Najotrovnija priča Lige šampiona, dva infarkt preokreta i arapsko-španska serija bez kraja

Arsenal i Bajern jesu jedan od derbija Lige šampiona, Borusija Dortmund i Atletiko Madrid su najbolje prošli na žrebu jer će u međusobnom okršaju neko od njih izboriti plasman u polufinale Lige šampiona što bi bio uspeh iznad očekivanja. Ali, jasno je koji četvrtfinalni parovi će privući najviše pažnje.

Tradicija protiv novog fudbalskog poretka. Najotrovniji rivalitet Lige šampiona ako se ne računaju nacionalni derbiji. 

Ako nešto smeta najuspešnijim klubovima 21. veka Real Madridu i Barseloni (10 od moguće 23 titule Lige šampiona od 2001. godine) onda je to upliv arapskog kapitala koji je stvorio dve nove sile evropskog fudbala Mančester Siti i PSŽ. Dugo su arapski projekti sanjali da megalomanska ulaganja krunišu „klempavim peharom“ i prošle godine je Siti uspeo. PSŽ nije još, ali se neće smiriti dok i on ne uspe.

Upravo su sudari tradicionalnih španskih sila i novokomponovanih skorojevića obeležili Ligu šampiona poslednjih godina. Uz sav respekt prema Bajernu, Liverpulu, Čelsiju, Italijanima, Simeoneovoj eri u Madridu...

O njima se najviše pričalo i oni su izazivali najviše emocija. Pozitivnih i negativnih.

Nikada jedan deo konzervativne fudbalske Evrope neće prihvatiti ovakve Mančester Siti i PSŽ, jer nikada neće svariti neograničene količine novca koje su Arapi upumpali u te klubove i digli ih u vrh. Pride kršeći brojna pravila za šta nikad nisu odgovarali.

U međuvremenu su fudbalski hipsteri i estete zavoleli Siti, uglavnom se fokusirajući na ono što je na površini i Gvadriolin svetulcavi proizvod na kraju. Odbijaju da priznaju da je ipak iza svega stajao prljavi keš iz zaliva i pranje imidža naftnih despotija.

Prštaće i u LE: Liverpul srećan, građanski rat u Italiji, Bajer na premijerligaškom testu

ŽREB ZA LK: Biće vatre u tursko-grčkom derbiju, Lil najgore prošao, Viola najbolje

Protivnici tradicionalizma i pristalice novog poretka će reći da su Siti i PSŽ samo podigli na viši nivo maltretiranje fudbalskog tržišta i ostatka Evrope koje su godinama primenjivali Real Madrid i Barselona kao dva najbogatija i najmoćnija kluba planete. Španci su od početka veka i čuvenog projekta Galaktikosa u režiji Florentina Pereza silovali fudbalu Evropu i uzimali sve što požele. Od Zidana, Bekama, Ronalda jednog i drugog, Ovena, Kake, Modrića, Bejla, Azara, Ronaldinja, Anrija, Ibrahimovića, Suareza, Nejmara, Grizmana, Kutinja, Levandovskog... Nema jakog kluba u Evropi kojem nisu uzeli neku zvezdu. Beskrupulozno i ne birajući sredstva. 

Ali njihova istorija, tradicija i decenijama sticana navijačka baza ih čine prihvatljivijim društvu nego novokomponovane fudbalske priče sa arapskim kapitalom. Od 2008. kada su Arapi preuzeli Siti, samo na kupovine igrača je potrošeno preko milijardu i po evra. A nekoliko puta više na plate igrača i trenera. Da i ne govorimo o hobotnici Siti Grupe koja je pustile pipke po celom svetu i mlade igrača sa svih strana usisava kao potencijalnu finansijsku dobit pre nego buduće fudbalere prvog tima. Legalno jeste... Ipak, Siti je uz sva ta ulaganja uspeo da se posle brojnih bolnih udaraca popne prošle sezone na krov Evrope. I to preko Real Madrida što im je bila posebna satisfakcija, jer je baš Kraljevski klub postao najveći trn u oku katalonskih direktora na čelu Sitija, Pepa Gvardiole i njegovih igrača. 

Žrebovi ili neka sudbina su hteli da se prethodnih godina otvore vatreni frontovi na relaciji Real Madrid – Mančester Siti i Barselona – PSŽ. I da to sve veće i otrovnije rivalstvo podeli fudbalsku planetu.

Prvi put su Real i Siti igrali u grupi 2012. ali je razlika u korist Španaca tada i dalje bila velika pa je Siti završio kao poslednji u grupi. Ali kako je vreme prolazilo, razlika se smanjivala. U polufinalu 2016. počinje rivalitet. Zinedin Zidan je „nacrtao“ jedno od najdosadnijih polufinala u istoriji takmičenja, izabrao da se ne nadigrava sa pulenima Manuel Pelegrinija i autogolom Fernanda u Madridu prošao u finale iz kojeg će krenuti u neverovatan niz od tri titule prvaka Evrope.

Znali su u Sitiju da im treba bolji strateg i doveli su najpopularnijeg. Pep Gvardiola je došao sa namerom da ih popne na evropski tron. Polako se približavao i delovalo je da će uspeti 2019. kada je sa pola gasa i dve pobede po 2:1 eliminisao Real u osmini finala, ali je kasnije nagazio na ludi Totenhem i odleteo u vazduh... Svi neuspesi i ispadanja su samo jačali Siti pa je polufinale protiv Real Madrida pretprošle sezone dočekao kao favorit. Pobedio ih je u Mančesteru 4:3, debelo ih nadigrao, ali je Real odbijao da umre i provukao se do revanša sa samo golom zaostatka.

