V. TomkovićOstala je još samo molitva
Vreme čitanja: 3min | pon. 19.10.26. | 17:55
Svi kao da čekaju da se nešto dogodi samo od sebe, da se nestvarna kriza u klubu reši, a da pritom niko prstom ne mrdne
Jednom je Đorđo Kjelini, nekadašnji italijanski reprezentativac, objašnjavao na koji način se čuva Kristijano Ronaldo. Te mu ovde priđeš, te ga usmeriš na slabiju nogu... A, na pitanje kako se čuva Lionel Mesi, štoper Juventusa se nasmejao i rekao: „Pomoliš se Bogu“.
Ništa drugo nije ostalo ni upravi Partizana na današnji dan. Jer je klub u takvoj situaciji danas, u takvoj pat poziciji, da niko ne može ništa da uradi. Jedino što je ostalo je – molitva. Ako i ona može da pomogne...
Izabrane vesti
Ovakav čudnovati splet okolnosti odavno nije viđen u srpskom fudbalu. Treneru ne ide, rezultati su lošiji nego ikad u poslednjih 40 godina, taj isti trener želi da ide, traži da ide, a čelnici mu – ne daju. Kao u onom čuvenom video snimku sa početka rata u Sloveniji: „Oni bi, kao, da se otcepe, a mi im, kao, ne damo“. Samo što ovde nije „kao“, nego je kvadratura kruga u Humskoj 1 istinska. Svi kao da čekaju da se nešto dogodi samo od sebe. Da se nestvarna kriza u klubu reši, a da pritom niko prstom ne mrdne.
Saša Ilić je posle meča u Pančevu otkrio da je dva puta podnosio ostavku. Za jedan slučaj se zna, bilo je to posle poraza u Lučanima. Tada je pod pritiskom navijača i uprave odlučio da se povuče. Novitet je da je šef struke crno-belih isti potez napravio i posle remija u Surdulici, a pred početak prvenstvene pauze. Govorili su tada čelnici kluba, u pola glasa, kako im Ilić govori da traže novog trenera, ali je ostalo van radara javnosti da je ta njegova poruka bila u zvaničnoj formi. Bila je to poštena i smislena odluka Saše Ilića da klubu ostavi gotovo 20 dana reprezentativne pauze da nađe i postavi novog šefa struke, da taj ima vremena lufta da se upozna sa ekipom, da vidi šta bi tu trebalo popraviti (sve!), a šta ne.
Ipak, pauza je prošla, Ilić je ostao, ali se Partizan nije pomerio s mrtve tačke. U stvari, jeste za jedno mesto na tabeli, pa je isplivao iz zone ispadanja na njen obod. Daleko od vrha, daleko od evropske zone, daleko od mesta koje se do juče – četvrto u Duljajevoj eri – smatralo rezultatom ispod svih standarda kluba.
Posle novog poraza, šestog u sezoni od 11 odigranih utakmica, Rasim Ljajić je istakao da smene Saše Ilića neće biti.
„Ne razmišljamo o smeni Saše Ilića. Mi smo mu tražili da ostane i kada je hteo da ode. Nemamo luksuz da uništavamo legende u svakom smislu“, rekao je Ljajić za Sportinjo.
Navijači su takođe odigrali svoju odluku, odbili su Ilićevu ostavku pred revanš sa Hetafeom, pa sad ni oni ne mogu da traže, ako bi i želeli, odlazak legendarnog igračkog asa sa klupe Partizana. Ali, zato su posle poraza u Pančevu poslali igrače u svlačionicu bez pozdrava, što se, opet, sudara jedno s drugim, jer neko snosi odgovornost zato što ekipa igra tako kako igra, što je postala omiljeni protivnik celoj Mozzart Bet Superligi.
I tako Partizan na današnji dan izgleda kao pas koji juri svoj rep. Ni napred, ni nazad, ni levo, ni desno. Zakopan u mestu, bez poteza u rukama. Trener bi da ode, uprava i navijači mu ne daju, a rezultata nema ni u tragovima. Kako koje kolo prolazi, Parni valjak je sve dalje sada i od trećeg mesta: Železničar mu beži devet bodova.
Jedino što je ostalo rukovodstvu kluba u takvoj situaciji je – da se pomoli. Da neko to od gore vidi sve i namigne Partizanu, pa da ekipa odjednom proigra i veže tri-četiri pobede, da se duhovi makar malo smire. Zvuči li to realno?
tagovi
Obaveštavaj me
FK Partizan