Početak nove Milanove ere: Lideri s razlogom, moćni Ibra, Teo, Frank, Điđo...

Sudbina je ukrstila Crvenu zvezdu sa Milanom. Treći put u klupskoj istoriji.

Prvi put su se Zvezda i Rosoneri sreli u „tromeču“ poznatom po čuvenoj magli koji je okončan penalima, a drugi put 2006. godine kada je Ančelotijev Milan iz kvalifikacija otišao na krov Evrope. Zvezda prvi put nije imala sreće i magla je spasla Rosonere, dok se u drugom dvomeču crveno-beli ništa nisu pitali i Milan je prošao sa pola gasa.

Nije ovo tako jak Milan kao taj Sakijev iz 80-ih i 90-ih ili onaj Ančelotijev koji su bili najbolje evropske ekipe u svojim epohama, ali je svakako opet prejak za Zvezdu i favorit je u dvomeču.

Milan je ove sezone najprijatnije iznenađenje italijanskog fudbala. Prošlo je 11 kola u Seriji A, a on i dalje drži prvo mesto. Mimo svih očekivanja. Ima tri boda više od gradskog rivala Intera, četiri od Napolija i Juventusa. I to nema nikakve veze sa navodnim „nekvalitetom“ italijanske lige ili krizom protivnika. Serija A je iz godine u godinu jača, a konkurencija sve žešća, o čemu govori i broj timova u završnicama Lige šampiona i Lige Evrope. Juventus pre svih, a potom i ostali klubovi su finansijski stali na noge i opet su ravnopravan takmac Špancima i Englezima. Milanovo prvo mesto je odraz njegovih sjajnih igara.

Maldinijevo (i Bobanovo) remek-delo – kako je sa manje para stvoren Milan koji ruši sve pred sobom

Malo je falilo da Rosoneri imaju 11 pobeda u 11 mečeva. Roma, Verona i Parma su im se uz mnogo sreće izvukli sa remijima na San Siru. Milan je zaslužio i više od ovih 27 bodova jer igra odlično, napadački i sa ogromnim samopouzdanjem. Ima samo jedan poraz na poslednja 33 takmičarska meča. Od Lila na San Siru u grupnoj fazi Lige Evrope. U Seriji A od marta ne zna za poraz i serija nepobedivosti traje 23 utakmice. Jedini je neporažen lider u ligama petice ove sezone. Na svih 11 utakmica u prvenstvu ove sezone je dao makar dva gola, a vezao je 31 prvenstvenu utakmicu na kojima je rivalu zatresao mrežu. To su najbolje brojke u klupskoj istoriji...

Reč je o najmlađoj ekipi u ligi sa prosekom od 25 godina iako Stefano Pioli neretko izvodi startne postave u proseku mlađe od 23 godine kao nedavno u Pragu ili protiv Sampdorije. Mnogo toga sluti na početak ciklusa neke nove slavne ere u istoriji sedmostrukog prvaka Evrope.

Posle silaska sa scene Ančelotijeve generacije, uz onaj mali blesak i skudeto generacije sa Zlatanom Ibrahimovićem, Robinjom, Tijagom Silvom, Milan je počeo nezadrživo da pada. Berluskoniju su deca ograničila ulaganja, kriza je nagrizala Italiju i njen fudbal, Adrijano Galijani je pokušavao sa besplatnim igračima, ali Milan je počeo da gubi korak za Evropom i konkurencijom u Italiji. Poslednju titulu je osvojio 2011. godine, a u Ligi šampiona je poslednji put igrao 2013. Sve posle toga su bile godine za zaborav. Svaka sezona je bila novo razočaranje. Iako su se promenila trojica vlasnika, desetorica trenera i nekoliko direktora i menadžera, Milanu leka nije bilo. Čak ni prelazni rokovi od 250.000.000 evra nisu pomagali. Čak i kada je trošio novac, Milan je to radio pogrešno. Klub je nazadovao. Četiri godine ga nije bilo u Evropi, završavao je sezone u Seriji A kao osmi, deseti, sedmi, tri puta šesti i jednom peti. Blizu povratka u Ligu šampiona je bio samo pretprošle sezone...

Tvorci Milanovog preporoda su petorica ljudi: direktor Paolo Maldini, trener Stefano Pioli, prva zvezda Zlatan Ibrahimović, golman Đanluiđi Donaruma i srce tima Frank Kesi.

