Postoji li trenutno bolji levi bek na svetu?

U amaterskom svetu na toj poziciji uglavnom završi onaj koji najmanje ume s loptom, na najvišem nivou levi bek je danas jedan od najboljih fudbalera svojih timova. Pre desetak dana pokorio je Evropu sa klubom, sinoć i sa reprezentacijom. I nije se Nuno Mendeš narodski rečeno 'šlepao', krio iza kandidata za Zlatnu loptu ili jednog od najvećih u istoriji fudbala, već je na ovaj ili onaj način doprineo osvajanju trofeja, bio jedan od najkorisnijih.

U finalu Lige nacija protiv Španije i zvanično – najkorisniji, pošto je poneo nagradu za igrača utakmice, ponudivši još jedan argument u neformalnoj trci za epitet najboljeg levog beka na planeti.

Kako je neformalna teško je precizno odrediti ko su mu protivkandidati mada je tokom prethodnih godina na površinu isplivalo nekoliko imena koja se često pominju u sličnim debatama. Međutim, Tea Ernandeza je iz istih isključio nemar prema defanzivnim zadacima, nije se u tom segmentu kao preterano pouzdan pokazao ni Alehandro Balde, Alfonso Dejvis usled prečestih povreda nikako da se vrati u formu iz ‘korona-sezone’, dok su Federiku Dimarku akcije pale nakon izdanja u polufinalu i finalu Lige šampiona. Oni nešto mlađi poput Miloša Kerkeza, Majlsa Luisa Skelija i Destinija Udogija svakako imaju potencijal, s tim da će prvo morati da se dokažu na najvećoj sceni.

Tamo gde se Nuno Mendeš već potvrdio, i to više puta.

Levi bek Pari Sen Žermena i portugalske reprezentacije, koji je u septembru prošle godine nakon skrivljenog penala protiv Bresta trpeo rasističke uvrede navijača francuskog kluba, profilisao se u nastavku sezone kao jedan od pouzdanijih igrača Luisa Enrikea, kako u ofanzivnim – po šest golova i asistencija u svim takmičenjima – tako i u defanzivnim aspektima, pokazavši usput time nezasitu želju za unapređivanjem.

Jer Mendeš se u prethodnom periodu suočavao sa kritikama prvenstveno na račun svojih fizičkih nedostataka, a ponajviše zbog slabe igre u situacijama jedan na jedan. Na kraju je sezonu završio kao jedini igrač sa 100 ili više dobijenih duela u Ligi šampiona uprkos tome što se nalazio naspram nekih od najubojitih krila evropskog fudbala.

I sve ih je neutralisao. Od Mohameda Salaha u osmini finala Lige šampiona, u tom trenutku nezaustavljivog za svakog drugog beka u Premijer ligi, preko Bukaja Sake u polufinalu (gol postigao dva minuta nakon što je Mendeša zamenio Lukas Ernandez), pa sve do Denzela Damfrisa u finalu, jednog od retkih Interovih igrača koji se zapravo pojavio u Minhenu, a koji je prethodno u polufinalu na slamčicu pio krv Barseloninom Đeraru Martinu.

A onda je sinoć svojoj ‘kolekciji’ pridodao još jedan trofej u vidu Lamina Jamala, jednog od tri najveća favorita za osvajanje Zlatne lopte, koji je tri noći ranije vadio dušu na pamuk Teu Ernandezu i kompletnoj odbrani Francuske. Isto ono što je u nedelju uveče na Alijanc Areni, dok je istovremeno držao Jamala podalje od svog gola, u nedelju uveče radio i Mendeš španskoj odbrani.
"Bio je to duel kao i mnogi drugi koje sam imao tokom sezone. Suočio sam se sa mnogim sjajnim igračima, tehnički veoma nadarenim igračima koji mogu da naprave razliku, ali danas sam poništio Lamina i nisam mu dozvolio da uradi ono što najbolje radi. Vrlo sam srećan, bila je ovo jedna od mojih najboljih partija”, priznao je Mendeš posle meča.

Neodbranjivo je gađao za 1:1, protutnjao po levom boku pre nego što je asistirao Kristijanu Ronaldu za 2:2, na kraju pogodio i sa bele tačke u penal-seriji. Na sve to i sedam dobijenih duela od deset u koliko je ušao, pride i samo jedan načinjen faul iako je naspram sebe imao neuhvatljivu katalonsku čigru. Neuhvatljivu za druge, ne i za Mendeša.
“Znali smo da imamo kvalitet da reagujemo, da ponudimo nešto više, jer imamo individualce koji u svakom trenutku mogu… Nuno Mendeš danas… Ne postoje reči kojima bih opisao tog momka Energija, snaga, kvalitet koji ima… Nije sam on, ali konkretno danas on nas je spasao”, konstatovao je Bruno Fernandeš.

Pa onda, postoji li trenutno bolji levi bek na svetu?