Partizanova igra – estetski doživljaj: Jovan Milošević kao frontmen benda čije pesme Grobari uče

To mogu samo veliki umovi. Jedan takav novinarski u liku Aleksandra Tijanića je pre više od tri decenije uradio što niko pre njega nije. Kad je Partizan pobedio OFK Beograd u prvenstvenom meču brojeći do šest, naslovnu stranu Sportskog žurnala je ukrasio rečima „Orgazam na Karaburmi“. Bio je to omaž generaciji crno-belih beba koju su, između ostalih, činili Dragan Ćirić, Savo Milošević, Albert Nađ, Saša Ćurćić...

Sad, kad je nova generacija beba u nastajanju i kad se sviđa publici, novinari ne moraju da prave slične poduhvate. Dovoljno je da upotrebe konstataciju da ono što je izveo tim Srđana Blagojevića u revanšu sa Oleksandrijom najbliže sportskoj estetici. Kao kad gimnastičarka izvede tačku u parteru, atletičarka poleti sa zaletišta u večnost, vaterpolista izroni iz vode do kolena, kad košarkaš zakuca iz kontre... Bilo da je reč o individualnom ili kolektivnom nadahnuću, prikaz dovoljan za duplu ponedu u drugom kolu kvalifikacija za Ligu konferencije bio je takav da sva čula uživaju – 4:0 (prvi susret 2:0).

Pesma na tribinama, a pesma i na terenu. Raspevani crno-beli su ponudili argumente da brzo uče melodiju koja predstavlja pravu muziku za uši Grobara. Konkretno, za ovu utakmicu Jovan Milošević bi mogao da koristi hit Riblje čorbe „Komšije će da me biju zbog preglasnog rokenrola“, jer je postigao het-trik tokom prvog poluvremena; Nemanja Trifunović se poistovetio sa Bajaginom numerom „I nek svemir čuje nemir“ zato što je sve vreme bio opasnost po nadobudni tim protivnika; Vanja Dragojević udarao u bubnjeve kao da je svirao hit Bijelog dugmeta „Meni se ne spava“, sve do Marka Miloševića koji izgleda kao panker koji bi u intermecu odbrana zapevao: „Take them all“.

KojI god žanr da su odabrali momci sa Topčiderskog brda su se ponašali kao prava grupa. Bez obzira da li slave gol ili jure ka saigraču koji je propustio šansu da ga ohrabre. Ovaj bend se tek skupio i niz scena nagoveštava da se neće baš tako brzo raspasti. Sigurno neće trajati poput Bitlsa ili Roling stonsa, ali je makar za trenutak imao frontmena, kao što svaki svetski bend mora da ga ima.

Sa gitarom je pred publiku zakoračio Jovan Milošević i bar zbog pet poteza istakao kandidaturu za jednog od omiljenih pojedinaca u očima publike. Hronološki: iznudio je faul vredan crvenog kartona štopera Behiračea; iz tog slobodnog udarca šutirao tako precizno da ni bolji golman od Mikite Ševčenka ne bi loptu dohvatio; petom je lansirao u zicer poziciju Trifunovića, a onda pre odlaska na pauzu autorizovao još dva gola – najpre tako što mu je zemljak poslao pas koji je morao da iskoristi (i jeste), onda posle dodatnog pasa Trifunovića pokazao veštinu igre leđima, da uopšte dođe u poziciju za šut!

Het-trik je bio savršen poklon Jovanu Miloševiću za njegov 20. rođendan, a njegovim zemljacima iz Čačka inspiracija da kao osice nerviraju odbranu tima koji zna fudbala, ali kao svi novokomponovani ne zna mnogo o sportskoj kulturi. O tome svedoče grubi startovi, udaranja sa leđa, zaletanja na igrača bez lopte, pa još jedan crveni karton pokazan levom beku Teu Endiki malo pre isteka sata igre.

Sa devetoricom je sastav iz Ukrajine izlgedao raštimovano, zbog čega ga je dotukao minijaturom Milan Vukotić, ali i pre udarca rezerviste, videlo se koliko ovaj poletni i definitivno daroviti tim kipti od želje da svaku akciju završi udarcem. Nema ko nije pucao i nema se kome šta zameriti, jer je bina bila postavljena za čačanske čigre, u liku Miloševića, Trifunovića, ali i Kostića, jednog od junaka prvog duela, koga je lopta „vukla“ i u drugom.

I pre i posle crvenih kartona za igrače Oleksandrije, u izvedbi novog orkestra iz Humske bilo je falš nota. I te kako. Ne bi smeli da ostanu neprimećeni kiksevi odbrane, pa i nesigurnost veznog reda u pojedinim „numerama“ koji su inicirali odbrane Marka Miloševića. Samo što taj falš niko ne čuje i ne želi da čuje, jer sa Topčiderskog brda odjekuje oda radosti. Napokon!

PARTIZAN - OLEKSANDRIJA 4:0, prvi meč 2:0
/J. Milošević 13, 23, 45, Vukotić 63/

Stadion: Partizana
Gledalaca: 29.757
Sudija: Henrik Nalbandijan (Jermenija)
Crveni kartoni: Stojković 60 (Partizan) - Behiratče 11, Endika 58 (Oleksandrija)

PARTIZAN (4-3-3): Milošević - Roganović, Đurđević, Simić, Stojković - Dragojević (od 78. Janković), Karabeljov (od 46. Vukotić), Ugrešić - B. Kostić (od 62. Sek), Milošević (od 62. A Kostić), Trifunović (od 84. Natho)

OLEKSANDRIJA (4-1-4-1): Ševčenko - Skorko, Kampos, Behirače, Endika - Šostak (od 74. Uhan) - Alvina, Kozak, Mišnov (od 56. Smirnji), Cari (od 56. Žota) - Amaral (od 46. Kulakov).