Maldini je u leto 2019. postao direktor koji odlučuje o sportskim pitanjima, iako su njegove želje i odluke ipak limitirane od strane američkih vlasnika i njihovog čoveka Ivana Gazidisa. I pored svega, Maldini je uspeo da napravi ovaj sadašnji Milan koji igra i pobeđuje iznad svih očekivanja.

U mnogome zahvaljujući Stefanu Pioliju. Nekada solidan prvoligaški defanzivac je strpljivo gradio karijeru od malih klubova do klupe velikana. Iskorak je napravio u Kjevu počekom decenije, potom odradio dobar posao u Bolonji i zaslužio poziv Lacija. On je postavio temelje današnjeg Lacija Simonea Inzagija, lansirao je Sergeja Milinković Savića, Felipea Andersona, Stefana de Fraja, Keitu Baldea i doneo ogroman novac gazdi Klaudiju Lotitu.

Stefano Pioli (©Reuters)

Međutim, Piolija bije glas da dobro počinje, a da onda gubi gas, kompas i svlačionicu. Posle dve godine u Laciju je došao u inter da gasi požar posle Frenka de Bura, dobro počeo, ali je na kraju dobio otkaz. Da je sjajan za rad sa mladim igračima, pokazao je u sledećem klubu Fjorentini. Tamo je imao poverenje u Nikolu Milenkovića i Federika Kjezu za čiji napredak je nazaslužniji. Posle dve godine je dao ostavku. Bio je bez posla dok ga Maldini i Zvonimir Boban nisu pozvali upomoć da gasi požar koji je zapalio Marko Đampaolo.

Delovalo je da Milan sa Piolijem nastavlja da živi u proseku, ali su se neke kockicke posložile i nakon pauze izazvane pandemijeom korona virusa, Milan i Pioli su neprepoznatljivi. Najviše zahvaljujući Zlatanu Ibrahimoviću. Tim je je u pozitivnoj atomsferi i serijom odličnih rezultat završio prošlu sezonu i u istom ritmu nastavio ovu. Iako nije bilo nekih velikih ili kapitalnih pojačanja. Maldini je uglavnom dobio zeleno svetlo da ulaže u mlađe poput Anta Rebića, Aleksisa Salemakersa, Sanda Tonalija, Jens Petera Haugea, Braima Dijaza, Dioga Dalota, Pjera Kalulua... Mada su mu Amerikanci i Gazidis ispunili želju da zadrži Ibrahimovića i Simona Kjera kao iskusne lidere.

Milan je počeo sezonu u kvalifikacijama za Ligu Evrope i posle penal serije ravne onoj Zvezdinoj u Kopenhagenu je izbacio Rio Ave u plej-ofu. Videlo se tada i da velikan sa San Sira maksimalno ozbiljno shvata Ligu Evrope i koliko mu znači igranje u Evropi. U grupi su lako izašli na kraj sa Seltikom i Spartom, protiv Lila doživeli debakl na San Siru i uzeli bod u Francuskoj, ali su uz pomoć sreće na kraju završili kao prvi u grupi. I sve to često kombinujući tim i odmarajući neke bitne igrače.

U prvenstvu su imali lak raspored na kraju i pobedama protiv Bolonje, Krotonea i Specije došli do maksimalnog učinka pred prvu reprezentativnu pauzu iako je Ibrahimović igrao samo u jednom meču. Očekivao se pad Milana posle toga, ali je Ibrahimović potom odigrao izvrstan derbi protiv Intera i Milan je posle pet godina savladao gradskog rivala u prvenstvu. Pobeda u derbiju je napumpala samopuzdanjem Rosonere. Usledio je ludi remi protiv Rome u kojem su tri puta prokockali vođstvo, srećna pobeda u Udinama zahvaljujući Ibri, nesrećan remi protiv Verone pa još jedna velika Ibrina noć u Napulju kada je Milan odigrao najbolji meč u sezoni.

Zlatan Ibrahimović protiv Napolija (©AFP)

Tada se Ibrahimović povredio i bila je to Milanova druga raskrsnica u sezoni. Sledio je paklen raspored sa dva meča sedmično bez lidera i najboljeg strelca. Milan je odgovorio pobedama nad Seltikom, protiv Fjorentine, protiv Sampdorije i u Pragu. Samo je Parma uspela da se izvuče sa remijem u meču u kojem je Hakan Čalhanoglu pogodio tri stative. Milan je i bez Ibre igrao odlično, stavarao šanse, dominirao i pobeđivao.

U tim utakmicama se videlo da Milan nije samo Ibrahimović.

