Piksi u epizodi Boljeg života

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Augzburga)

Bolji život tražimo. Dragiša i Emilija Popadić su ga posle silnih peripetija našli, a srpskim fudbalskim reprezentativcima nikako da se ukaže u zemlji u koju su naši decenijama hrlili sigurni da je u njoj kvalitetnije nego u otadžbini. Ovih dana u Nemačkoj Dragan Stojković liči na trećeg junaka kultne, više puta reprizirane, a Jugoslovenima drage, serije.

Selektor državnog tima podseća na Slobodana Popadića pred kraj školske godine. Omiljen je u razredu, harizmatičan, sposoban da se svima uvuče pod kožu... Boba ima niz vrlina, ali i veliku manu: ne odaje utisak preterano vrednog gimnazijalca. U završnoj sedmici srednje škole opterećuju ga jedinice iz fizike, matematike, čak i likovnog , a ako ne bude vrlo dobar rizikuje da ostane bez nasledstva. Ovoga puta Stojkovića ne čekaju dve milijarde koje mu je u testamentu ostavila tetka, već je na talonu prolaz u osminu finala Prvenstva Evrope, za šta mu je potrebno „samo“ da pobedi Dansku.

Kao što je Dragan Bjelogrlić, tumačeći Bobu, morao „samo“ da popravi jedinice iz predmeta koje ne voli i(li) ne uči. Čak deluje, na osnovu prvih desetak dana provednih u Augzburgu, da ni Dragan Stojković nije u potpunosti savladao lekcije iz prošlosti, pošto smo na Mundijalu u Kataru očekivali pobedu protiv Kameruna, a nije se desila iako je bilo 3:1. Baš kao što smo se nadali sigurnim bodovima u okršaju sa Slovencima, a jedva smo sačuvali jedan pogotkom u poslednjoj sekundi. Opet čekamo...

Ili da mu sine ideja, kao kad razredni starešina u liku Terminatora (Voja Brajović) izvede preplašenog najmlađeg Popadića pred tablu, a ovom se upali lampica kojom napokon popravlja keca iz fizike (pobeda nad selekcijom većeg rejtinga od naše). Ili da se nastavno veće (druge reprezenatcije) smiluje kao Mravojed, pa da eventualnim bodom, na mala vrata, ušetamo u eliminacionu fazu, kao jedan od četiri najbolja trećeplasirana tima.

Kako god, samo da ne dozvolimo da milijarde propadnu. Kao što nije ni Boba. U redu, imao je pomoć majke zavodnice (Svetlana Bojković u ulozi Emilije), školskih drugova (Kamenjar), naklonost Fortune, ali je došao do cilja i na kraju častio i Terminatora (Voja Brajović) od koga je pozajmio novac i Gigu, što mu je „jeo džigericu“. Zato se nadamo da bi i Dragan Stojković mogao da još jednom bude šmeker kao omiljen lik širom stare Juge s kraja 80-godina, da poziciju viđenog gubitnika u trenutku pretvori u pobedničku, pa da svakom ponaosob kaže, kao što Dragan Bjelogrlić izgovara ozarenom Marku Nikoliću kad je napokon uspeo:

„Priznaj, jesi li verovao da ću ja da te vadim iz bule?“

Piksi je tražio baš to. Da mu verujemo. Još ovaj put. Kao što smo makar tri prethodna. Kad je obećao da ćemo ići u Dohu preko Lisabona; sugerisao da ćemo preći u elitnu kategoriju Lige nacija uprkos porazu od Norveške; pa i kad su izvučene kvalifikacione grupe bio je siguran da će nas dovesti na EURO. Evo nas, tu smo, ali nismo zadovoljni. Kao što nije ni Dragan Stojković, međutim, pokazao je da može. I da mu valja verovati, samo to mora da ima zaleđinu, jer ovako kako je bilo u prva dva kola ne ide. Čak i kruni poverenje.

Menja se formacija, otvara se prostor za Lazara Samardžića

Zato Dragan Stojković selektor mora da pronađe model Dragana Stojkovića igrača. Dok je bio jedan od najboljih u generaciji znao je da povede tim ka trijumfu, baš onom harizmom koja je izbijala iz Dragana Bjelogrlića tokom snimanja „Boljeg života“. Nije slučajno što smo sa Piskijem na terenu, na velikim takmičenjima, kakva su Svetska prvenstva i EURO znali da savladamo, baš zbog njegovog umeća, Kolumbiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Španiju (uz dva antologijska gola) na Mundijalu 1990; tučemo Iran i Sjedinjene Američke Države osam godina kasnije u Francuskoj, uz njegov pogodak Nemcima u remiju 2:2. Ili da uđe na teren na premijeri prethodnog Prvenstva Evrope na kome smo se pojavili da bi pokrenuo tim Vujadina Boškova ka izjednačenju protiv Slovenije, kasnije učestvuje u pobedi nad Norveškom, kao naš najbolji igrač.

Dok je bio na terenu znao je kako se to radi. Nadamo se da zna i pored igrališta, iako još nije ostvario nijedno slavlje na velikom takmičenju kao selektor. U Dohi nerešeno sa Kamerunom i porazi od Brazila i Švajcarske, u Nemačkoj neuspeh protiv Engleza i 1:1 sa Slovencima.

Jednom valjda i Piksi mora da pobedi. Kad ga mnogi otpisuju, kao što su Slobodana Popadića. Bolji život je stigao jednom Draganu, bilo bi lepo kad bi se ukazao i drugom.