Osmeh se vratio u Hram

Pobedio je – Partizan! Mali trijumf, koji se nigde u almanasima neće voditi, ali je svima vidljiv, ostvaren je tokom subotnjeg popodneva. Ljudi su se vratili na stadion u Humsku!

Različitih generacija, pola, nacionalnog, političkog ili verskog opredeljenja. Nikome nisu bile bitne razlike, jer ih je spojila ljubav prema crno-belima. Nećemo da patetišemo, ali skoro kao roditeljska prema deci. Istoj onoj deci koja su zakoračila u Hram fudbala kako Grobari od milošte zovu zvanje poviše Autokomande.

Baš tamo je vrvelo kao pred kakvu evropsku utakmicu ili uoči večitog derbija. Samo što je za razliku od mečeva sa Crvenom zvezdom, kad tate ne vode ni mame, a kamoli klince i klinceze, za duel sa Čukaričkim bilo drugačije. Kao da su dečica tražila od roditelja da ih povedu na mestu za koje se već danima znalo da će biti kao nekad. Na stotine mališana, u pratnji odraslih, svi obučeni u dresove, majice, ogrnuti šalovima ili sa bilo kakvim drugim navijačkim rekvizitom, bili su na utakmici koju u redovnim okolnostima, verovatno, ne bi gledali. Ili ne u ovom broju.

A sad su došli. Što kaže početak jedne navijačke pesme:"Zbog Mijata..." I ne samo zbog svežeg funkcionera, nego i Saše Ilića, koji se posle „sto“ godina vratio u kuću, jer sa ONIMA nije hteo. I svi ga razumeju i podržavaju. Zbog velikog broja asova kojima se zgadilo da gledaju uništavanje kluba, a koji su obradovani talasom promena i sad su se vratili.

"Nisam bio tu godinama. Doveo sam sina da i on vidi ovaj ambijen", reče Gregor Balažic, nekadašnji štoper Parnog valjka, jedan u nizu bivših igrača koji su se sjatili u Humskoj.

Baš u tom trenutku sa razglasa je krenulo da odjekuje, a Grobari da prate:

"Dobro pamtim sve, sve što bilo je".

A pamte: jad i čemer; izbezumljena lica sapatnika; suzne oči drugara i drugarica; manipulacije i laži ONIH kojima su napokon videli leđa. Zato su se i vratili.

Zamislite, došli ljudi na stadion! Ono što je u normalnom svetu redovna pojava, kod nas je vest posebne težine. Zna se zašto. Samo što je ovog puta, posle 518 dana, bilo drugačije. U svakom smislu.

"Dragi navijači Partizana, oni koji ste dolazili i oni koji niste, danas smo svi tu! Između ostalog, da pordržimo i članove novog rukovodstva. U ložama se nalaze legende ovog kluba: fudbalskog, vaterpolo, košarkaškog. Dugo bi trajalo da ih sve nabrojim. Znamo svi ko su legende i zato, još jednom, za naš Partizan", prepoznatljivim glasom obratio se posetiocima Ljubomir Ljuba Perić, posle „izgnastva“ vraćen na poziciju spikera, odakle je duže od četiri decenije pomagao publici da isprati svaki detalj sa mečeva.

Tamo je bio i Saša Ilić, kao vesnik velikog zaokreta u ambijentu. Sa njim i delegacija FSS, selektor Dragan Stojković, direktor Stevan Stojanović, generalni sekretar Branko Radujko; zatim nekadašnji asovi Dževad Prekazi, Zoran Tošić, Antonio Rukavina, bivši trener Igor Duljaj; pa veliki ljubitelj fudbala, nekadašnji košarkaški as Novica Veličković; kad smo već kod košarke prvi čoveg te sekcije i glavni u sportskom društvu, Ostoja Mijailović, uz zvanice iz kulturnog i javnog života.

©MN Press

A na tribinama – žamor! Posebno na jugu, koji je od maja 2023. bio prazan. Sad, kao nekad. Kolorit kao da je kakva utakmica grupne faze Lige Evrope. I osmeh. Od dečijeg, najiksrenijeg, do bakica i dekica koji su se uželeli normalnog Partizana.

Ljudi koji vole sport, a ne vole da ih neko pravi ludim, opet su tamo gde se osećaju komotno.

U kovitlacu emocija, slika iz prošlosti koje prolaze ispred očiju, do žurke na otvorenom za posetioce (17.156), bilo je simbolike. Taman kad je sa juga krenula pesma: „Ogrejaće, obasjaće...“, tačno tad se Sunce pojavilo iznad Hrama fudbala.

Za one koji su tugovali da se konačno nasmeju. Za ljudi koji nisu navijači rezultata, nego emituju emociju kao kad se presele u Beogradsku arenu.

©MN Press

©Starsport

©Starsport

©MN Press