Od šampiona do Čempionšipa iliti kako je propao Lester

Pravi emotivni rolerkoster proživeli su svi koji su se u nedelju popodne našli na tribinama King Pauer stadiona ili putem modernih tehnologija pratili Lesterovu grčevitu borbu za život u Premijer ligi. Pirova pobeda nad Vest Hemom dokaz je da se Lester kasno probudio jer posle 22 poraza u 38 utakmica ni Fortuna nije mogla da spasi klub koji je pre sedam godina ispisao najlepšu modernu fudbalsku bajku i postao šampion Engleske.

Koliko to samo nerealno zvuči. Kao da je juče bilo kada je Klaudio Ranijeri osmislio najveći fudbalski podvig u trećem milenijumu, događaj zbog kojeg je srce cupkalo od sreće iskrenim fudbalskim romanticima i zarazilo ih euforijom kakva se dugo nije osetila u premijerligaškom fudbalu. Nestrpljivo se čekala svaka naredna utakmica, nervozno grickali nokti iščekujući novu recku miljenika običnog sveta Džejmija Vardija, bravuru svevidećeg Rijada Mareza, kako će Ngolo Kante da zaključa sredinu terena i izraste u novog Kloda Makelelea ili improvizaciju Šinđija Okazakija koga ćemo zauvek pamtiti po onim "makazicama" protiv Njukasla, stasitog Vesa Morgana i tornja Roberta Huta koji patroliraju odbranom i reinkarnaciju Petera Šmajhela u liku njegovog sina Kaspera na golu...

Sedam godina kasnije, Lester je odleteo u ambis, pravo u Čempionšip. Da bi ovo mogla da bude baš takva sezona, moglo je da se oseti još tokom letnjih priprema kada su se pojavili i prvi znaci krize. Posle osmog mesta i polufinala Lige konferencije, Brendan Rodžers je imao ideju da nešto promeni, da osveži ekipu i pokuša da ponovo uđe među šest najboljih.

Zamisao je bila da se klub pojača igračima koji mogu da donesu novu energiju i žar za pobedama. I tu je napravljena ozbiljna greška u koracima. Svako ko je iole pratio Lester prethodnih godina zna da je titula sagrađena na temeljima izuzetnog skautinga koji je za "kikiriki" obezbedio potpise Vardija, Mareza i Kantea. Iza takvih bravura stajao je potpis skauta Stiva Volša i mnogi su se plašili da li će Lester moći da ponovi nešto slično kada je on odlučio da pređe u Everton 2016. godine. I bez Volšovih otkrića, Lester je u budućnosti napravio još neke spektakularne poslove. Od prodaje Harija Megvajera Mančester Junajtedu za gotovo 90.000.000 evra, Ben Čilvela i Veslija Fofane Čelsiju za 50.000.000, odnono 80.000.000 evra, dok su Juri Tilemans, Džejms Medison i Rikardo Pereira dovođeni ispod realne cene.

Poslednjih godina klub je retko kada uspevao da zaista napravi dobar potez na transfer pijaci. Kupovine Ajozea Pereza iz Njukasla za 33.000.000, Patsona Dake iz Salcburga za 30.000.000 ili Bubakara Sumarea iz Lila za 20.000.000 evropskih novčanica daleko su od pogodaka kakve je Lester svojevremeno pravio za siću.

Tu dolazimo do prošlog leta i katastrofe koju je klub pretrpeo na tržištu. Prodaja Fofane za 80.000.000 evra bila je ne samo logična zbog goruće finansijske krize već potez koji ne bi povukao samo čovek bez dva grama mozga u glavi pošto francuskom štoperu u lekarskom kartonu stoji težak prelom potkolenične kosti kraj problema sa kolenom koji ga prate još iz Sent Etjena. Natezali su se klub i igrač oko toga da li će otići u Čelsi ili ne, zapravo je to bio mehanizam kako bi se od tek pristiglog američkog biznismena Toda Bolija izvukao koji evro više što se ispostavilo kao spektakularan potez uprave, s tim što je izbor zamenskih rešenja bio kriminalan. Kupovine Vouta Faesa i Harija Sutara iz Remsa, odnosno Stouka za po 17.000.000 evra pokazale su se kao apsolutna katastrofa u svakom smislu. Istina, Brendan Rodžers je na listu želja kada je odlazio na odmor stavio Levija Kouela, a umesto Čelsijevog diplomca koji je završio u Brajtonu dobio je dvojicu fudbalera upitnog kvaliteta.

