PET NA PET – Ljubomir Kasalović: U elitne klubove iz Kine sad mogu da dođu jedino vrhunska trenerska imena

Kao trener karijeru je započeo u apatinskoj Mladosti. Bio je to “vruć krompir” u trenutku kad je Mladost napustila elitni rang, kad u klubu nije bilo stabilnih finansija i kad su prvotimci bili dečaci, jedva punoletni. To je bio “lakmus papir” za Ljubomira Kasalovića trenera.

Želeo je da oseti da li je to posao kojim može da se bavi. Shvatio je da mora da ostavi kopačke po strani i da se okane misli poput onih “e, kad sam ja bio igrač”. Sledeća destinacija bila je Slovačka, pa Kipar, na kome je okončao i igračku karijeru. Asistirao je kumu Saši Jovanoviću i za tri sezone promenili su tri kluba.

Usledio je povratak u Novi Sad gde je vodio kadete tog kluba i sticao potrebne licence. Između se usavršavao u Švajcarskoj i Grčkoj. Asistirao je i Perici Ognjenoviću u reprezentaciji U17. Samostalno je vodio Mladost Bački Jarak, beogradski Sinđelić iz kog se ponovo obreo u Kini. Ovog puta kao trener.

Kina iz prošlog veka i danas je kao nebo i zemlja, informiše nas Kasalović. Srpskih trenera u mnogoljudnoj zemlji ima preko 2.000, ali su oni po akademijama i rade više kao animatori sa decom koja su daleko od talentovane. To je dobar posao za mlade trenere koji imaju čelične nerve. Kasalović je imao sreću da dođe u seniorski klub i da radi sa fudbalerkama. Postao je i sportski direktor koji koordinira rad sa 30 i više trenera. Naravno, da Ljubomir ima želju da radi sa seniorima, ali to je težak put. Od naših trenera u najbrojnijoj zemlji, sa seniorskim ekipama, rade Dragan Piksi Stojković i ponovo Dragomir Okuka. Bez obzira što su još daleko od evropskog kvaliteta u Kinu trenutno mogu da dođu treneri sa ozbiljnim CV – ijem. Zvučna trenerska imena poput Piksija mogu da vode superligaške ekipe. Ostali idu u Akademije. Ministarstvo prosvete Kine uvelo je dnevno jedan čas fudbala u svim osnovnim školama. O uslovima koje poseduju izlišno je govoriti. Naš sagovornik radi u gradu koji zovu “Zeleni grad” – Hangdžou. Na mestu njihovog stadiona, koji je srušen, gradi se novi sa preko 90.000 sedećih mesta, a za potrebe kluba za dva meseca nikao je kompleks sa šest terena koji je koštao više miliona dolara. Kinezi ulažu u fudbal, decu, i zaista ne žale novac. Za decu se organizuju turniri, kompletno su sportstki obučena, obezbeđena je hrana… Mnogo je trenera iz Porugalije, Holandije, Srbije, ali i Hrvati su na ceni.

Ugovor u Kini Ljubomira Kasalovića vezuje do 2021. godine, plus aneks ugovora koji ostavlja proctor za još dve sezone, mada postoji šansa da pređe u UAE. Dok očekuje poziv iz Dubaija odgovorio je na MOZZART-ovih pet pitanja.

1.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport i koji?
“Osim fudbala nisam se oprobao u drugim sportskim aktivnostima. ‘Krivac’ za posvećenost fudbalu je moj otac koji me je stalno vodio na utakmnice Partizana. Imao sam sreću da kao petlić prođem kod Florijana Conje Matekala, jednog od najboljih trenera za taj uzrast. Potom su me trenirali sjajni stručnjaci Blagoje Paunović, Rešad Kunovac, Radomir Antić…Mislim da su to bile najlepše godine u mom igračkom životu. Kao rođenom Beograđaninu nije bilo mesta u seniorskom timu ‘crno – belih’ pa sam išao na razne pozajmice od Pančeva, Javora, a rano sam se otisnuo u inostranstvo. Dečaci često ne slušaju savete starijih, misle da su najbolji pa tako i ja, sa ove distance, smatram da sam mogao igrački mnogo više da pružim”.

2. Da li je postojao sportski, životni uzor u danima odrastanja?
“Svakako, jedan je Nebojša Uške Vučićević. Bio sam očaran Ušketovom igrom, a danas sam srećan jer smo prijatelji”.

3. Klub koji nosite u navijačkom srcu ?
“Podrazumeva se, volim crno – bele. Partizan je moj klub, drago mi je da se mnoga Partizanova deca vraćaju u klub, od Sava Miloševića sa kojim sam igrao pa dalje”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Svi derbiji koje sam igrao sa Zvezdom tokom odrastanja, kroz mlađe kategorije Partizana. Potom, utakmice na Kipru i u Kini. Bio sam pionir u Kini, te 1996. godine, čak su mi se i smejali, a danas sam trener u zemlji u koju svi žele da dođu. Bilo kao fudbaleri ili treneri. Ipak, sa Kipra izdvajam finale kupa kad sam dao tri gola za klub sa kojim sam iz treće lige stigao do elite”.

5.Životni i sportski moto?
“Disciplina, rad, stpljenje naročito kad sam postao trener. To nije baš bio slučaj dok sam aktivno igrao. Bio sam talentovan, ali malo nestašan. Shvatio sam da je disciplina ključna u sportu”.

Bonus pitanje: Šta u Mozzartu odigrati na utakmicu iz Serije “A”, KALJARI – LACIO. Rimljani imaju najubedljiviju pobedu i bolju statistiku, 8:11:23. Neboplavni imaju i četiri boda više, oba kluba su u vrhu tabele, a Kaljari ima sjajan niz. Na petnaest utakmica nije poražen. I Lacio je odličan, dva poraza na poslednjih deset utakmica. U poslednjih deset međusobnih okršaja Kaljari nije pobedio.
“Probajte minimum jedan gol u prvom, odnosno, dva gola u drugom poluvremenu”.

Pišu: Nela i Đurđe MEČANIN
Djurdje.mecanin@mozzartbet.com
Foto: Mozzart Sport