Partizan u finalu kupa bez najboljeg strelca i asistenta

Kad su se prvi put zajedno pojavili na terenu iskreirali su pobedu za užitak Partizanove publike. Izveli su ples po avgustovskom pljusku kakav se i danas pamti. Kako zbog asistencija, golova i brzine, tako i pobede nad Malatijom. I, šta bi dali Grobari – pa i trener Aleksandar Stanojević – da u utorak opet vide saradnju Sejdube Sume i Takume Asana?

Gvinejac je povređen (list), Japanac odbegao (pod obrazloženjem neisplaćenih zarada), što predstavlja ozbiljan hendikep crno-belima u pripremi poslednje utakmice sezone, finala Kupa Srbije na terenu Crvene zvezde. Razlog: reč je o najproduktivnijim fudbalerima ekipe, ako se izuzmu penali Bibarsa Natha.

Asano je i pre svojevoljnog odlaska u Tokio visoko podigao lestvicu, postigao 21 gol u svim takmičenjima, ubedljivo je prvi strelac tima (sledeći na listi je Natho sa 15, od čega čak 12 sa bele tačke) i njegov najbolji asistent (deset nameštenih pogodaka). Njemu uz rame kad su spakovani golovi u pitanju je Suma, sa istim brojem asistencija, međutim, na manjem uzorku utakmica (30:40).

Od 106 golova Partizana na tri fronta ove sezone (prvenstvo, kup, Evropa) njih dvojica su zaslužna za 44, ako se od ukupnog zbira oduzmu oni kad su jedan drugom asistirali. Asano Sumi na gostovanju Šarlroi, vezista krilnom napadaču u Novom Pazaru i u Humskoj protiv Metalca. E, bez takvog ofanzivnog potencijala stručni štab mora da duma kako da posloži igrače u pokušaju da sezonu završi peharom.

Finale Kupa Srbije, utorak, 19.00: (2,45) Crvena zvezda (3,10) Partizan (3,10)

Svi ostali bili su manje produktivni. Ili, manje od očekivanog. Primera radi, kad se Nathu ne bi računali golovi iz jednaesteraca ostao bi samo na tri data i sedam nameštenih, Lazar Marković je na „koti 18“ (11+7), Filip Holender 13 (9+4), Miloš Jojić 11 (4+7), što je na prvi pogled dobar učinak, ali u odnosu na broj utakmica, a pogotovu uticaj na onim velikim, značajnim, koje lome sezone, nedovoljno dobar za fudbalere reputacije kakvi su sadašnji mađarski i izraleski ili nekadašnji srpski reprezentativci.

A, opet, među njima valja tražiti startere za okršaj sa crveno-belima, jer boljih u Partizanu trenutno – nema.

Najveći problem Stanojeviću predstavlja odsustvo Asana. Cela igra, kako u ofanzivnom, tako i defanzivnom, smislu, bila je usmerena ka Japancu. Akcije su dovedene do automatizma do te mere da su igrači zbunjeni, u podsvesti im je ostalo da pošalju loptu na deo terena gde je dejstvovao bivši član Arsenala, a njega tamo nema, pa ispada kao da su nešto loše uradili. A, nisu. Kao što pred protivničkim golom nije ubojit kao ranije, tako Partizanov tim trpi doasta u fazi odbrane, što se videlo na mečevima sa TSC-om (gosti iz Bačke Topole stvorili pet šansi, jednu iskoristili) i Mladosti (gol Milana Bojovića pao posle centaršuta sa desnog boka, sa strane na kojoj je Japanac kretnjama dosta pomagao Aleksandru Miljkoviću).

Partizan je bez Asana dobio tri utakmice, pokazao sposobnost prilagođavanja, s tim da će u finalu Kupa Srbije morati da pokaže može li na tako velikoj utakmici i bez Sejdube Sume. Primera radi, pre mesec i po dana, tokom prvenstvenog okršaja sa Crvenom zvezdom ulogu „desetke“ preuzeo je Bibars Natho i bio – loš. Izraelac nema motoričke sposobnosti da dejstvuje iza napadača, njegova prirodna pozicija ja zadnji vezni ili „osmica“, ali u okolnostima velikih kadrovskih problema crno-beli su prinuđeni da improviziju, pa je realno očekivati da bivši prvotimac moskovskog CSKA i Olimpijakosa bude podrška Lazaru Markoviću.

Na sve to, valja imati u vidu da je na mečevima sa Zvezdom ili onim evropskim, Suma često bio među najboljim pojedincima Parnog valjka. Dokazano, golovima i asistencijama. Sad neće biti ni u kombinaciji, što predstavlja početni hendikep za ekipu koja želi trofej.

Ako ništa drugo, sa Asanom i Sumom, Stanojević bi imao više opcija. Ovako, dva jaka štiha su mu izbijena iz ruku i mora sa drugim kartama da juri recku.