MOZZART ANALIZZA: Šta Partizan mora bolje?

Kontekst dešavanja je jako važan, a on trenutno, pred prvi susret dvomeča sa moldavskim Šerifom, za Partizan nije preterano dobar. Međutim, kontekst je promenljiva stvar. Poraz od novosadske Mladosti koji nije ostavio dobre utiske nije direktno proporcionalan sa važnošću i mogućnostima ekipe Gordana Petrića u dvomeču sa Šerifom. Te utakmice su kontekst za sebe, ali i posebna šansa za sebe.

Međutim, da bi se iz poraza od Mladosti GAT, ali i dvomeča sa Šerifom izvukle najpozitivnije moguće stvari, prvo se iz onoga lošeg mora izvući ono što je potrebno popraviti, kako bi se sprečilo da se isto na dalje ponavlja.

PROBLEMI OFANZIVNE ORGANIZACIJE

Pri otvaranju druge faze napada i postepenom prelasku iz prve u drugu trećinu, Partizan je protiv Mladosti pokazao probleme sa povezanošću, konekcijama, dobrim pozicijama i uglovima koje saigrači daju igraču na lopti. Situacije se uglavnom odnose na trenutke u kojima bočni igrač dobija loptu dok je još uvek u nižim slojevima terena.

Povezanost i dobre, odmerene distance su u pozicionom pristupu izuzetno važne, kao i faktor pravovremene podrške sa 2-3 igrača saigraču koji ima loptu u posedu. Ovi principi su esencija samih saradnji i povezivanja igrača, a interesantan je podatak da u svojoj primitivnijoj formi datiraju još iz 19. veka, kada je Britanac, Čarls Alkok (inače osnivač i dalje najstarijeg aktivnog takmičenja, engleskog FA Kupa) definisao “Igru kombinacija”, za koju je rekao da predstavlja: “Proces praćenja saigrača koji ima loptu u nogama, kako bi mu se pomoglo ukoliko je to potrebno, preuzimanjem lopte ako saigrač bude napadnut ili sprečen da nastavi dalje.” To je podrazumevalo veliku važnost da se igraču sa loptom pomogne tako što će biti okružen saigračima sa kojima može da sarađuje ili da im preda loptu ako je napadnut.

Iz tih osnovnih principa potiče potreba za odmerenim distancama i dobrim tajmingom u kojem se saigrači nude kao opcije igraču koji ima loptu. Upravo su te dve stvari pravile određene probleme Partizanu tokom pripremnih utakmica, kada je ekipa gubila veliki broj lopti na svojoj polovini, ponovo u momentima kada lopta dođe do beka.

Jedan od primera iz zimskog pripremnog perioda. Često ćete kod Partizanovih igrača koji primaju loptu polu-bočno ili bočno (da li je to bek ili vezni koji se izvlači spolja) videti orijentaciju tela ka unutra po prijemu loptu. Ništa suštinski pogrešno ili što se ne koristi. Ipak, da bi donelo benefite, igrači koji na taj način primaju loptu moraju imati dobar ugao tela, ali i saigrače pravovremeno pozicionirane na optimalnim distancama, kako igrač koji je primio loptu bočno ili polu-bočno ne bi ostao bez rešenja po dobijenom pritisku.

Međutim, ovakav tip situacija je više puta dovodio do problema. Prva slika ilustruje problem u koji bek sa orijentacijom tela prema unutra može imati ukoliko nema pravovremeno dobro pozicionirane saigrače, koji bi pritom trebalo da budu na relativno kratkim i dostupnim distancama. Živković je na lopti morao da bude dve sekunde (grafika semafora to prikazuje, interval između 19:30 i 19:32) dok mu se nije pojavilo rešenje koje je, usled lošijeg tajminga pojavljivanja, bilo pritisnuto, pa je tako Partizan u još jednoj situaciji sličnog tipa izgubio posed u ranoj fazi napada, u momentu kada je isti započet prvim pasom prema beku. Još jedan primer koji se završio na sličan način:

Poziciono i prostorno-orijentisan fudbal u velikoj meri zavisi od tajminga, odnosno pravovremenog delovanja u i iz prostora. Ukoliko prostori nisu adekvatno popunjeni (a na slikama iznad Andrade nema opciju za ulazni pas između napadačke i vezne linije protivnika, odnosno iza protivničkog isturenog igrača), igrač nije okružen dovoljnim brojem opcija u pravom trenutku – to dovodi do problema. Baš kao u situaciji prikazanoj na poslednjoj slici.

Jedno od rešenja svakako leži u promeni načina na koji igrači Partizana koji primaju loptu bočno ili polu-bočno deluju po dobijanju lopte; potencijalno otvaranje tela, usmeravanje prijema prema spolja kako bi se desile saradnje sa igračem na boku, ako ga ima (to zavisi od konteksta, rasporeda na terenu, itd.)

Ono što je, međutim, izvesno, to je da će Partizanov protivnik, Šerif, veoma verovatno situacije ovog tipa ciljati i pokušavati da na taj način pravovremeno pritiskom reaguje na igrače Petrićeve ekipe koji dobijaju bočni pas.

