TSC - OCENE: Đakovac srce, duša, motor „lavova“, Pantović se probudio u pravi čas

Ne može baš sve da odbrani, ali koliko je večeras puta Noa ulazila u prilike dobro je i prošao na kraju. Možda mu samo fali više komunikacije sa defanzivcima svog tima, pošto je u nekoliko navrata umalo dolazilo do sudara između njega i ostatka odbrambenih igrača. Kada je TSC poveo, tada je i on, kao i ostatak ekipe, stupio na scenu sa nekoliko odbrana i pravovremenih istrčavanja, čime je sačuvao tri boda za svoj tim.

Pravio mu je dosta problema Pinson i baš je po njegovoj strani probio kada je Noa postigla prvi i drugi pogodak. Isto kao i ostatak defanzive izlazio jako visoko, bez da je u nekoliko situacija uspevao da popuni prostor koji je ostavljao u odbrani. Pred kraj je uspeo da stekne koncentraciju i doprinese pobedi svog tima borbenošću i zalaganjem.

(do 90. minuta) Tek za nijansu bolji od drugog centralnog beka, ali isto tako povremeno nesiguran. Taman što su Topolčani stali na noge i krenuli da pritiskaju, kada je mirisalo barem na izjednačenje, napravio je kiks zbog kojeg je TSC ponovo pao u zaostatak od dva pogotka. Srećom po njega i celu odbranu, napad je večeras mogao da postigne gol više nego što je odbrana primila.

(do 60. minuta) Ušao u meč nervozan, bez koncentracije, sa dosta grešaka kod dodavanja, izbijanja, a i kod pokrivanja protivničkih igrača. Stalno su mu bežali napadači Noe, ofsajd zamke nisu bile uspešne. Ličio je povremeno na Harija Megvajera kada ide iz greške u grešku. Brže-bolje je zamenjen posle sat vremena igre, u nadi da će se odbrana konsolidovati i da se sve karte bace u napad.

Koliko god da je Noa napadala po desnoj strani, ništa manje aktivna nije bila ni strana kapitena domaće ekipe. Više je možda bio efektivan u napadu, koliko nije umeo da iskontroliše odbranu. Snosi odgovornost kao i ostatak defanzive za jako lošu partiju u odbrani, jer su napadači Noe izgledali kao da su Barselona, do momenta kada su vodili i nisu posustali u potpunosti. Biće im, ipak, oprošteno sve večeras, jer napad izvukao stvar.

Pokušavao, "tukao" se sa protivnikom, stajao na loptu ili je ubrzano prosleđivao napred. Izlazio i visoko, stajao na ivici kaznenog prostora. Stigao i da zapreti glavom. Pored svega pozitivnog, nekada nije mogao da isprati protivničke fudbalera koji su olako ulazili u šanse. Izdržao svih devedeset minuta i do kraja se muški "pobio" sa protivničkim igračima, uvek na ivici faula, uz nekoliko zaustavljenih napada, čime je dao udela ovoj istorijskoj pobedi.

Plus u biografiji mu je pogodak večeras, možda je malo izostalo njegove magije u nogama, ali da je dao doprinos, dao je gol u trenutku kada je Noa vodila. U drugom delu je dosta pomagao u sredini terena, pustivši Ifeta Đakovca da ide poziciono ispred njega, što se pokazalo odličnim potezom.

Kao mađioničar, nekad ga vidiš, nekad ga ne vidiš. Do pogotka nije briljirao, kao da je najbolje čuvao za kraj. I kod penala je pogodio iz drugog pokušaja, srećom mu se lopta odbila u noge. A, onda - magija! Još jedan njegov gol, kada je u maniru pravog golgetera pobegao odbrani Noe i zakucao loptu pod prečku. Da bi potom kao nožem kroz puter pocepao odbranu Jermena pasom za Pantovića, koji je doneo Topolčanima pobedu za antologiju.

Napravio nekoliko dobrih prodora, zadrmao prečku, ispoštovao zadatke u napadu tako što je igrao po obe strane, prvo po desnoj, koja mu ne leži toliko, a gde je opet bio dobar, i kasnije po prirodnijoj levoj. Nad njim je napravljen i penal, a pošto je iznenađaujuće dobio šansu od početka umesto Mihajla Banjca, delimično je i opravdao učinak. Pred kraj ga je bilo svuda na terenu, vrtela se glava defanzivicma Noe od njega.

(do 90. minuta) Nekako veći deo meča odsečen, nedorečen, bez prave pozicije da ugrozi gol rivala. I to što je šutirao, bilo je izblokirano ili je lopta završavala u nogama igrača jermenskog tima. Ako je protiv Sankt Galena izgledao kao Pipo Inzagi, slično je ponovio i večeras. Tek pred kraj se probudio, kada je prosledio loptu za Ifeta Đakovca i izjednačenje, a potom i sam doneo prednost svom timu, prvi put na meču. Zamenjen iz takičkih razloga.

Najopasniji igrač Plavih lavova u prvom delu, najviše je probijao, ali i svaki put bezuspešno centrirao ili šutirao. Sve do asistencije za Petra Stanića čime je omogućio svom timu da se vrati u meč. Malo pre nego što je izašao, zabrljao obećavajući kontra napad u kojem je TSC imao brojčanu prednost. Generalni utisak, pored svih promašenih šansi, tu su četiri asistencije u kampanji u Ligi konferencije.

(od 60. minuta) Tek što je ušao zaradio žuti karton, pa šmekerski izveo slobodan udarac koji je zaobišao živi zid, ali i završio u rukama Alekseja Plošadnjog. Ušao i u jednu dobru šansu pred kraj, kada je u vazduhu visio peti pogodak njegovog tima.

(od 60. minuta) Najbolji u odbrani večeras, iz razloga što protivnik nije posle njegovog ulaska postigao nijedan pogodak, iako je i Capan stigao jednom da pogreši. Bio pomalo nervozan i zaradio žuti karton, ali sve ide u rok službe kao pozitivno jer je TSC uspeo da slavi.

(od 90. minuta) Premalo na terenu za ocenu, iako je izneo na leđima dugačku nadoknadu i teret da se zadrži rezultat.

(od 90. minuta) Svega nekoliko minuta na terenu.

Koliko može da ponese kritika večeras za pristup i uvod meča, zbog (pre)visoko postavljene zadnje linije, i jer je njegov tim upao u veliki zaostatak na brzinu, a odbrana ispadala i dozvolila sijaset šansi protivniku, toliko će mnogo više poneti hvalospeva zbog mogućnosti da ekipa vrati iz mrtvih u meč, kada su svi mislili da su otpisani. Napad se nastvarao šansi, i konačno je nadomestio loše izdanje odbrane. Večeras se rizik na kraju isplatio, uz dramatičnu završnicu kakvu ne bi režirao ni Albert Hičkok. Ulazi njegovo ime u istoriju, pošto je trener koji je prvi put jedan tim iz Srbije odveo u nokaut faze nekog takmičenja UEFA, a da to nisu Crvena zvezda ili Partizan.