Partizan može sa dvojicom napadača: Stanojević pokazao odlučnost da (se) menja

Isti stadion, isti uslovi, isti termin, isti ishod. Kao što je prošle godine u završnici prvog dela prvenstva klupa donela bodove protiv Čukaričkog, tako je u duelu sa Novim Pazarom pokrenula Parni valjak sa mrtve tačke i učvrstila ga na prvom mestu superligaške tabele. Čak se i datumi poklapaju: 5. decembra 2020. Nikola Štulić je pogodio za 1:0 u napetoj utakmici, da bi u nedelju popodne, tačno 365 dana kasnije, Marko Milovanović autorizovao pogodak vredan slavlja, kasnije pečatiranog egzekucijom iz penala još jednog junoše, Nemanje Jovića. Koincidenciju proširuje saznanje da je u oba slučaja stranac asistirao mladom Srbinu, samo što je ovoga puta Kvinsi Menig preuzeo ulogu Sejdbe Sume i kišno popodne učinio ugodnim po Grobare.

Duel sa fenjerašem pokazao je da Partizan u sopstvenom kadru ima špica sposobnog da rešava, možda razvejao dilemu da li ima potrebe dovoditi alternativu Rikardu Gomešu. Kad se Afrikanac umorio posle silovitog starta, počele su da kruže priče kako u Humskoj 1 razmišljaju da tokom zimskog prelaznog roka angažuju još jednog centralnog napadača, jer je Menig definitivno krilni i nema realizatorske sposobnosti potrebne ekipi ustremljenoj na tron. Čak se u javnosti opravdano postavljalo pitanje šta bi se desilo ako se povratnik iz arapskog sveta povredi ili bude prinuđen da pauzira usled kartona. A onda se ukazao Marko Milovanović, u roku od samo četiri dana skrenuo pažnju, pokazavši da na njega može da se računa. U onim kritičnim trenucima, kad ekipa ne izgleda uverljivo kao letos, kad je u potrazo za golom koji slama rivala.

Na 0:0 protiv Dubočice u osmini finala Kupa Srbije, na 0:0 u sudaru sa Novim Pazarom. Oba puta glavom, na centaršut s desne strane, u dalji golmanov ugao. Oružje kakvo crno-beli dugo nisu imali ili su pretnju iz vazduha stavili kao opcionu, osanjajući se prvenstveno na gradnju akcija po zemlji.

„Da ga ne hvalimo odmah“, pojasnio je posle meča Aleksandar Stanojević, verovatno pedagoški, jer je nepisano pravilo da trener najbolje poznaje svoje igrače.

Nemanja “Ratnik“ Jović na Miletićev savet: Siguran sam da pobeđujemo Anortozis

Ono što sa strane, mimo sturke, može da se uoči staje u konstataciju da je Marko Milovanović igrač koji daje golove. Dokazao je to tokom cele 2021, bilo na terenima Omladinske lige, bilo na pripremama prvog tima, pa opet u mlađim kategorijama, što znači da povratak među vršnjake nije shvatio kao degradaciju već priliku za usavršavanje, naposletku i među seniorima. Ima nešto u tom momku što ga izdvaja. Upada u oči, lepo ga je videti na terenu, figura mu je prava fudbalska, ume da primi igru na sebe, akcije se ne prekidaju kad mu je lopta u posedu, a na sve to trese mreže. Podseća na rmpalije kakvi su ne tako davno u prvom timu bili Aleksandar Mitrović, Petar Škuletić ili Leandre Tavamba. Snažan centarfor u kaznenom prostoru rivala predstavlja maltene vrstu koja izumire, jer su veliki stručnjaci širom planete smislili kako je važnije „rolati“ loptu, zaboravljajući da neko mora da daje golove, jer je to smisao fudbala.

Ili, što bi rekao čuveni Partizanov skaut, Dušan Trbojević:

„Lako ćemo talenovanom detetu dodati ono što nema, ali nemoj da mu oduzimamo ono što mu je Bog dao“.

Milovanović protiv Novog Pazara (© MN Press)

Možda baš meč sa Novim Pazarom otvori nove vidike na Topčiderskom brdu. Pre svega kad je reč o postavci. Otkako se vratio u ovdašnji fudbal nijednom Aleksandar Stanojević nije sastavio tim sa dvojicom klasičnih napadača. Nije ni u nedelju od prvog minuta, međutim, to što je od 46. upario Rikarda Gomeša i Marka Milovanovića može da mu donese veću korist od tri boda. U budućnosti.

Pokazalo se da makar protiv skromnijih rivala i te kako ima prođu formacija sa dva centarfora. Uostalom, ako su „male“ utakmice presudne u borbi za titulu, deluje logično da šef stručnog štaba i u nastavku pokuša da koncipira ekipu tako što će igrati sa dva isturena fudbalera, što je i nagovestio.

„Naravno da vidim mogućnost da njih dvojica igraju zajedno, a mali problme je što su Milovanović i Rikardo slični tipovi igrača. Malo je teško upariti ih, nemamo vremena za to. Sigurno ćemo tokom priprrema neke stvari raditi i pokušavati njih dvojicu da uparimo. Imate igrače koji vam ne dozvoljavaju da ih ne stavite u tim, a onda morate da nađete način kako dobrog igrača da stavite. Naravno da je pokazao da je sigrurno zamena, ali s obzirom na značenje utakmice, teško je vaditi Rikarda koji je naš najbolji golgeter. Moram da nađem način da oni igraju zajedno“, rekao je Stanojević uoči susreta sa ekipom Dragana Radojičića.

Baš tim rečima, a i kasnijim gestom protiv Novog Pazara, pokazao odlučnost da menja. Partizan i sebe. Ekipu, jer je sa Danilom Pantićem i Lazarom Pavlovićem bila skoro bezopasna. Sebe, jer je demonstrirao da je lišen sujete, da se ne drži samo jedne ideje, već da je fleksibilan, postavljajući poligon da ga igrači sami ubede da zaslužuju bolji tretman. Kao što su svojevremeno uradili Marko Šćepović i Lamin Dijara, te iako u jednom trenutku nisu bili prve opcije, izašli na stadion „Rajko Mitić“ i rešili večiti derbi. Pređašnji primer ilustuje da Stanojević ume da postavi igru sa dva špica, poslednji da na taj način razoružava protivnike i da je to orijentacija ka kojoj se kreće.

Rikardo i Milovanović zajedno ruku pod ruku na proleće. Zašto da ne? Treneri ionako često kažu kako uvek ima mesta za dobre igrače. Momak sa Zelenortskih Ostrva se odavno potvrdio, mladi Smederevac nametnuo. BilA bi šteta za njega i za Partizan ako bi doživeo sudbinu Nikole Štulića i 5. decembar 2022. dočekao u loži istične tribine, promrzao čekajući da neki novi talenat reši meč na 0:0...