Đoković ulazi u fudbal i postaje suvlasnik francuskog drugoligaša, u priči i Sabalenkin dečko

Novak Đoković izgleda već zna kako će izgledati njegov život posle tenisa, i ne čeka kraj karijere da bi ga započeo. Dok još uvek pokušava da napiše završna poglavlja jedne od najblistavijih karijera u istoriji sporta, srpski as paralelno gradi temelje za budućnost van terena. Osim što je već ozbiljno angažovan u biznisu kroz ulaganja u prehrambenu industriju, zdrav život i obrazovanje, Đoković sada ulazi i u svet fudbala, i to ne kao ambasador, već kao suvlasnik francuskog kluba Le Mana.

Klub koji se nedavno vratio u Ligu 2 zauzevši drugo mesto u trećem rangu francuskog fudbala, predstavio je danas novu investicionu strukturu, a u njoj su sve poznata imena iz sveta sporta. Na konferenciji za medije održanoj u petak, predsednik kluba Tijeri Gomez objavio je ulazak brazilskog investicionog fonda "Outfield" u vlasničku strukturu kluba, kroz preuzimanje manjinskog udela. Iako iznos investicije nije saopšten, Gomez je poručio da je u pitanju „veliki korak“ ka stabilnijoj i ambicioznoj budućnosti Le Mana.

Posebnu pažnju izazvalo je otkriće da se među novim investitorima nalazi i Novak Đoković, osvajač rekordna 24 grend slem trofeja, koji će kroz ovaj projekat početi da ulaže u fudbal, najavljujući tako i pravce svog angažmana po završetku teniske karijere. U istu investicionu grupu uključeni su i bivši vozač Formule 1 Felipe Masa, koji je u elitnom takmičenju zabeležio 11 pobeda, kao i Danac Kevin Magnusen, koji je u Formuli 1 bio aktivan od 2014. do 2024. godine. Još jedno poznato ime u projektu je Jorgos Frangulis, biznismen iz Brazila, poznat kao dečko prve teniserke sveta Arine Sabalenke i generalni direktor kompanije Oukberi, koja je direktno povezana sa fondom Autfild.

„Le Man je sportska prestonica Francuske, pre svega zahvaljujući čuvenoj auto-moto trci 24 sata Le Mana. Klub ima bogatu istoriju povezanu s Brazilom i brojnim brazilskim fudbalerima. Ali moramo da budemo realni, ovaj projekat ne znači instant ulazak u Ligu 1. Moramo strpljivo da gradimo put“, poručio je Gomez.

Ulazak investitora iz sveta tenisa, Formule 1 i međunarodnog biznisa svedoči o rastućem interesovanju slavnih ličnosti za ulaganja u fudbal, a Le Man, sa svojom simbolikom, postaje jedno od zanimljivijih mesta za takav razvoj. Trka „24 časa Le Mana“ održava se još od 1923. godine na čuvenoj stazi Sirki d’ la Sart, koja je jedinstvena po tome što kombinuje specijalno izgrađene trkačke deonice sa običnim javnim putevima. To je najprestižnija trka izdržljivosti u svetu auto-moto sporta i jedan od tri stuba takozvane „trostruke krune“ motorističkog sveta, uz Veliku nagradu Monaka u Formuli 1 i legendarni Indi 500 u Sjedinjenim Američkim Državama.

Trka se vozi bez prekida punih 24 sata, a cilj nije da se stigne najbrže do cilja u klasičnom smislu, već da se u tom vremenskom okviru pređe što više krugova, testirajući izdržljivost kako mašine, tako i vozača i cele ekipe. Tokom decenija, upravo su na ovoj stazi veliki proizvođači kao što su Porše, Ferari, Audi, Tojota, Ford i Pežo gradili svoj status i tehnološku reputaciju, koristeći Le Man kao poligon za inovacije koje su kasnije menjale i svet serijskih automobila.

Što se samog fudbalskog kluba tiče, Le Man je relativno mlad, budući da je osnovan tek 1985. godine, spajanjem dva lokalna kluba, "Union Sportive du Mans" i "Stade Olympique du Maine". Iako relativno mlad u odnosu na mnoge francuske klubove, Le Man je ubrzo izgradio solidnu reputaciju u domaćem fudbalu, naročito kao stabilan drugoligaš s ambicijama da stigne do elite.

Prvi put su se domogli Ligee 1 u sezoni 2003/04, ali su odmah ispali. Ipak, povratak je usledio brzo, a od 2005. do 2010. klub je igrao pet uzastopnih sezona u najvišem rangu francuskog fudbala. To je bio zlatni period Le Mana, u kojem su stekli prepoznatljiv identitet i razvili niz talentovanih igrača. Dres kluba tada su nosili i neka poznata imena: brazilski napadač Grafite koji je kasnije zablistao u Volfsburgu, kao i Romarik, reprezentativac Obale Slonovače i kasnije igrač Sevilje. Pre nego što je došao u Lil, za Le Man je igrao i Žervinjo.

Iako nikada nisu zaigrali u evropskim takmičenjima, Le Man je bio veoma blizu plasmana u tadašnji Kup UEFA. U sezoni 2006/07 završili su na visokom devetom mestu, tik ispod evropskih pozicija, što je ostao njihov najbolji plasman u eliti. Godine 2011. klub se preselio na moderni stadion MM Arena (današnji Stad Mari Marvan), kapaciteta oko 25.000 mesta. Bio je to simbol ambicije, ali i početak finansijskih problema. Velika infrastruktura nije bila praćena odgovarajućim sportskim i poslovnim rezultatima, što je dovelo do ozbiljnog pada. U godinama koje su usledile, Le Man je mahom nastupao u trećem i četvrtom rangu francuskog fudbala, uz povremene pokušaje povratka u viši rang. Sada sa novim investitorima kreće i novo poglavlje u klupskoj istoriji žuto-crvenih.