Sitijeva hladna osveta Realu (©Reuters)

I u revanšu je Siti bio dominantniji tim, vodio 1:0 do 90. minuta i onda nastradao na antologijski način. Neunšitivi duh Real Madrida i Anćelotijeve izmene su donele Realu verovatno najneverovatniji preokret u bogatoj istoriji kluba. Golovi Benzeme i Rodriga u 90, 91. i 95. minutu su nokautirali Siti i odveli Real u finale. Po još jednu titulu... Gvardiola nikada nije doživeo tako nešto u trenerskoj karijeri.

Sitijeva osveta u polufinalu prošle sezone je bila brutalna. Oduzeli su Realu loptu, učinili ga nemoćnim i pregazili ga. Konačno su probili tu barijeru i u finalu osvojili toliko čekanu i skupo plaćenu titulu prvaka Evrope.

Sada je vreme za novu epizodu koja bi mogla da ima i dodatnu diemnziju kao pokazna vežba Erlingu Halandu gde treba da igra u budućnosti.

A još otrovniji je rivalitet između Pari Sen Žermena i Barselone.

Otkako su Katarci ušli u PSŽ, Barselona je klub koji im je najviše zagorčao život. Već u prvoj sezoni arapskog Pari Sen Žermena u Ligi šampiona, Barsa im je podapela nogu.

Dan kad je Nejmar postao opsesija šeika (©Reuters)

Imao je PSŽ te 2013. u četvrtfinalu Karla Anćelotija na klupi, a na terenu Zlatana Ibrahimovića, Tijaga Silvu, Dejvida Bekama, Havijera Pastorea, Poča Lavecija... I ispao je na gol u gostima. U Parizu je bilo 2:2, u revanšu na Kamp Nou 1:1. Barselona sa Mesijem, Viljom, Ćavijem, Inijestom, Fabregasom je prošla dalje i u narednoj rundi je demolirana od Bajerna.

Dve godine kasnije su igrali čak četiri puta međusobno. U grupi su oba domaćina pobedila kući, ali u četvrtfinalu je Barsa nabila novu dozu frustracije Naseru Al Kelaifiju. PSŽ je bio još jači nego ranije, u međuvremenu su stigli i Kavani, Markinjos, David Luiz na klupi je bio Loran Blan, ali nije bilo leka za onu strašnu Barsu sa napadačkim trilingom Mesi – Suarez – Nejmar. Poslednju Barsu koja je osvojila Ligu šampiona. Napadačka sila Katalonaca je „ubila“ PSŽ na Parku prinčeva sa 3:1 u meču koji će se pamtiti po Suarezovom ponižavanju Davida Luiza. U revanšu (2:0) je Nejmar zapečatio sudninu Svetaca.

Treći put su u nokaut fazi igrali opet za dve godine. I odigrali kultini dvomeč. Barselona je napravila najveći preokret u istoriji Lige šampiona. Unaj Emeri je ovoga puta vodio PSŽ koji je u međuvremenu ostao bez Ibrahimovića ali su stigli Di Marija, Draksler i nadošli neki mlađi poput Kimpembea i Rabioa. PSŽ je zgazio Barselonu na Parku prinčeva 4:0 uz doktorat Anhela Di Marije i Julijana Drakslera. I pomislio da je konačno srušio katalonsko proeklstvo. Realno, pomislio je ceo fudbalski svet.

Ali Barselona je u revanšu izvela čudo za sva vremena. Za poluvreme je istopila polovinu zaostatka, povela čak i 3:0, ali kada je Kavani u 62. minutu dao gol u gostima koji vredi više, Barsa je bila u nemogućoj misiji. Bila su joj potrebna još tri gola, a vreme je prolazilo. Emeri čak nije ni video potrebu da zatvara utakmicu i napravio je samo jednu izmenu. Navijači su polako kretali ka kapijama kada je počela ludnica. Nejmar je u 88. minutu pogodio slobodnjak, a u 91. penal. Na kraju je stigao i onaj mitski gol Serđija Roberta u 96. minutu kada su igrači Pari Sen Žermena delovali kao da je sav život napustio njihova zaležena tela.

Od toga meča je Barselona bila crvena zastava za Nasera Al Kelaifija. Koliko je svom klubu želeo dobro, toliko je koristio svaku priliku da napakosti Barseloni. Rešio je odmah da joj uzvrati i platio svetski rekord za Nejmara. Pridružio mu je i Kilijana Embapea. Od tog dana kreće i sunovrata katalonskog velikana... Nikada se nisu oporavili.

Sledeći okršaj Svetaca i Katalonaca je napokon doneo osvetu Katarcu na čeli francuskog kluba. Embape je het-trikom pokorio Kamp Nou, izbacio Barsu iz Lige šampiona i svirao kraj ere Lea Mesija. Al Kelaifi je bio nemiosrdan i ubrzo preoteo Barsi i Mesija, ali nije uspeo da se popne na evropski tron.

Sada će imati šansu da još više sravna račune sa Kataloncima, Mesi po prvi put neće igrati ni na jednoj strani otkako je počeo ovaj rivalitet, ali zato hoće Kilijan Embape. I probaće da protiv Katalonaca napravi najlepšu uvertiru za letnju selidbu u Real u čijem dresu će im naredne godine biti noćna mora.