Partizan nije mogao gore da prođe - Hetafe!

Partizan je pregrmeo prvu, uskoro ga čeka druga, a poznato je i ko bi mu bio poslednja prepreka na putu ka evropskoj jeseni.

Ako crno-beli u narednih 10 dana eliminišu kazahstanski Tobol u dvomeču, u plej-ofu za ulazak u Ligu konferencija ih čeka Hetafe, odlučeno je na dašanjem žrebu u Nionu.

I odmah se moe reći da Partizan nije mogao gore da prođe na žrebu. Hetafe je ubeljivo najteži rival od četiri moguća. Najbolja opcija je bio poraženi iz meča Makabi Tel Aviv - CSKA Sofija, nešto bolja opcija pobednik meča Austrija Beč - Beitar, a čak i pobednik duela između Tventea u Dinajske Strede je bio poželjniji od Hetafea.

Ipak, kuglice nisu gledale balgonaklono na Partizan i crno-beli će u predgrađe Madrida ako eliminišu Kazahstance u pretposlednjem kolu.

Samo to što je predstavnik Španije u Evrope, govori dovoljno o Hetafeu jer ne može svako kroz Primeru da se izbori za plasman na evroscenu. Najbolji primer je Rajo Valjekano koji je prošle sezone predstavljao Španiju u Ligi konferencije i stigao je do finala.

Hetafe je prošlu sezoni u La Ligi završio na sedmom mestu na tabeli, ispred klubova kao što su Valensija, Real Sosijedad, Atletik Bilbao, Rajo Valjekano, Sevilja...

Nisu atraktivan klub kao pomenuti, ali su jako dobro organizovan sistem koji već 20 i kusur godina igra bitnu ulogu na španskoj fudbalskoj mapi. Hetafe je jedan od mlađih španskih klubova pošto je osnovan tek 1983. godine u istoimenom madridskom pregrađu. Krenuo je iz sedme lige i prvi put ušao u Primeru nakon 21 godine. Otkako su debitovali u španskom šampionatu 2004. godine, samo jednom su ispali (2016. godine) u Sehundu. Dakle, španski prvoligaš su u 22 od prethodne 23 sezone! U manje od polovine tih sezona se nisu borili za opstanak. Već u drugoj sezoni su bili deveti u Primeri, a u sledećoj to ponovili uz šokantan plasman u finale Kupa kralja. Najbolji plasman im je peto mesto u sezoni 2018/19.

Tri puta su do sada izalzili na evroscenu i nijednom nisu razočarali. U debitantskom nastupu su u sezoni 2007/08 pobeđivali Totenhem, Anderleht, eliminisali AEK i Benfiku, da bi ih tek u četvrtfinalu UEFA kupa zaustavio Bajern. U drugom evropskom izletu su eliminisali APOEL u kvalifikacijama i ispali u grupnoj fazi Lige Evrope sa Odenzeom, Štutgartom i Jang Bojsima. Poslednji put su u Evropi igrali u sezoni 2019/20 kada su prošli grupnu fazu Lige Evrope sa po dve pobede nad Krasnodarom i Trabzonom, eliminisali Ajaks u nokaut fazi i potom ispali od Intera.

Dva čoveka stoje iza svih uspeha Hetafea.

Prvi je predsednik i vlasnik kluba Anhel Tores. Siroče iz Toleda koje sa 14 godina preselilo u madridsko predgrađe Hetafe i tamo počeo kao automehaničar. Radio je kasnije u fabrikama, dizao pobune kao sindikalac, a obogatio se tokom 80-ih kao građevinski preduzetnik preko zadruge Nuevo Hogar, koju je organizovao u saradnji sa udruženjem građana Hetafea. Građevinska kompanija je izgradila brojne kuće u nizu u stambenom naselju Buenavista, a kasnije je Tores prodao svoj udeo u zadruzi i investirao u kupovinu noćnih klubova, barova, bingo sala i drugih preduzeća lociranih u Hetafeu.

Gradonačelnik Hetafea, Pedro Kastro, ubedio je Toresa 2002. godine da kupi fudbalski klub Hetafe, koji je tada prolazio kroz težak period i od tada kreće procvat ovog kluba... Sa tolikim stažom na čelu kluba i često jakim stavovima na brojne bitne fudbalske teme, Tores je vremenom stekao status jednog od uticajnijih ljudi u španskom fudbalu. Ono što je njegova najveća pobeda je danas da lokalna zajednica u Hetafeu većinski navija za Hetafe, a ne za Real Madrid, Atletiko Madrid ili nekog drugog. Deca nose plave dresove, porodice kupuju sezonske karte, fudbaleri imaju status lokalnih miljenika.

Tores je u Hetafeu lansirao trenere poput Kikea Floresa ili Mičela, verovao poznatim imenima poput Šustera ili Laudrupa, iskusnim stručnjima kao što su Pepe Mel ili Viktor Munjoz. Međutim, najbolji potez je povukao kada je 2016. na klupu stavio Hosea Bordalasa. Malo poznati stručnjak je vratio Hetafe u Primeru i tamo postao mučitelj favorita. I jedna od kontroverznijih ličnosti španskog fudbala.

Kada zamislite španski fudbal, tehnički doteranu pas igru, kakvu su Španci demontrirali na prethodnom Mundijalu... E, pa Bordalas je sve suprotno od toga! Za mnoge na Pirinejima - neprijatelj fudbala. Najdekadentniji španski trener u ovom veku. I to mu nimalo ne smeta. Štaviše, uživa u takvom imidžu.

Bordalasov Hetafe je upakovan u bodljikavu žicu i to mnogima smeta. Njegov fudbal nije tu da bi mu se divili, već da bi se protiv njega patilo, a to je legitimno pravo svakog trenera koji sa limitiranim kadrom izlazi na megdan gigantima. Destruktivna perfekcija koja ne vredi manje od konstruktivne. Optužbe za "kvarenje igre" i "antifudbal" ga ne dotiču. I sa takvim stilom je posle pet godina u Hetafeu dočekao 2021. poziv Valensije, ali je izdržao samo godinu dana. U proleće 2023. se vratio na klupu svog Hetafea u čijoj istoriji je ubedljivo najvažniji trener. I vodiće Hetafe protiv Partizana ako crno-beli prođu Tobol. Pomalo nam je i žao Saše Ilića ako bude morao da se nadmeće sa Bordalasom...

U Bordalasovoj trenerskoj eri su razvijeni mnogi sjajni igrači poput Marka Kukurelje kojeg je Barsa otpisala, a Bordalas lansirao u Premijer ligu. Što je i danas najveća prodaja u istoriji madridskog kluba (18.000.000 evra). Oživeo je i karijeru Enesa Unala koji je otišao u Bornmut. Godinama se oslanjao na isto jezgro tima koje su činili urugvajski vezista Mauro Aramabari, srpski reprezentativac Nemanja Maksimović, desni bek Damijan Suares, golman David Sorija, napadači Horhe Molina i Haime Mata, vezista Luis Milja... Trenirao je je i aktuelnog Partizanovog štopera Stefana Mitrovića, ali mu nije preterano verovao i sklonio ga je na klupu.

Uskoro opširnije...