Odlasci igrača poput Ajozea Pereza, šampiona iz 2016. Marka Olbrajtona, te Hamze Čudurija i još nekih nisu bili ni blizu toliko važni koliko rastanak sa Kasperom Šmajhelom.

Kasper Šmajhel (©Reuters)

Odluka klupskih glavešina da ne angažuju zamenu čoveku koji je zadužio klub na toliko načina posle odlaska u Nicu za simboličnih milion evra bila je izuzetno čudna od početka, s tim što se na kraju pokazala letalnom po Lester. Posle 11 godina i 479 utakmica svakom ko bi došao na Šmajhelovo mesto ne bi bilo lako, no Rodžersov ili čiji god izbor da se osloni na Danija Vorda il Danijela Iversena može da podvede kao razarajući po celu sezonu.

Vord jeste imao seriju od šest nastupa bez primljenog gola u rasponu od osam utakmica, ali je na kraju završio sa prosekom od gotovo dva primljena gola po utakmici i nijednog trenutka nije zračio samopouzdanjem pošto su greške u komunikaciji postale česta pojava. Zbog toga ga je kasnije odmenio Iversen koji se takođe nije proslavio, ali je ostavio samo za nijansu bolji utisak. Njegova najskuplja greška desila se protiv Fulama i ista je skoro pa najavila sunovrat koji se juče dogodio. Vord i Iversen su zajedno primili čak 68 golova, a samo su Sautempton (73), Lids (78) - oba kluba takođe degradirana u Čempionšip - i Bornmut (71) dozvolili više.

Danac je bio glas razuma u svlačionici, prirodni lider i, ne treba zaboraviti, prvi koji je potrčao ka buktinji kada se srušio helikopter u kojem je bio tadašnji vlaasnik Vičaj Šrivadanapraba. Posle svega letos je praktično oteran ponudom za jednogodišnju saradnju. Lester je imao skoro celo leto da obezbedi adekvatnu zamenu, umesto toga vera u Vorda koštaće sada mnogo više...

Kada se naprave kardinalne greške sa golmanom i u srcu odbrane, nema tog kluba koji bi preživeo. Posledice užasnih poteza jasno su se oslikavale u gotovo svakoj utakmici. Defanzivno je Lester izgledao kao grupa građana, bez trunke hemije i nekog ko bi umeo da podvikne, da okupi ekipu i organizuje je bolje. To je brzo dovelo do već pomenutih grešaka u komunikaciji, sa tim i odluka koje su direktno uticale na rezultat. Faes je dobro počeo, ali je nedugo zatim doživeo kolaps forme i više se nije oporavio, već na momente pokazivao da može, ali ne u kontinuitet. Slična je priča sa gotovo svim ostalim članovima poslednje linije. Velika je i Rodžersova krivica u svemu tome. Sam podatak da je Lester dozvolio čak 20 golova iz prekida prošle sezone morao je da izazove nekakvu reakciju, umesto toga navijači su kolektivno strepeli svaki put kada bi usledio centaršut iz slobodnog udarca ili kornera.

Da li se Rodžers zasitio svega posle osvojenog kupa i Komjuniti šilda ili je jednostavno izgubio kompas, to ćemo saznati verovatno u njegovom sledećem poslu, ali nedostatak inovativnih rešenja i generalno dobrih ideja dovele su do toga da cela ekipa doživi stravičan pad. Najbolji primer je Vifred Ndidi koji je od "hobotnice" sa hiljadu pipaka na sredini terena postao rupa zbog čega više nije bio ni starter. Njegovo mesto i pre svega učinak iz ranijih sezona ni jedan igrač nije uspeo da nadomesti.

