnjaka govorili su rezultati, prekinuo je višedecenijski post 2016, potom osvojio i premijerno izdanje Lige nacija i što je posebno bitno, pobediti Portugaliju je učinio đavolski teškom misijom, pa navijači sada na sav glas pevaju "Pouco importa, pouco importa", iliti u prevodu – "nije bitno, nije bitno" da li igramo dobro ili loše, samo želimo da trofej donesemo u Portugaliju. A odgovor na pitanje kako savladati Navigatore potražite u Švajcarskoj, Urugvaju, Ukrajini i Francuskoj, jedini su u Santosovom mandatu imali odgovor.

"Otkako znam Portugal je uvek išao na turnire da bi ih osvajao, to je standard. Kada sam rekao da idem na EURO 2016 da pobedim, samo sam isticao ono što su mnogi mislili u prošlosti. Nije bilo pitanje želje, već to što nikada nisu zaista mislili na osvajanje i verovali da je moguće. Ali ja sam bio ubeđen da ako uradimo određene stvari i uspemo da ih prenesemo na igrače da možemo da dobijemo bilo koga", govorio je Santos pred početak turnira.

Utorak, 18.00: (6,75) Mađarska (4,00) Portugalija (1,53)

Na fortunu koja im je donela prethodni ovog puta će morati da zaborave, žreb im je na prošlom Euru bio naklonjen, ne dodelivši im nijednog vrhunskog rivala do finala, ali ih je ovog puta smestio u grupu smrti sa Francuskom, Nemačkom i Mađarskom. Stoga je od ogromnog značaja što Fernando Santos ima neuporedivo veći broj kvalitetnih opcija u odnosu na prethodno Evropsko prvenstvo, što će mu omogućiti da skine teret sa Ronaldovih pleća.

Tada je na Sen Deniju, dok je Ronaldo energično mahao rukama pokraj aut-linije, to učinio Eder. Napadač koji tokom čitavog turnira suštinski nije imao nikakvu ulogu (do finala samo 13 minuta), golom u nadoknadi finala postao je heroj nacije, donevši joj toliko iščekivani trofej, pa se u kada selekcija naiđe na tvrdo, neretko moglo čuti kako tribina priziva napadača moskovske Lokomotive - "Mete o Eder!" (Ubaci Edera).

Samo su trojica sa slike i dalje u timu (Foto: AFP)

Međutim, već četiri godine Eder gotovo da ne trese mreže – ako ih je ikada i tresao - za reprezentaciju je nakon tog istorijskog postigao još samo jedan gol (ukupno pet) i polako ispao iz Santosovog vidika. Baš kao i desetorica drugih igrača sa prethodnog Evropskog prvenstva. Nema Adrijena Silve, Sedrika Soaresa, Žoaa Marija, Nanija, Rikadra Kvarežme, Andrea Gomesa, te igrača sa manjom ulogom Vieirinje, Eliseua, Eduarda, prekaljenih Rikarda Karvalja (u međuvremenu se penzionisao) i Bruna Alves, od kojih su mnogi predstavljali Portugaliju i dve godine kasnije u Rusiji sa ne bogzna kakvim uspehom.

Santosov tim se od tada znatno izmenio i pitanje je kako bi zapravo izgledao na ovom turniru da je isti održan pre godinu dana. Ovako, odlaganjem zbog pandemije korona virusa portugalski stručnjak je samo profitirao. U tih 12 meseci nekolicina reprezentativaca Portugalije potvrdila je svoje ime na velikoj sceni i učvrstila mesto u startnoj postavi. Najveći procvat među njima doživeo je Ruben Dijas. Pre tri leta, tada kao član Benfike, Dijas je prvenstvo u Rusiji presedeo na klupi. Ovog juna, gotovo izvesno i u prvoj trećini jula, sada već defanzivac Mančester Sitija i zvanično najbolji fudbaler Premijer lige za ovu sezonu će kao jedan od najkvalitetnijih štopera Evrope biti stub portugalske odbrane i činiti tandem sa jednim od jedine dvojice preostalih štopera, Pepeom ili Žozeom Fonteom.

Pre će biti sa defanzivcem Porta, jer iako je Fonte komandovao Lilovom mlađarijom u pohodu na Ligu 1, i Pepe je na Dragau ove sezone proživeo drugu mladost. Pride ima neuporedivo veće reprezentativno iskustvo, odigrao je 68 utakmica više za Portugaliju od desetak meseci mlađeg kolege i bio zakucan u prvoj postavi kad god bi bio spreman.

No, Santosovim dobicima tu nije kraj. U istom periodu Bruno Fernandes je podebljao lidersku crtu u Mančester Junajtedu i postao jedan od najproduktivnijih vezista širom Evrope, spreman da kad Ronaldo ode u penziju, a možda i pre toga, već od ovog juna, preuzme ulogu lidera na terenu. Diogo Žota, do pre godinu dana tek jedan igrač više u moru solidnih portugalskih krila sa ukupno 26 minuta u državnom timu, od prelaska u Liverpul postao je redovan na spisku i standardan u startnoj postavi selekcije. I koristio je svaku ukazanu šansu. Na pet takmičarskih utakmica u kojima je bio starter postigao je šest i namestio još dva gola, što ga ističe kao glavnog kandidata da i na Euru dobije ulogu startera.

