Potpuno nesvakidašnja priča Ektora Beljerina... Mnogi smatraju da ga interesuje sve sem fudbala, a njemu je baš to najjači izvor snage kada izađe na teren

Termin "tipičan fudbaler"se često koristi u opisu pojedinih igrača koji ne odskaču previše od šablona profesionalnog igrača. Ektor Beljerin se nikako ne može svrstavati u tu kategoriju

Igrač Arsenala svoje slobodno vreme tokom izolacije nije provodio tako što je "ubijao dosadu" igrajući video igre ili neke "tipične" stvari, već je učio nove veštine i osvežavao stare strasti. Između treninga, je čitao, vežbao jogu i radio na kreativnosti.

"Iskoristio sam ovu pauzu da stvarno poradim na fotografijama. To je nešto na čemu sam ozbiljno radio još od moje povrede, to je bilo zaista dobro za mene. Vratio sam se i crtanju, znam da je mnogo ljudi to radilo, to vas vraća u period kada ste bili dete. Ko me poznaje, zna da volim da isprobavam nove izazove, nove veštine, želim stalno da učim o različitim stvarima. Ako u nečemu nisam dobar, volim da radim na tome da budem bolji", kaže Beljerin za Forbs.

Upravo je njegovo interesovanje za razne druge delatnosti bio predmet kritika javnosti u prošlosti. Mnogi su mu zamerali da nije dovoljno fokusiran na fudbal, nakon što je viđen na modnim revijama i drugim događajima. Nekima je teško da shvate da postoji i ovakva vrsta sportista.

"To je nešto što sam shvatio tokom karantina. Znam za fudbalere i čuo sam o fudbalerima koji su prolazili kroz izuzetno težak period. Ne mogu da igraju, ne mogu da treniraju. Izgubili su ogroman stub u životu, koji im je pružao radost. Za mene je to veliki stub, ali imam mnoštvo manjih stubova koji tada mogu da mi okupiraju pažnju i učine da se osećam srećno i ispunjeno. Ako bi mi neko rekao da moram samo da se fokusiram na fudbal, a ne na druge stvari koje me takođe čine srećnim, to ne bi imalo smisla za mene".

Beljerin je poreknuo i marketinšku agenciju B-Engaged, zajedno sa svojim najboljim prijateljem Ešen Šah. Kompanija povezuje sportiste sa lokalnim i globalnim brendovima za kreativna partnerstva i kampanje. To uključuje i parterstvo za modnu marku FourTwoFour on Fairfax koja dizajnira svečanu odeću za igrače i članove Arsenala. Beljerin je diplomirao "onlajn marketing" još 2016. godine.

"Prva dva meseca su bila teška. Imali smo malu kancelariju i samo dvoje ljudi, ali čak i tada smo napravili brz napredak u kratkom roku. Dobili smo više klijenata i imali više posla. Sada u našoj kancelariji zapošljavamo 15 ljudi i imamo sjajne klijente. Svima je borba sa kovid-19 predstavljala težak izazov, ali uspeli smo da zadržimo stabilnost plata za sve i kompaniju održimo u pokretu. Kada se stvari vrate u normalu uznamo da moramo da budemo kreativni da bismo se vratili na vrh".

Beljerin ističe kreativnu stranu agencije. Takođe želi da uključi i ostale igrale koji žele da budu deo partnerstva i žele da postanu više od "fotografije" za brenodve.

"Mislim da je najvažnija stvar usredsređivanje na rast kompanije, promenu načina na koji se sportski marketing radi u ovom trenutku sa obre strane brenda. Želimo da igrači ispričaju svoje priče, da nam kažu ono što žele na terenu i van njega. Sa mene je to bila moda, za njih može biti bilo šta drugo. Oni bi možda želeli da pokrenu vlastite kompanije ili otvore škole u svojim domovima. Igrači koji samo žele da dobiju novac i igraju fudbal da bi se penzionisali sa 35 godina neće raditi. Želimo igrače koji žele da pokažu svoju ljudsku stranu. Igrače koji razmišljaju unapred. Ponekad nas gledaju kao mašine, savršene sportinste, ali mi smo ljudi".

Španac takođe ulaže i u životnu sredinu, govorio je o pretnji klimatskih promena, a redovno je pomagao životinjama i društvenoj zajednici. Još 2017. godine izdvajao je po 50 funti za svaki minut koji je odigrao za mladu reprezentaciju Španije na Evropskom prvenstvu kako bi pomogao stradalima od požara u Grenfel kuli u Londonu.

"To mi je oduvek bilo važno. Moja težnja je uvek bila da odvedem porodicu na sigurno, da bude daleko od problema sa novcem. Jednog trenutka kada sam to učinio na neki način sam se osećao prazno. Osetio sam da više ne dajem ništa. Kada ste u mogućnosti da nešto "vratite" život se ne menja samo zbog osobe kojoj ste pomogli već i vama. Svaki put kada sam u situaciji da pomognem na neki način, bilo širenjem reči ili preduzimanjem akcija, uvek ću se osetiti ispunjeno. Svetu je potrebna naša pomoć, zajednici je potrebna naša pomoć. Fudbal mi daje toliko, stavlja me u poziciju da pomognem više od većine. Osećam da je moja dužnost da to učinim i presrećan sam zbog toga".

Može se reći da je povreda ligaenata kolena, koja ga je početkom prošle godine odvojila osam meseci sa terena, bila uzrok da ozbiljno razmisli o tome šta će raditi po završetku karijere.

"Način na koji se pripremam za karijeru posle fudbala je da isprobam mnogo stvari koje mi privlače šažnju. Finansijski se pripremam tako što pametno investiram svoj novac. Pre nekoliko godina sam shvatio da mi ne treba sav novac ovog sveta da bih bio srećan kada odem u penziju. Mogao bih to da budem i sa mnogo manje sredstava. Ako bih bio uspešan i sa druge strane, to bi mi donelo radost i zadovoljstvo".

Usresređenost na svaki posao je od ogromne važnosti.

"Bez obzira da li sam na terenu ili radim neki drugi projekat, uvek dajem 100 posto od sebe. Ponosan sam na to. Prilikom treninga, oporavka, povreda, ishrane... Dakle, ako imam druge stvari koje me zanimaju mislim da me to rasterećuje. Omogućava mi da sklonim negativne misli, napunim baterije i vratim se još bolji. Zaista ne razmem zašto ljudi govore takve stvari o fudbalerima. Zbog čega fudbaler ne bi mogao da bude najboilji otac kakav može da bude svojoj deci jer mora da se fokusira samo na fudbal. Isto je sa mnom i mojim projektima. Ono što radim van fudbala mi pomaže da se vratim na teren kao bolji igrač. To što nisam 100 posto fokusiran na fudbal mi pomaže u tome", zaključio je Beljerin.