Partizan žali zbog Pantovića i Đakovca

Procena struke je bila u redu, uprava je još jednom zabrljala. Ona prethodna, naravno. Sa njom se Partizan survao do statusa marginalnog kluba u Srbiji, što se između ostalog moglo primetiti i na osnovu učinka Miloša Pantovića i Ifeta Đakovca na čijim krilima je TSC doleteo do naredne faze takmičenja u Ligi konferencije. Tamo gde se crno-beli nisu ni ušunjali.

Možda bi sa njima dvojicom uspeli, možda bi nešto, makar igrački, energetski ili po pitanju efikasnosti bilo drugačije, međutim, činjenica da su krilni napadač i centralni vezista izabarali da grade karijere na severu države, umesto u Humskoj, odakle su ih više puta zvali, svedoči i o manjkavostima prethodnih rukovodilaca. Nedostatku novca, vizije i odgovornosti, Ako nisu u stanju da dovedu fudbalere za koje su treneri procenili da bi ubrzali igru tima ili nisu imali sredstva, onda je pitanje šta su tu Milorad Vučelić i Miloš Vazura tražili i kakva im je bila uloga tokom desetogodišnjeg boravka na Topčiderskom brdu. Mada, svaka medalja ima dve strane, pa su baš njih dvojica, u trenucima velike panike, uplašeni za sopstvene pozicije, ispunjavali želje trenerima i sad kadar Partizana em izgleda glomazno, em nekvalitetno. Pritom, nema garancija da bi se Pantović i Đakovac snašli u drugoj sredini, suočeni sa svakodnevnim pritiskom, međutim, prikazano na severu države, posebno tokom jeseni na evropskoj sceni, sugeriše da bi pravili razliku i u korist Parnog valjka.

Baš kao što se nadao Ilija Stolica. Kad je promovisan u naslednika Aleksandra Stanojević pokazao je prstom ka Milošu Pantoviću, siguran da će, u tom trenutku član Voždovca, biti bitan deo njegove slagalice. Nije išlo. Manjak novca, govorili su tad iz Humske. Onda se narednog leta Partizan vratio po Pantovića, jer je istu ideju imao Igor Duljaj, ali opet nije vredelo, jer je Miloš izabrao TSC, koji je ponudio 300.000 evra na ime obeštećenja Zmajevima. Partizan nešto manje, ali je ofanzivac rešio da se otisne u Bačku Topolu, navodno, jer se osećao komotnije. I kao ličnost i kao fudbaler. Želeo je sigurne minute, što crno-beli nisu mogli ili smeli da mu garantuju. Sad je lako pametovati, međutim, učinak nekadašnjeg izdanka škole Crvene zvezde u ovom ciklusu Lige konferencije je impresivan. Dao je dva gola Luganu, još toliko Sankt Galenu, a protiv Noe, u meču za prolaz, poveo ekipu ka preokretu i dotukao Jermene. Pantović je pogađao samo na utakmicama na kojima je sastav Jovana Damjanovića osvajao bodove. Eto koliko je značajan.

TSC - OCENE: Đakovac srce, duša, motor „lavova“, Pantović se probudio u pravi čas

Tek za nijansu manji, u smislu brojki, a opet sjajan kad se govori o tempu i energiji, bio je doprinos Ifeta Đakovca. Dok je u Mozzart Bet Superligi Srbije davao i nameštao golove, u Evropi nije mogao sve do duela šestog kola. I onda pogodak posle odbitka (neiskorišćen penal), realizovana kontra (na pas Pantovića), pa vraćena asistencija Milošu za 4:3. Mora da su se tad na crno-beloj strani Topčiderskog brda upalile lapmice i valjda je neko izgovorio:

„Pogrešili smo“.

Očigledno nije Aleksandar Stanojević. Razlog: baš je trener s početka sezone ubeđivao čelnike Partizana da mu je Đakovac potreban. Tad je bilo čak i osporavanja, da fudbaler koji je prošao omladinsku školu, a nije stigao do prvog tima, nema kapacitet za crno-bele. Stanojević je uveravao da ima, a možda bi i dalje bio na klupi da je dobio vezistu iz Sjenice. Đakovac je igrač kakvog, nažalost, ni Savo Milošević, ni sad Marko Jovanović nemaju na raspolaganju. U naponu snage, sposoban da „jede“ kilometre, a pritom, pojavljuje se iz drugog plana i daje golove.

Partizan nije imao novca da ga kupi, što je opet odgovornost Vazure i Vučelića. TSC jeste tražio 1.500.000 evra, verovatno na prvi pogled deluje kao skupa investicija, međutim... Topolčanima se isplatio. Sa njim i Pantovićem – ali i Nemanjom Petrovićem, Milanom Radinom, Aleksandrom Ćirkovićem, Petrom Stanićem i ostalima – zarada se već popela na 4.300.000 evra samo od ove evropske sezone koja i dalje traje.

Treći klub Srbije: TSC pretekao Vojvodinu i zaradio 4.303.000 evra, a stiže još

Nije samo do novca. Crno-beli su na šest evropskih utakmica dali samo četiri gola i nikog nisu pobedili, TSC ima dva slavlja u Ligi konferencije i deset egzekucija, doduše na dve utakmice više. Biće još najmanje dve. Dok se viceprvak države bude spremao za nastavak prvenstva, TSC će razmišljati (i) o Evropi.

A moglo je da bude drugačije.