Partizanovi milenijalci: Kad su mogli Mitar, Bleki i Obrad...

Ne čekajte zicer, nekad gol mora da se postigne iz polušanse. Ma, iz mrtvog ugla.

Goran Stevanović, zima 2010.

Fudbal, baš kao i život, ne nudi savršene prilike, još se nije rodio taj kome je od rođenja do smrti sve potaman, da ga ništa ne žulja, mori... Pre će biti da su prolazi koji vode ka vrhu uski. Retko ih uočimo. Još ređe odvažimo da ka njima krenemo. Ako budemo neodlučni ili nedovoljno hrabri rizikujemo da ostanemo prosek. A kad je prosek, i u životu i u fudbalu, džaba čoveku što je "bio najveći talenat u generaciji". Zato reči nekadašnjeg veziste, kasnije trenera Partizana, u direktnoj komunikaciji sa igračima tokom jednog od treninga u turskom Beleku pre devet godina, predstavljaju savršenu potku dečacima koji na isto mesto stižu, može biti, u potrazi baš za minijaturnim putem koji im tinejdžerske perspektive liči na kozju stazu, ali...

Nije li u tome čar, da kad ti malo ko daje izglede, savladaš sopstvene strahove i konkurenciju, kao što ih je stisnutom pesnicom smrvio Aleksandar Mitrović i iz polušanse, ma iz mrtvog ugla, postigao golčinu karijere? Leto 2012, upekla zvezdana Tari, muči se Mohamed Zabija do daha da dođe, ceo dan ništa ne jede, niti pije, poštujući Ramazan i malo je reći da se vuče terenom. Daleko je svežiji, rastrčaniji, komunikativniji Stefan Šćepović. Radostan, vratio se u matični klub. Libijac i stariji Slađanov sin projektovani su da vode navalu Partizana u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Negde oko korner zastavice „ore“ teren dečko po imenu Aleksandar Mitrović, priključen prvom timu da "oseti atmosferu". Malo mu je, nije još punoletan, želi sve i želi odmah, ne zarezuje konkurenciju, psuje (sam sebe, da ne bude zabune), svestan da će zbog poganog jezika morati da ubaci deset evrića u kasu Vladimir Vermezović kojom trener uvodi pravila lepog ponašanja. I daje ga. Ne čeka savršenu priliku, da ga neko na utakmici superligaškog karaktera spoji s golom, pa da je ćušne. Jok! Iz mrtvog ugla, zaklonjen tandemom novih napadača, maše u stilu "gledaj, bre, šta je umem". Tog leta ga šalje u mrežu Valete samo devet minuta pošto je kročio na teren, pa u Tromzu glavom u padu kad niko ne misli da je sposoban da stigne loptu i – niko ga ne zaustavi.

Mitrovićeva putanja deluje kao prtina za „milenijalce“ iz sadašnjeg sastava Partizana, izdanke njegove škole, kao što su Strahinja Pavlović (17), 16-godišnji Filip Stevanović (prvi put sa seniorima), te triling iz „klase 2000“: Armin Đerlek, Svetozar Marković i Zlatan Šehović. Njih petorica imaju još svežiji primer kako se iz drugog plana stvara i koristi šansa, a da se pritom za nju sam bubuljičavi dečak izbori. Zima 2016, opet povratnik i opet stranac, Marko Jovanović i Sedrik Gogua. Planirani da budu oslonac Partizanove odbrane u trenerskoj eri Ivana Tomića. Planirani, ali u fudbalu i u životu ne ide sve prema očekivanjima, dečak pitomog lica i snažnog tela duva obojici za vrat i toliko je impresivan da sam Tomić kaže: "Zapamtite, Bleki će jednog dana vredeti 30.000.000 evra". Kažu, vredi više. Novac nije bitan koliko pojava Nikole Milenkovića u prvom timu, čas igra za sadašnjim prvotimcem Voždovca, čas sa nepredvidivim centarhalfom iz Obale Slonovače i niko u Humskoj ne može da veruje da do pre samo neki mesec nije imao profesionalni ugovor. Gle sad, nezameljiv u Violinom dresu.

Zato su pripreme idealna prilika da petorka aktuelne generacije iz ne baš povoljnih šansi utera loptu i mrežu, jer ako to uradi jednom, teško će je neko pomeriti iz prvog tima. Bez obzira kakve okolnosti i koliko žestoka konkurencija bila. Ako ćemo o konkurenciji, Ivan Obradović nije imao ni 19 godina, ali je furao fazon Bitlsa i nije ga bilo briga što je za liniju pored reklama "vezan" Marko Lomić, niti što je klub doveo rezervu Dragana Radosavljevića iz Smedereva. Ma, kakvi, mic po mic, napred i samo napred, zamicala je tršava kosa proleća 2007. levom aut linijom i ostala više od deceniju kasnije simbol kako bi trebalo da izgleda bek Partizana.

Đerlek, Sveta Marković, Stevanović, Šehović i Pavlović se mogu smatrati privilegovanim u odnosu na klasiće u Srbiji. Deca su Partizana. A to se vrednuje u inostranstvu često više nego kod nas. Zato bi taj luksuz, pripadnost drugoj najboljoj školi Ervope, trebalo da iskoriste. Neko pre, neko kasnije – jer u razvoju talenta nikad ne znate kad će i da li da eksplodira – međutim, niko da čeka idealnu priliku, već da se sam za nju izbori.

Jer, nekad gol mora da se postigne iz polušanse. Ma, iz mrtvog ugla, što reče Plavi.

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta sa priprema FK Partizan)