On je Katai, on je Magiko!

Znate onu priču o evoluciji fudbala koji se više ne igra kao ranije? Čuli ste sigurno za silne trenerske metode, algoritme, Benitezove računice, traktate, doktore specijaliste, nutricioniste, psihologe, razne transfromacije i modernizacije... Čuli ste za silne trice i kučine koje vam nameću da od fudbala pravite nauku. I zaboravite njegovu bit. A osnovno načelo najpopularnijeg sporta glasi: Ili znaš da ga igraš ili ne znaš! Ili si majstor ili trčiš! Hajde da pokušamo još simpatičnije, prevedeno na šumadijsko-niški način razgovora, nekada tako potreban: "Sine, uzmeš loptu, predriblaš dvojicu i smestiš je u mrežu".

Prosto zar ne? Još prostije kada na delu vidite zvezdinog ubicu i njenog evropskog vođu - Aleksandra Kataija. Tamo krajem maja napisali smo da Zvezda mora da sačuva lenju srbobransku bitangu, jer je uz Marka Grujića nešto najlepše što se desilo najtrofejnijem srpskom klubu u poslednjih pet godina. I kada je u sezoni pod komandom Nenada Lalatovića bio iritantan radio je to nekako na simpatičan način. Kao  da je svima želeo da stavi do znanja da u njemu ima natprirodnih moći, ali da ga prosto mrzi da ih koristi... Desetka na leđima srpskog šampiona paše mu kao brendiran šal na labudovom vratu neke od najlepših žena sveta... Ono u Razgradu bio je fudbalski orgazam u režiji jednog čoveka - Aleksandra Kataija.

Zaboravite gol, setite se scene iz 86. minuta kada je dobrih 30 sekundi držao loptu, na leđima nosio dvojicu čuvara, onako ih namenski fudbalski mučio čisto da im stavi do znanja da oni nisu u istoj ravni. Pa onda i štikla. Dovoljno da se stvori flešbek u glavi, da se setite utakmice između Jugoslavije i Španije na Mundijalu u Italiji kada je tokom produžetaka čuveni cronogorski komentator Milorad Đurković urlao u  mikrofon: Dajte loptu Savićeviću!

U Razgradu je bilo samo dajte loptu Kataiju. I čekaj da lenja srbobranska bitanga nasamari rivala.... Nezhavalno je na leđa jednog čoveka tovariti toliku odgovornost i pričati kako od njegove lucidnosti zavisi evropski prosperitet crveno-belih. Međutim jasno je da Crvena zvezda mora da uradi nešto konkretno. Da sa Kataijem započne novu epohu, kao što je Katai započeo vreme novih fudbalskih majstorstava u Ljutice Bogdana. Dok su ovoletošnja pojačanja stizala u Ljutice Bogdana Katai je nekako bio po strani, važio je čak i za nepouzdanog igrača zbog koga morate da gledate u pasulj i nadate se da će mu biti dan... Kakav autogol bi to bio da je Katai spletom okolosti ili zbog dobre ponude napustio Zvezdino jato. Bilo bi to samoubistvo sa predumišljajem, jer je ovo Kataijevo leto.

Ima samo šansu da se potvrdi u revanšu, ali neće to bitno promeniti kompletan utisak. A kompletan utisak glasi: Zvezda mora da izađe sa ponudom i Kataiju ponudi godišnja primanja od recimo 600.000 evra. Samo da ne ode. Mislimo da nema potrebe da nabrajamo razloge, ali evo nekih:

On je majstor!
On je garancija spektakla!
On vam garantuje da ćete gledati fudbal u njegovoj biti!
On i kad spava zna više fudbala od modernih gladijatora!
On je opasnost i kada isključivo želi da trči po hladovini!
On je reprezentativni kalibar i neko koji u leru rešava utakmice u Superligi!
On kada dobije loptu očekuje se nešto konkretno i nezaboravno!
On je Мagiko!

Da, postoji i drugačije mišljenje. Mnogo smo pisali o svim njegovim licima i naličija. Da je previše lenj, da nije deo novog fudbalskog poretka, da sa ravničarskim temperamentom ne može se bavi ozbiljnim fudbalom. .. Kao što smo napisali na početku teksta sve same trice i kučine. Jer ako bi na tu vojvođansku glavu stavili skandinavsko telo i nemački mentalitet on ne bi bio takav igrač. Bio bi samo jedan on! Ovako je unikat.

Uostalom, posle Razgrada je dobio haštag na društvenim mrežama #kataimagiko (aluzija na pesmu navijača Olimpijakosa).

(FOTO: Crvena zvezda/Facebook/Nikola Milić)