Odjeci žreba za Ligu šampiona: Španci podsećaju na Pantića, brinu zbog Gvardiole i Enrikea
Vreme čitanja: 4min | sub. 16.03.24. | 08:23
Južno od Pirineja ponosni na brojnost u elitnom takmičenju, ali kritikuju zbog podele mesta za sledeću sezonu
/Od dopisnice Mozzart Sporta iz Madrida/
Uprkos svim prognozama, španski klubovi su u većini u četvrtfinalu Lige šampiona. Barselona i Atletiko su se trgli iz letargije u pravom trenutku, Real je Real, bez obzira što se provukao kroz iglene uši, i Španci se pitaju kako je moguće da ih je više nego strašnih Engleza, a posebno - gde su Italijani?
Izabrane vesti
Podsećaju, pritom, da su četvorica od osam trenera u završnici elitnog takmičenja Španci. I da je u osmini finala takođe najviše bilo Španaca. I da svi plasirani klubovi zajedno imaju 27 titula Lige šampiona, od kojih 14 pripada Realu i pet Barseloni.
Nije čudo što se južno od Pirineja s ponosom busaju u prsa. Primera se često karakteriše kao spora i dosadna, Mesi i Ronaldo su još uvek neponovljivi, a finansije moraju da se saniraju. Mnogi su svesni da je prvenstvo daleko od željenog nivoa, ali ipak je, tvrde, daleko od propadanja. Klubovi kao što su Real i Barselona bore se za svoj alternativni oblik finansiranja, dok se La liga bori sa piraterijom da bi skupila što više novca od televizijskih prava. I stiže novi galaktički brend – Kilijan Embape. Ima nade, bar za one velike. A ako je verovati idejama Florentina Peresa, tako bi povukli i one male.
Pored Borusije Dortmund, u Ligi šampiona se kao željeni protivnik pred žrebanje četvrtfinalnih parova najviše pojavljivala Barselona, a ni Atletiko nije bio daleko. U Španiji su uglavnom priželjkivali da ne dođe do međusobnih susreta domaćih timova, a posebno da se ne suoče Real i Atletiko. Ako ništa, ova poslednja želja im je ispunjena. S tim da rezultatom izvlačenja zadovoljni mogu biti samo crveno-beli.
Kada je izašao par Real Madrid - Mančester Siti, Čiki Begiristain je u ime Engleza prokomentarisao da su kuglice postale dosadne i da uvek izlaze iste kombinacije. U Španiji žale, jer je ovo po njima susret za finale, a Gvardiolin tim je jednako opasan kao i prošle godine. Dodatan problem je što se revanš igra na Etihadu, s tim da i dalje postoji mogućnost promene. Nadležne vlasti u Španiji ukazuju na bezbednosne probleme, jer i Atletiko prvu utakmicu igra kod kuće, pa će se u dva dana u Madridu skupiti četiri grupe navijača.
Komšijama sa Metropolitana takva situacija još teže pada. Stadion pun kao oko i ludilo na tribinama tokom celog meča bili su jedan od odlučujućih faktora pri eliminisanju Intera. Sada se susreću sa nemačkim pandanom i moglo bi im se dogoditi da nastradaju od istog oružja.
Ali, nakon Intera, Kolčonerosi veruju da je sve moguće. Paolo Futre je podsetio da Milinko Pantić pokazuje put kako savladati Borusiju, uz snimak nezaboravnog gola iz slobodnog udarca 1996. u Dortmundu. Istina je da su dobili protivnika kojeg su svi priželjkivali, ali poznajući Atletiko, nije sigurno da je to zaista prednost.
Barselona je izvukla Embapea koji bi mogao već sada da obraduje navijače Reala, kao i Dembelea koji ih je "izdao". Pre izvlačenja, brinulo je eventualno odmeravanje Ćavija i Gvardiole. Ali, ni ovo poređenje neće biti jednostavno. Luis Enrike je poslednji trener koji je osvojio evropsku titulu sa Barselonom, a uz to, nekadašnji španski selektor malo pomalo pretvara PSŽ u uigranu i opasnu ekipu, uz Embapea koji sam rešava mnogo toga. Sećanje se vraća na het trik koji je postigao pre tri godine na Kamp Nou. Ali, kada je PSŽ u pitanju, i na neverovatni preokret rezultata od 6:1 sa Parka prinčeva. Tada je na klupi Barse sedeo upravo Luis Enrike.
U sva tri duela ima dosta igrača sa žutim kartonom, ali samo Ašraf Hakimi ne igra prvu utakmicu. Barsa očekuje De Jonga i Pedrija. Real veruje da bi mogli da zaigraju Militao i Kurtoa, što bi im dalo veliki stimulans. Atletiko, kao i uvek, zavisi od Grizmana. I kao i uvek, svi se tresu pred reprezentativnu pauzu, u danima kada smo saznali da Real neće dozvoliti svojim fudbalerima da nastupe na Olimpijadi u Parizu.
Atletiko i Barselona se bore i za poslednje mesto na narednom Klupskom mundijalu u SAD-u. Atletiko je za sada bolje pozicioniran, a basnoslovne sume koje se spominju su sasvim dovoljna motivacija – od 25.000.000 za učešće do čak 75.000.000 koje bi mogao da inkasira pobednik.
Ono što sasvim sigurno neće dobiti španski klubovi je mesto za još jednog predstavnika u novoj Ligi šampiona. Tri kluba u četvrtfinalu ne mogu da kompenzuju za loš performans u Ligi Evrope i Ligi konferencije, pa je peti predstavnik već nedostižan. Pomalo nepravedno, ističu na poluostrvu, s obzirom da su ga Italiji obezbedili klubovi iz ove dve niže evropske kategorije.