Danilo Pereira je konačno napustio Primeiru i napravio potreban iskorak u karijeri prelaskom u Pari Sen Žermen, Žoao Kanselo proširio vidike kod Pepa Gvardiole (igrao na poziciji levog, desnog beka, uz česte ulaske u vezni red), šampionski Sporting mu je pravo niotkuda "izbacio" zamenu za Rafaela Gereira, 18-godišnjeg Nuna Mendesa, te "mini Bruna Fernandesa" Pedra Gonsalvesa…

Dalje, Portov Seržio Oliveira je odigrao sezonu života, Renato Sančez je posle tmurnih godina u Bajernu rehabilitovao karijeru u Lilu, Žoao Feliks je postao šampion Primere sa Atletiko Madridom, a to što će Andre Silva kao drugi najefikasniji strelac Bundeslige sa 28 golova na 32 utakmice (upisao i šest asistencija) gotovo sigurno šansu čekati sa klupe, dovoljno govori o raznovrsnosti i dubini napadačkih opcija portugalske reprezentacije.

Vrednost projektovanih prema Transfermarktu - 456.000.000 evra

Zato je teško sa sigurnošću prognozirati startnih 11 na koje će se osloniti nekadašnji selektor Grčke. Doduše, neke pozicije su već "kaparisane". U defanzivi gotovo da nema nepoznanica. Iako je već devet sezona standardan i pouzdan na golu Liona, Entoni Lopes ne uspeva da izađe iz senke Ruija Patrisija, dok o Ruiju Silvi, koji je debitantski nastup za državni tim upisao tek na poslednjem pripremnom meču protiv Izraela, ne treba ni govoriti kao kandidatu za ulogu prvog golmana.

Talentovani, ali i neiskusni (iza sebe ima jednu sezonu u seniorskom fudbalu) levi bek Nuno Mendes, kao i Nelson Semedo (pitanje je da li bi i dobio poziv da Rikardo Pereira tokom čitave sezone nije bio povređen) na suprotnoj strani, teško će do minuta pored neprikosnovenih Kansela i Gereira, dok bi, kao što smo već napomenuli, štoperski tandem sa Dijasom trebalo da čini Pepe. Tu, u srcu odbrane, bi mogao da se javi verovatno i jedini problem, jer Santos je odlučio da na prvenstvo povede samo trojicu štopera, od kojih su dvojica u drugoj polovini četvrte decenije života. Nakon naporne klupske sezone kakva se ne pamti, povrede će čekati iza svakog ugla. Doduše, Pereira je u Pari Sen Žermenu umeo da zakrpi nakon Markinjosove povrede ove sezone, Palinja takođe u Sportingu...

U manevru još jedna dilema. Ko će iza Bruna Fernandesa činiti duo defanzivnih veznih sa Danilom Pereirom? Kandidata je više, svaki je poprilično kvalitetan, s tim da je Seržio Oliveira ove sezone znatno odskočio u odnosu na "konkurenciju". Devet sezona su u Portu trpeli svog đaka, gotovo svake godine ga slali na kaljenje, da bi tek ove, u 28. godini (u međuvremenu je napunio 29.) napravio BUM. Kao centralni vezista, Oliveira je postigao 20 i namestio još sedam golova u svim takmičenjima; statistika koja ga ističe u prvi plan, mada bi Santos odlukom da u startnu postavu uvrsti Palinju, Karvalja, Nevesa i Sančeza mogao da rastereti Silvu, Žotu i Ronalda defanzivnih zadataka. Dubina na svim pozicijama, Santos može kako mu duša ište.

Foto: Reuters

A opet, i pored brojnih zvezda i zvezdica u nastajanju, glavnu reč će po ko zna koji put imati Kristijano Ronaldo. Na svoj deveti veliki turnir u dresu sa nacionalnim grbom, najbolji strelac u nedavno završenoj sezoni Serije A dolazi sa nekoliko ciljeva. Prvenstveno da odbrani titulu prvaka Evrope, da pokuša da po prvi put u karijeri reprezentativno takmičenje završi kao najbolji strelac turnira i pride napadne rekord Alija Daeija po broju postignutih golova u dresu sa nacionalnim grbom. Legendarni fudbaler Irana dobacio je do brojke od 109, dok ih Ronaldo ima pet manje.

Da se radi o bilo kojem drugom fudbaleru, rekli bismo da mu je, s obzirom na to da ima 36 godina, ovo poslednje veliko takmičenje, ali poznavajući njegov pobednički mentalitet i potrebu za obaranjem svih mogućih, ali i postavljanje novih rekorda, nema sumnje da ćemo ga gledati makar još u Kataru. Da li kao šampiona Evrope ili ne, znaćemo za otprilike mesec dana. Možda manje?