Partizan protiv starog srpskog običaja – osporavanja

Činjenice naspram utisaka. Fakti pokazuju da je Partizan jedini preostali predstavnik srpskog fudbala na evropskoj sceni, drugi put uzastopno prezimio u najmlađem UEFA takmičenju, poslednjih godina više uspeha ostvario van nego unutar granica države. I da nije bilo onog sramotnog izdanja u subotu veče sa novosadskom Mladosti, verovatno bi treperili Grobari pred televizijskim ekranima gledajući šta se dešava u Kišinjevu.

Ovako, posle razočaravajućeg početka 2023. interesovanje za rezultat u baražu vrednom plasmana u osminu finala Lige konferencija pao je na kritičnu tačku.

Raspoloženje među pristalicama kluba iz Humske je takvo da je veliko pitanje može li pozitivan ishod u Moldaviji da zakamuflira sve loše što se dešava na stadionu iznad Autokomande. Verovatno bi eventulana eliminacija Šerifa oraspoložila sve kojima su crno-beli na srcu, samo je dilema da li bi efekat pobede bio instant ili dugoročan.

Nevezano isključivo za utakmicu na stadionu Zimbrua (21.00, TV Arena Premium 1, RTS 1), klima u javnosti je takva da Parni valjak ne može mnogo da dobije, a može da izgubi. Ta iskrivljena slika posledica je katastrofalnih rezultata u Mozzart Bet Superligi, ranog ispadanja iz Kupa Srbije i nemogućnosti poklonika sporta da se koncentrišu samo na Ligu konferencije.

Mada je i sam Partizan dao povoda za takav ambijent, pružajući kvalitetna izdanja četvrtkom (dve pobede nad Kelnom, igranje na ravnoj nozi sa Nicom u Beogradu), a onda ih „poništavao“ vikendom (Spartak, Javor, sad i Mladost). Zato se čini da štagod da uradi u dvomeču sa Šerifom neće biti dovoljno dobro u očima ovdašnje javnosti. Iako bi, objektivno, moglo da bude.

Pod uslovom da izbaci Moldavce ponovio bi rezultat iz prošle sezone kad je na istoj stanici bio bolji od praške Sparte. I tad je došao iz podređenog položaja, kao drugi u grupi Lige konferencije (iza Genta), dobio za rivala ekipu sa atributom Lige Evrope i od nje bio bolji. Pod uslovom da sad napravi nešto slično samo bi stigao tamo gde je već bio (dvomeč sa Fajenordom), a opšti je utisak da jedino nešto grandiozno, dosad neviđeno, što je malo ko uradio, može da lansira Partizan u žižu interesovanja. 

Deluje da ni sami ljudi iz kluba nisu baš vešti da se hvale rezultatima kad za to ima povoda. Baš ta dupla pobeda nad Spartom, prošle godine u ovo vreme, nekako je brzo otišla u zaborav, iako je vredna, ako ništa drugo na osnovu toga što je razbijena tradicija po kojoj se Partizan dugo mučio sa Česima i što je bez primljenog gola preskočio jednu stepenicu u Evropi.

Ako bi se desilo da nešto slično ponovi u duelu sa Šerifom, Partizan bi imao povod da se ponosi da je izbacio klub koji je ne tako davno savladao Real, još u Madridu. S tim što bi se tad, po starom srpskom običaju, suočio sa osporavanjima kako sadašnji Šerif nema veze sa onim iz jeseni 2021, jer je promenio veliki broj igrača (ostala samo dvojica, Stjepan Radeljić i Keston Džulijen) i trenera (identifikovane čak tri rokade od pomenutog okršaja u Ligi šampiona).

Dakle, ako uspe, javiće se neko da kaže da nije dovoljno dobro, jer (još) nije napravio nikakav pomak u odnosu na period Aleksandra Stanojevića. U kakvom okruženju živi Partizan videće se pod uslovom da izbaci Šerif, a to bude protumačeno kao posledica velikih pomeranja u moldavskoj ekipi, pre nego nekog velikog napretka u srpskoj. I to su te zakonitosti ovdašnjeg miljea u kome klub obitava, jer je i neutralnim posmatračima teško da razgraniče da li je učešće u baražu uspeh ili je glas mase nezadovoljnika u Partizanu i oko njega toliko snažan da neprestanim osporavanjem ufleka i ono što je dobro. A igrati Evropu u februaru mora biti zadovoljavajuće, makar bila i Liga konferencije.

MOZZART ANALIZZA: Šta Partizan mora bolje?

Da nije u glavama bio Šerif? Novi trener i dve utakmice Šerifa za analizu

U takvim okolnostima, niko na Topčiderskom brdu ne može da pretpostavi kakav bi tek odjek izazvala eliminacija, ako se prolaz maltene tumačio kao „jedva“ ili „na mišiće“, a u najgorem slučaju „nije nešto“. Onda bi se poteglo da ne može da se nosi sa klubom koji drma organizaciona kriza, da nije u stanju da se takmiči sa trećeplasiranim timom iz Lige Evrope, a planira da od leta igra Ligu šampiona, kao i da nema tim sposoban da izdrži trku na više frontova.

Zato je situacija vrlo nezavidna, iako je prilika svakako velika. Da makar malo popravi utisak u turbulentnoj sezoni. A šansa je nikad bolja. Bez obzira na na lošu igru u Kruševcu i sramotnu protiv Mladosti, crno-beli su u takmičarskom ritmu. Naspram njih je tim koji je tek izašao iz pripremnog perioda i prethodnu utakmicu, a da nije prijateljskog karaktera, odigrao još pre tri meseca. Plus, ne igra se u Tiraspolju odakle je Šerif originalno, nego i Kišinjevu. Na sve to pred praznim tribinama, na koje je Partizan navikao u prvenstvu i u Evropi, jer je više puta bio sankcionisan i zna kako da se ponaša kad publike nema.

Zato bi za njega bilo idealno kad bi spojio činjenice i utisak: autoritativnom igrom, na kojoj niko ne bi mogao da mu zameri, upucao Šerifa i stigao do osmine finala. Da kritičarima ostavi što manje municije. Samo je pitanje da li to može da izvede. Sam određuje sudbinu: hvaljen ili osporavan?

LIGA KONFERENCIJE – BARAŽ ZA OSMINU FINALA (PRVI MEČEVI)

Četvrtak

18.45: (1,90) Bode/Glimt (3,70) Leh (4,30)

18.45: (2,50) Braga (3,45) Fjorentina (2,95)

18.45: (2,20) Karabag Agdam (3,40) Gent (3,60)

18.45: (1,85) Trabzon (3,70) Bazel (4,60)

21.00: (2,15) AEK Larnaka (3,45) Dnjepar 1 (3,70)

21.00: (1,33) Lacio (5,40) Kluž (11,0)

21.00: (2,40) Ludogorec (3,30) Anderleht (3,25)

21.00: (3,25) Šerif (3,20) Partizan (2,45)

***Kvote su podložne promenama