Osveta, premije, upala slepog creva, saveti psihologa... Finale afričke Lige šampiona podelilo arapski svet

U afričkom, a pogotovo arapskom fudbalskom svetu, sve će stati na nedelju dana. Ove i sledeće nedelje na programu su dva meča finala Lige šampiona između najtrofejnijeg kluba Crnog kontinenta Al Ahlija i branioca trona Vidada. Prvi se igra od 20.00 časova u Kairu, revanš je kroz nedelju dana u Kazablanki.

Možda će neki od čitalaca pomisliti „koga briga za afrički fudbal, to su sve sami amateri“. Da, možda bi moglo tako nešto da se kaže za klubove iz Bocvane, Etiopije ili Madagaskara na početku elitnog takmičenja, ali kada prođe nekoliko filtera (kvalifikacije, grupna faza) ostanu nam samo grumeni zlata. Najsjajniji se nalaze na samom severu Crnog kontinenta, za koji ionako ostali Afrikanci kažu da je više Evropa nego Afrika.

Al Ahli iz Kaira je odavno prevazišao okvire takmičenja koje organizuje CAF. Osvojio je Ligu šampiona 10 puta, prvenstvo Egipta čak u 42 navrata (uskoro će uzeti i 43 pehar), a uz to ima i brojne druge kupove. Pa i međunarodne – jedan Kup konfederacije (afrička verzija Lige Evrope), četiri Kupa pobednika kupova, osam Superkupova Afrike…

Klub za koji navijaju milioni Egipćana sve više se okreće Klupskom svetskom prvenstvu, traži da se „izmeri“ protiv najjačih evropskih i južnoameričkih klubova. Koliko se to ozbiljno shvata videli smo zimus, kada su svi u Kairu doživeli kao pravu katastrofu što Al Ahli na svetskom turniru u Kazablanki nije savladao Real Madrid i Flamengo, te je završio tek četvrti, bez medalje. U tri navrata su uzimali bronzu (2006, 2020. i 2021) i sada se traži iskorak.

20.00: (1,62) Al Ahli (3,45) Vidad Kazablanka (5,70)

Uostalom, to i jeste prirodan način razmišljanja u jednom velikom klubu. Kada vam planeta postane premala – gledate ka svemiru. Al Ahlijev afrički svet se ozbiljno skupio – ovo je Crvenim đavolima četvrto uzastopno finale Lige šampiona, 2020. i 2021. su osvojeni trofeji preko Zamaleka i Kajzer Čifsa, prošle godine je međutim do krune došao Vidad (0:2).

To je jedno od kontroverznijih finala koje smo gledali. Trebalo je da se igra na neutralnom terenu u Dakaru, ali su Senegalci neposredno pre finala odustali od organizacije. Marokanci su brzo reagovali, ponudili CAF-u kao rešenje Kazablanku, stadion Vidada „Mohamed V“. Afrička kuća fudbala je usvojila to, ali uz obavezu da pola ulaznica pripadne Egipćanima. Al Ahlijevim navijačima međutim Vidad na dan meča nije dozvolio da uđu na tribine, popunili su ih domaćim pristalicama, a gosti su ostali ispred stadiona. Uzalud su se Crveni đavoli žalili, meč je odigran, a Vidad na svom terenu slavio sa 2:0.

Zbog toga CAF je ove godine vratio staro pravilo, koje je važilo do 2019. godine – da se u finalu igraju dve utakmice. Poslednje takvo, u sezoni 2018/2019 nije bilo završeno jer su navijači Vidada izazvali nerede na revanšu u Tunisu protiv Esperansa i prekinuli meč. Tada je Esperansu za zelenim stolom dodeljena titula.

Od nereda se opravdano strahuje i sada. Arapi, pogotovo kada su ovako velike utakmice u pitanju, umeju da izazovu haos. Zato je prvobitno ministarstvo Egipta predlagalo da samo 50.000 mesta bude u upotrebi na Internacionalnom stadionu u Kairu, mada je na kraju policija ipak procenila da se svih 75.000 popuni. Kapije će biti otvorene već od 14 časova, šest sati pre utakmice, kako bi se sprečilo zadržavanje navijača na ulazu.

Tuča navijača Radže i Al Ahlija u Kazablanki tokom četvrtfinalnog meča u aprilu (©AFP)

Oba kluba su maksimalno ozbiljno pristupila pripremi za prvi finalni meč. Vidad je u Egipat poveo i svog kuvara, kako bi imao potpunu kontrolu šta od hrane Marokanci jedu, dok je Al Ahli angažovao psihologa. Doktor Ahmed Abu Al Vafa je obavio seriju razgovora sa grupom koju trenira švajcarski strateg Marsel Koler, ali i pojedincima odvojeno. Sve u cilj da se fudbaleri što bolje pripreme za pritisak koji donosi veliko finale.

Nekadašnji selektor Austrije i strateg Bazela i Kelna je takođe imao sastanak sa pojedinim igračima pred večerašnju utakmicu. Reč je o napadačkom tandemu Persiju Tauu i Mahmudu Kahrabi, koji su prošlog ponedeljka na prvenstvenoj utakmici sa Keramikom Kleopatrom (1:0) propustili veliki broj izglednih prilika. Pokazali su znakove ozbiljne nervoze, a Koler je obojicu zadržao posle treninga kako bi im podelio savete i ukazao na greške.