KAKO IGRA MILAN I KO SU NOSIOCI?

Stefano Pioli je zakucan za sistem 4-2-3-1.

Na golu je Đanluiđi Donaruma koji izrasta u jednog od najboljih golmana sveta. Nemali broj puta ove sezone je bio Milanova velika snaga i skidao neverovatne prilike rivalima kao protiv Fjorentine, Sampdorije ili Napolija. On nije šansa koju protivnik treba da traži.

Kada su svi zdravi, Pioli ima standardnu četvorku u odbrani. Desni bek je dete kluba Davide Kalabrija. Neka vrsta Gobeljića u Milanu. Ne zna mnogo, ali je neumoran, ponavlja se i ima ogromno srce. Potpuno je iz tima izbacio nekada veliko pojačanje, maleroznog Andreu Kontija. Alternativa mu je uglavnom Portugalac Dalot koji je došao na „suvu“ pozajmicu iz Mančester Junajteda.

Koliko je Kalabrija limitiran na desnoj strani i ume da bude iritantan u fazi napada sa lošim izborima i potezima, toliko je Teo Ernandez moćan na levom boku. U ovom trenutku, možda je reč o ofanzivno najboljem levom beku na svetu. Tu je negde sa Alfonsom Dejvisom iz Bajerna. Sinoć je protiv Parme sa dva gola pokazao koliko je opasan u napadu. Ernandez ne može da se umori i to je njegova najveća vrlina. Žestokim tempom slama desni bok protivnika. Tehnički je doteran, ima odličan šut, dobro skače u napadu i ima smisao za asistenciju. Kompletan igrač u ofanzivi. Ali zato u odbrani ostavlja rupe koje protivnik može da iskoristi.

Teo Ernandez (©AFP)

Štoperski tandem u idealnom scenariju čine veteran Kjer i kapiten Alesio Romanjoli. S tim što je ovaj prvi po kvalitetu lider iako je kod drugog kapitenska traka. Danac igra fudbal života u Milanu pošto su ga oterali iz Atalante i Sevilje. On je Milanov stub, bio je igrač sa najvećom minutažom, zadužen je za najbolje protivničke napadače i jedan od najzaslužnijih za ovakav dosadašnji deo sezone. Nedavno je povredio zadnju ložu i za Milan je to ogroman problem. Romanjoli je odavno projektovan kao naslednik Alesandra Neste, ali deluje da nikada neće dostići te visine. Ima kvalitet, ume da odigra sjajno, ali ume i da se loše postavlja, pravi greške i da otvori protivniku šansu. Alternativa za njih dvojicu je mladi Mateo Gabija koji se sinoć povredio i pitanje je da li će biti u konkurenciji za mečeve sa Zvezdom. Preostali štoperi Mateo Musakio i Leo Duarte su precrtani i klub će pokušati ih se reši u januaru. Ali i da dovede neko kapitalno pojačanje popu Šalkeovog Ozana Kabaka, srpskog reprezentativca Nikole Milenkovića, Mohameda Simakana iz Strazburga ili mladog Matea Lovata iz Verone. Milanu je nophodna kupovina štopera u januaru...

U formaciji 4-2-3-1, starteri na početku sezone su bili Kesi i Ismael Benaser, ali u poslednje vreme Pioli ih rotira sa mladim Tonalijem, i to je Milanova udarna trojka na sredini terena. Kesi je lider i srce veznog reda. Motor i pluća. Neumoran je u obe faze, fizički nekada podseća na Klarensa Sedorfa i polako postaje jedan od najcenjenijih veznih igrača Serije A. Benaser je druga priča. Alžirac je često fizički inferioran, ali je igrač sa najboljom pas igrom u timu i ima sjajne plejmejkerske sposobnosti zbog kojih ga Leonardo želi u Pari Sen Žermenu. Tonali polako prihvata sve veću ulogu, igrom podseća ne Demetrija Albertinija i Milan u njemu dobija budućeg lidera. Džoker sa klupe je Rade Krunić koji obično ulazi kada Milan vodi da zatvori utakmicu.