Problem sa distancama i konekcijama za Partizan je protiv Mladosti bio vidljiv i prilikom napadanja bokova. Česte situacije brojčanog deficita, nemogućnost da se prave kombinacije, nalaze slobodni igrači, brzo prenosi težište, nalaze povoljniji uglovi za dodavanje unapred i u samu završnicu. Situacije tog tipa posebno su bile izražene na levoj napadačkoj strani, na kojoj je Partizan češće boravio, ali i na kojoj je, posledično, izgubio veliki broj lopti.

Iako je sama ideja protiv Mladosti u esenciji svog oblika podrazumevala dosta fluidnosti, ona može voditi u problem ako sinhronizacija kretnji, principa, ritam poseda i tajminzi nisu dobri. Za Partizan, ovi faktori na tom meču nisu bili na visokom nivou. To je često dovodilo do istaknutih situacija u kojima je ekipa ostajala bez rešenja i bivala u deficitu rešenja na određenim delovima terena.

Drugi segment, ili druga faza igre o kojoj Partizan mora da povede računa, s obzirom i na atletske i tranzicione kvalitete Šerifa jeste – kontrola igre iza lopte, kao i reakcije po gubitku iste. Da bi sama kontrola situacija defanzivne tranzicije bila dobra ili bolja, neophodno je i da distance i konekcije igrača budu bolje kada ekipa ima loptu u posedu, što će dobrim delom uticati i na to kako će reagovati kada se ona izgubi. Protiv Mladosti, ali i nekih protivnika iz zimskog pripremnog perioda, bilo je određenih problema u tim momentima.

Iako ovo možda deluje kao drastičan primer, ono o čemu bi Partizan posebno trebalo da razmišlja je kako će onemogućiti Šerif da napada prostor koji Petrićev tim bude ostavljao iza svojih bekova, koji su veoma često pozicionirani maksimalno visoko, što je naročito bio slučaj protiv novosadske Mladosti. Tim Ljubomira Ristovskog je Šerifu pokazao kako te situacije može povremeno napasti:

Iz situacije sličnog tipa, Partizan je u pripremnom periodu primio gol od ruskog Ahmata:

Pripremanje situacija ovog tipa može biti od velike važnosti za Petrićev tim; ono se može odnositi na specifičan plan o korišćenju bekova u zavisnosti od potreba, možda nešto drugačije uloge veznih igrača ukoliko se oba beka budu nalazila visoko na protivničkoj polovini (da li da neko od veznih igrača ostaje pozicioniran polu-bočno i tako eventualno skrati distancu između štopera i visoko-pozicioniranog beka), a sve u cilju toga da se smanje prostori koje protivnik po osvojenoj lopti može direktno napasti. Šerif je svakako sposoban da tako nešto i uradi.

O važnosti prekida više i nema potrebe govoriti, u dvomečima, odnosno duelima na 90/180 minuta, oni mogu biti od presudnog značaja.

Posebno bi trebalo obratiti pažnju na probleme koje je Partizan pokazao prilikom protivničkog napadačkog auta u visini završnih 20-25 metara. Protiv Mladosti GAT, prvi gol na utakmici Partizan je primio nakon loše reakcije Svetozara Markovića, ali je ona došla iz otvorenog centaršuta koji je posledica auta novosadske ekipe. Iz relativno sličnih situacija, Partizan je kolo ranije Napretku dozvolio dva direktna udarca nakon ofanzivnog auta.

Gde je nastajao problem? Uglavnom u kontrolisanju protivničkog igrača koji se aktivira nakon bačenog auta. Partizan je loše reagovao na aktivaciju, nastavak kretanja i pojavljivanje upravo igrača koji je bacao aut. Napredak i Mladost (koja je tako postigla rani prvi gol na utakmici) koristeći upravo igrača koji je primarno bacao aut napravili su po jednu veliku šansu protiv Partizana.

Nešto slično, u prethodnom kolu, izveo je i Napredak, Partizan je na taj aut, koji na kraju nije završen golom iako je stvorena izgledna prilika, reagovao možda i lošije, ali je ostao nekažnjen.

Prikazani problemi su ispravljivi, nisu nepremostivi, ali na njih, kao i još neke koji su definitivno prisutni u igri, a prema izjavama i van nje, mora biti pravovremeno i adekvatno odreagovano. Kontekst je promenljiva kategorija, a Partizan u četvrtak ima priliku da ga promeni u svoju korist i ostvari veliki rezultat u Moldaviji. Da li će, verovatno u velikoj meri zavisi od njega.

Piše: Albert MORGAN, fudbalski analitičar i pomoćni trener.

LIGA KONFERENCIJE – BARAŽ ZA OSMINU FINALA (PRVI MEČEVI)

Četvrtak

18.45: (1,90) Bode/Glimt (3,70) Leh (4,30)

18.45: (2,50) Braga (3,45) Fjorentina (2,95)

18.45: (2,20) Karabag Agdam (3,40) Gent (3,60)

18.45: (1,85) Trabzon (3,70) Bazel (4,60)

21.00: (2,15) AEK Larnaka (3,45) Dnjepar 1 (3,70)

21.00: (1,33) Lacio (5,40) Kluž (11,0)

21.00: (2,40) Ludogorec (3,30) Anderleht (3,25)

21.00: (3,25) Šerif (3,20) Partizan (2,45)

***Kvote su podložne promenama