Ovaj put su se Belgijanci provukli: Gol karijere Slobodana Uroševića za remi sa Gentom (VIDEO)

Takve golove ne daje ni Rikardo Gomeš. Takve golove autorizuju uglavnom fudbaleri iz “liga petica”. U rodnom gradu Kevina de Brujnea – a njegovih majstorija svet se nagledao – kao da je pelcer asa Mančester Sitija iznikao iz trave Galamko arene, primio se na kopačku Slobodana Uroševića i omogućio Partizanovom prvotimcu da postigne najlepši, može biti i najvažnji, gol karijere. Jedina je šteta za crno-bele što nije bio vredan pobede, iako je tokom drugog poluvremena sastav iz Humske koketirao sa istorijskim podvigom, da prvi put savlada Belgijance.

Ovako, “samo” 1:1. Pravedno, ako se sagledaju šanse, način igre i opredeljenje. A nepravedno prema Uroševiću, pošto je njegov velemajstorski potez iz 66. minuta ranio ekipu Hejna Vanhecebruka. Do kraja su se izmene domaćeg stratega (Giorgi Čakvetadze asistent, Tarik Tisudali strelac) bile delotovrne i omogućile Poglavicama da bezbrižno čekaju završna dva kola Grupe B Lige konferencija. Partizan će u evropsko proleće najverovatnije sa drugog mesta, iako je propustio lepu priliku da se popne na deobu prvog.

Istorija će upamtiti da je Urošević u zemlji koja ga je fudbalski odbacila (samo dva meča za Leven pre šest godina) dokazao da Parni valjak sa Belgijanacima može da igra na ravnoj nozi. I to na punoletstvo onog promašaja Saše Ilića protiv madridskog Reala 2003. Da je vanvremenski kapiten tad savladao Ikera Kasiljas pričalo bi se večno, ovako će u moždanoj kori Grobara za vjek i vjekov ostati da je u prohladnoj novembarskoj večeri u Istočnoj Flandriji momak iz Batajnice uradio ono što nisu napadači. Još da ga je ostatak tima ispratio…

Ne bi trebalo biti megaloman, jer i bod završava posao Beograđanima oko plasmana u narednu rundu. Pogotovo u situaciji kad su ophrvani povredama (Marković, Šćekić, Zdjelar, Holender) i izostankom trenera (Aleksandar Stanojević gledao meč iz lože) bili u delu javnosti maltene prežaljeni zbog onih 0:1 u Humskoj. Pokazalo se da mogu da igraju na ravnoj nozi, pa čak i da ta ideja sa trojicom štopera uopšte nije toliko loša kao što je možda nekome izgledala.

Štaviše, delovala je odbrana za nijasnu uverljivije nego u Beogradu, na sredini terena se poprilično Parni valjak mučio, a u napadu nije uspevao da stvori nijednu priliku iz kategorije velikih. Paradoksalno, i takav je bio bliži vođstvu u prvom delu. Razlog: stativa Bibarsa Natha. Iz napada koji je delovao izgubljeno, najpre je srušen Rikardo Gomeš, izraelski vezista preuzeo je odgovornost da puca iz pozicije koja mu najviše odgovara (prethodnih sezona tresao mreže Radnika i Čukaričkog) i uzdrmao konstrukciju. Savladan je već bio Sinan Bolat i jedino je koji centimetar – a i malo snalažljivija reakcija Aleksandra Miljkovića prilikom odbitka – sprečila vođstvo Parnog valjka. Možda bi do njega stigao da Danilo Pantić posle još jednog pokušaja Rikarda (utisak je da nije imao s kim adekvatno da sarađuje) nije pucao direktno u golmana Genta.

Daleko opasnije delovao je belgijski predstavnik. Naročito usled saznanja da se u veznom redu oslonio na kreaciju Vadisa Ođiđe Ogfea. Momak koji je u dresovima Klub Briža i Olimpijakosa u prošlosti pokazao da ima pik na Partizan još jednom je predstavljao nerešivu enigmu za tim iz Humske. Usmeravao je napade, delio lopte, tukao sa distance i profilisao se kao najjače oružje u arsenalu Hejna Vanhecebruka. Pred njim, kao ni pred Svenom Kumsom (junakom beogradskog duela), niti snažnim napadačem Lorenom Depotrom nije kapitulirao Aleksandar Popović, odbranama dokazujući da je, baš kao i pre dve sedmice, najbolji pojedinac crno-belog tima u dvomeču sa Genkom.

Tokom revanša njemu uz rame stao je Igor Vujačić. Sjajno je igrao reprezentativac Crne Gore, dobro se postavljao, ulazio “u meso”, nosio sa fizičkim moćnim rivalom… Delovalo je da njemu prija formacija sa tri štopera, uloga komandanta u središtu poslednje linije, iako se mora istaći da su Nemanja Miletić i Siniša Saničanin svoj deo posla obavili pristojno. Nevolja po tim Aleksandra Stanojevića bila je kako započeti napad iz poslednje linije ili zadržati loptu, zbog čega je u jednom trenutku, sredinom prvog dela, odnos u posedu izražen u procentima bio 73:28 u korist Genta. Mogli su crno-beli da se uvere kako je njihovim rivalima u Superligi kad oni, na većini susreta, diktiraju tempo…

Tih prvih 45 minuta nisu bili za pohvalu. Prvih 20-ak u nastavku i te kako jesu. Defanzivno je Partizan i tad odbijao nalete najboljeg tima u grupi, u napadu uspevao preko Rikarda Gomeša nešto da napravi (dva udarca Miloša Jojića). I onda – bum! Grom Slobodana Uroševića. Biciklica, šut slabijom desnom nogom i pogodak koji je vinuo crno-bele u stratosferu očekivanja da bi mogli do sva tri boda.

No, fudal je često pravedan. Ono što Gent nije uspeo u prvom delu, jeste u nastavku, kad je Vanhacebruk osvežio tim, Čakvetadze spremio zicer Tiusudaliju, a rezervni špic završio akciju matiravši inače sjajnog golmana Popovića. Čuvar mreže Partizana je i do kraja izvadio nekoliko teških šuteva, međutm, njegov usud je da je ovo bilo veče koje će se pamtiti po golu Slobodana Uroševića. Za bod koji Partizanu dosta znači na psihološkom i materijalnom planu, ali i sazanje da su Belgijanci ti koji su se ovaj put provukli.

Stativa u prvom, velemajstorija u drugom delu. Moglo je uz namig Fortune da bude znatno povoljnije po lidera Superlige.

GENT – PARTIZAN 1:1 (0:0)

/Tisudali 80 - Urošević 66/

Stadion: KAA Gent stadion

Sudija: Kris Kavana (Engleska)

GENT (4-4-1-1): Bolat – Hanke-Olsen, Ngadeu-Ngađui, Okumu, Fortuna – Kastro-Montes (od 90. Samois), Ovusu (od 70. De Sart), Kums, Bezus (od 70. Tisudali) – Ođiđa Ofoe (od 70. Čakvetadze), Depoatr.

PARTIZAN (3-5-2): Popović – Miletić, Vujačić, Saničanin – Miljković, Jojić, Natho (od 77. Smiljanić), Pantić (od 90. Jović), Urošević (od 87. Obradović) – Rikardo, Menig (od 87. Lutovac).

LIGA KONFERENCIJE – 4. KOLO

Četvrtak

Flora – Anortozis 2:2 (0:2)

/Sapinen 55, Zenjov 58 – Kristofi 29, Popović 33/

Gent – Partizan 1:1 (0:0)

/Tisudali 80 - Urošević 66/