Od tri mesta u ofanzivnom delu veznog reda, dva su u idealnom scenariju rezervisana. Ante Rebić na levom krilu, a Hakan Čalhanoglu na poziciji „desetke“. Međutim, Ibrahimovićeva povreda je prekomandovala Rebića u špic na poslednjim mečevima. Hrvat je pod pritiskom jer još nije dao gol. On i nije klasičan gol igrač. Odličan je u igri na jedan, sjajno porigrava saigrače, razume fudbal, ima potez i najbolje mu leži kada igra pored Ibrahimovića od čijeg dolaska u klub je procvetao. Kao i Člahanoglu kojeg su Milanisti terali do pre devet meseci i očima nisu mogli da ga vide. S pravom jer je delovao kao najprecenjeniji igrač na svetu. Tek posle dolaska Ibrahimovića je proigrao, oslobodio top iz desne noge i počeo da niže asistencije i beleži golove. Njegov šut je oružje na koje svaki rival mora da bude spreman. Nekada mu je korner ’pola gola’.

Na poziciji desnog krila je najstandardniji mladi Belgijanac Aleks Salemakers. Jako zahvalan igrač koji se izborio za poštovanje pošto je dočekan na nož kao anonimus. Odlično prati igru, čeka povratne lopte i napada prostor.

ŽREB ZA LE: Drhte Mančester i Arsenal, mini-derbi Lila i Ajaksa, Dinamo opet ide u Rusiju

Alternative za njih trojicu su Španci Braim Dijaz i Samu Kastiljehu. Dijaz je tek u retkim momentima pokazao talenat o kojem su brujali u Mančesteru i Madridu, dok se Kastiljeho privikao na ulogu „12 igrača“.

Još jedno zanimljivo oružje Milana sa klupe je Norvežanin Jens Peter Hauge koji je došao na mala vrata, ali uglavnom maksimalno koristi šanse koje mu se ukažu i mnogo je opasan u igri jedan na jedan. Tu je i Rafael Leao, momak koji ima veliki potencijal, ali nije baš uvek imao glavu i mentalitet da ga pokaže. Uz Ibrahimovića je i on počeo da napreduje i odigrao je neke sjajne mečeve do nedavne povrede.

Upravo su povrede najveći rival Rosonera u poslednje vreme. Ibrahimovića su izgubili na nekoliko nedelja, potom i Kjera, a van stroja su i Salemakers, od sinoć i Gabija, i Benaser. Milan nema toliko dugačku klupu, pogotovo za defanzivnu liniju i očekuje se da Uprava časti Piolija nekim pojačanjima u januaru.

Pojačanje se očekuje i u napadu gde je jedini pravi špic Zlatan Ibrahimović. O njemu je sve rečeno ove sezone, igra kao u transu, deluje kao mladić i želi da ga na kraju karijere ceo svet dobro zapamti po čudu sa Milanom. On je taj koji golovima, ali i karakterom vuče mladu ekipu napred.

Pretnja: Hakan Čalhanoglu (©Reuters)

Međutim, kada njega nema oseti se neka nesigurnost iako Milan stvara šanse, daje golove i pobeđuje. Za Ibru nema klasične zamene u Milanu osim ako ne računamo 18-godišnjeg Lorenca Kolomba koji još nije igrač za ovaj nivo fudbala. Ako se pojača štoperom i rezervnim napadačem u januaru, Milan će zaista dobiti snagu tamo gde mu je najpotrebnija.

Pitanje je da li će Rosoneri uspeti da izdrže ovaj tempo do 18. februara kada je na programu prvi meč na „Marakani“, ali od početka sezone mnogi nisu verovali u Milan i očekivali su njihov pad, a oni su na pragu da godinu u Seriji A završe kao lideri. Da bi to i uradili, potrebni su im dobri rezultati na gostovanjima kod Đenove i Sasuola, odnosno kući protiv Lacija.

Novu godinu otvaraju kući protiv Beneventa, pa sledi veliki derbi sa Juventusom na San Siru. Potom idu dva meča sa Torinom u prvenstvu i kupu, pa serija nešto lakših utakmica (Kaljari, Bolonja, Specija, Krotone) izuzev duela sa Atalantom. Posle te lakše serije Milan dolazi u Beograd, ali će mu u mislima biti i derbi protiv Intera koji se igra tri dana kasnije.

Neće biti čudo ako Milanova forma padne do februara, ali u bilo kojem izdanju, Rosoneri su favorit protiv Zvezde. Imaju svoje slabe tačke, ali imaju i oružja poput Ibrahimovića, Donarume, Ernandeza, Kesija sa kojim će se crveno-beli teško nositi. I sve njih treba očekivati na „Marakani“, jer Milan želi da dogura daleko u Ligi Evrope. U grupi je i bilo nekih kalkulacija, ali u nokaut fazi se očekuje najjači tim Rosonera.