---------------------

SVI ŠAMPIONI AFRIKE

10 – Al Ahli (Egipat)

5 – Zamalek (Egipat), TP Mazembe (DR Kongo)

4 – Esperans (Tunis)

3 – Hafija (Gvineja), Vidad (Maroko), Radža (Maroko), Kenon (Kamerun)

2 – Asante Kotoko (Gana), Kabilija (Alžir), Enjimba (Nigerija), ES Setif (Alžir)

1 – Vita Klub (DR Kongo), Harts of Ouk (Gana), ES Sahel (Tunis), Ismaili (Egipat), Orlando Pajrats (Južna Afrika), ASEK Mimozas (Obala Slonovače), Mamelodi Sandauns (Južna Afrika), Oriks (Kamerun), Stad Abidžan (Obala Slonovače), KARA Brazavil (Kongo), MC Alžir (Alžir), Union Duala (Kamerun), ASFAR (Maroko), Klub Afrikan (Tunis)

---------------------

Posvećenost Švajcarca detaljima naišla je na posebne pohvale u egipatskim medijima, jer mnogi treneri na njegovom mestu bi u ovakvom trenutku dozvolili ekipi i da se malo opusti. Al Ahli je jedan od malobrojnih klubova u svetu u kojem tako nešto nije dozvoljeno. Pogledajte samo rezultate Crvenih đavola od sredine marta na ovamo – 14 utakmica u svim takmičenjima, 13 pobeda i jedan remi koji može da se računa kao trijumf. U tom periodu Crveni đavoli su primili samo jedan gol, 10. aprila u finalu Kupa Egipta od Piramidsa, koje su naposletku savladali posle penala. Nestvarna forma, koja je Al Ahliju omogućila da bude prvi u domaćem šampionatu, sa bodom više od najbližeg pratioca Piramidsa, od kojeg je odigrao čak pet utakmica manje!

Imao je Al Ahli i loše periode ove sezone. Tu se pre svega misli na Klupsko svetsko prvenstvo, ali i na grupnu fazu Lige šampiona, u kojoj je dopustio sebi da ga Mamelodi Sandauns u Južnoj Africi deklasira sa 5:2, pa je naposletku morao u poslednjem kolu da savlada Al Hilal iz Omdurmana da bi prošao u nokaut fazu. Nije pukao pod pritiskom, trijumfovao je sa 3:0 i od tada je počeo ovaj njegov fenomenalan niz.

Prethodnih godina je Al Ahli pravio veliku grešku što je želeo da igra sve i da u svakom takmičenju koje postoji osvoji trofej. Zato je u finišu sezone kao po pravilu padao usled umora. Uprava Đavola je zato ove sezone donela odluku da ne igra Liga kup Egipta i Arapski šampionat, već da se posveti prvenstvu i elitnom takmičenju. I to donosi rezultat.

Navijači Vidada (©AFP)

S druge strane, Vidad ne blista baš u toj meri. U prvenstvu Maroka je četiri kola pre kraja drugi na tabeli, sa poenom manje od FAR Rabata, dok se u Ligi šampiona teškom mukom provlačio kroz nokaut fazu. U četvrtfinalu je Simbu iz Tanzanije eliminisao tek posle penala, a u polufinalu ga je Mamelodi Sandauns nadigrao na oba meča, ali 2:2 u Pretoriji je Marokancima bilo dovoljno da prođu dalje zbog pravila gola u gostima.

Svesni su u Vidadu da nisu favoriti u Kairu, te da je ekipi koju od početka maja trenira belgijski strateg Sven Vandenbrik (zamenio Huana Karlosa Garida) neophodan dodatan vetar u leđa. Zato je gazda Vidada Said Nasiri javno obećao fudbalerima da će im dati da raspodele među sobom bonus od 100.000 dolara ukoliko večeras u egipatskoj prestonici zabeleže pobedu. Dakle, nagrada koja nije direktno povezana sa time da li će na kraju biti šampioni ili ne.

„Znamo da nam Al Ahli sprema osvetu za prošlu godinu, ali moramo da ostanemo mirni i ujedinjeni kao grupa. Verujem da utakmice kao što je finale Lige šampiona može da reše individualne karakteristike. Igrali smo protiv Sandaunsa, nismo pobedili, ali smo prošli dalje. To je pokazalo da nije nužno prednost igrati revanš pred svojim navijačima, jer gol u gostima može da vam presudi. Naravno, ogromna stvar je imati podršku sa tribina… Treniram Vidad nekoliko nedelja i za to vreme sam se uverio da imamo kvalitet da budemo šampioni Afrike“, smatra Vandenbrik.

Fudbaleri Vidada posle pobede nad Simbom (©AFP)

Marokance je zadesio veliki peh kada su doputovali u glavni grad Egipta. Prvotimac Abdelah Haimud je doživeo upalu slepog creva, zbog čega je u subotu u večernjim časovima morao da bude hitno primljen u bolnicu. Sasvim izvesno, pogotovo ako bude morao da bude operisan, 22-godišnji vezista neće biti u konkurenciji ni za revanš.

Osim njega, na bolovanju su i golman reprezentacije Maroka Ahmed Reda Al Tagnauti i alžirski bek Husine Benajada. Obojica su povređeni. S druge strane, Al Ahliju takođe zbog povreda nedostaje nekoliko važnih prvotimaca, poput kapitena i prvog golmana Mohameda El Šenavija, Ramija Rabije, Akrama Tavfika i Karima Fuada.

Vidadu će ovo da bude peti put da gostuje Al Ahliju u Kairu, u poslednjih 13 godina, a nikada do sada nije pobedio. Jednom je izgubio, u tri navrata su odigrali nerešeno. Poslednji put na Internacionalnom stadionu Kaira je igrao 2017. godine, takođe u finalu Lige šampiona, kada je bilo 1:1. Posle toga u revanšu slavio je na svom terenu sa 1:0. Sada Marokanci priželjkuju sličan scenario.

CAF LIGA ŠAMPIONA – FINALE (PRVI MEČ)

Nedelja

20.00: (1,62) Al Ahli (3,45) Vidad Kazablanka (5,70)

***Kvote su podložne promenama