Lester je u uvodnih deset kola dobio samo jednu utakmicu, ali je kasnije ipak uspeo da uhvati kakav-takav ritam pred Mundijal u Kataru. I sada se mnogi pitaju šta bi bilo da se nije dogodila pauza zbog Svetskog prvenstva, odnosno da je dozvoljeno Lisicama da nastave da jašu na talasu koji ga je doveo na četiri boda iznad zone ispadanja pred "raspust".

Umesto toga, Lester kao da je neko udario maljem jer je ekipa počela da puca po šavovima kada se sezona nastavila. Uprava se dugo nećkala oko toga da li da Rodžersu uruči cveće i zahvalnicu, razapeta između osećaja da možda nije sve tako crno i da zapravo jeste. I navijači su shvatili da je vreme za svežu krv, zbog čega su sa tribina sve češće stizale glasne poruke "Rodgers Out (Rodžers napolje)". Prvi povici začuli su se posle poraza od Čelsija kod kuće u martu, odmah zatim i u remiju sa Brentfordom.

Brendan Rodžers (©Reuters)

Rodžers je ostao tokom reprezentativne pauze, da bi se konačni razlaz desio odmah posle šamara od Kristal Palasa koji je Lester bacio opet u zonu ispadanja. Klub se dao u potragu za naslednikom, a do izbora Dina Smita vršilac dužnost Adam Sedler pretrpeo je poraze od Aston Vile i Bornmuta kod kuće. Pisalo se i pričalo da Lester hoće Grejema Potera koga je Čelsi taman otpustio, bilo je spekulacija i oko Džesija Marša, obojica su odbili, zbog čega je Din Smit doveden zajedno sa nekadašnjim trenerom Lestera Kregom Šekspirom i Džonom Terijem. Ali, bilo je prekasno...

Na sve to ni povrede nisu bile Lesterov saveznik. Ne samo ove, već pre svega prethodnih godina, što je na određeni način uticalo na ovo što sada vidimo. Rikardo Pereira je bio među najboljim desnim bekovima Premijer lige do kidanja prednjeg ukrštenog ligamenta, a sa povredom i Ahilove tetive taman pošto je počeo da hvata ritam, Lester je mnogo propatio. Slična je priča i sa njegovom zamenom Džejmsom Džastinom. Odlično je odmenio Pereiru, a onda i sam pokidao prednji ukršteni ligament u februaru 2021. Na sve to i on je po oporavku pretrpeo i povredu Ahilove tetive ove sezone, što je ozbiljno naštetilo ekipi. Keleči Iheanačo je cele sezone imao problema sa preponom drastično su umanjile njegovo vreme na terenu, iako su njegovi prepoznatljivi naleti forme mogli da budu od velikog značaja za tim.

Oni koji su bili na terenu ne samo da su igrali daleko od očekivanja, već su u javnosti neretko bili optuživani da igraju ravnodušno. Tako nešto je kroz redove provukao Lesterov najvredniji igrač Džejms Medison posle srceparajućeg poraza od Fulama, kada je doveo u pitanje glad njegovih saigrača. Navijači su tada celu ekipu počastili salvama uvreda i zvižduka, a čak su i tražili od Medisona posle njegove izjave da razjasni o kome se radi i šta je razlog, što on nije želeo da učini kako bi izbegao dalju tabloidizaciju užasne sezone.

Kao neko ko je od malih nogu pristalica Lestera Medison najbolje zna koliko boli eliminacija u Čempionšip čije bi posledice dugoročno mogle da budu kobne. Jer i ovako krhke klupske finansije sada bi mogle da budu potpuno devastirane. Lester je pandemija virusa korona snažno pokodila i ozbiljno naškodila poslovanju klupskog vlasnika u "King Power Duty Free" biznisu zbog haosa u avioindustriji. Na sve to rat u Ukrajini i rastuća inflacija nisu pogodovali nikom, pogotovo ne klubu koji je već počeo da tone... Najveći udarac na klupske finansije imala je odluka da se napravi prvoklasni trening centar u koji je uloženo preko 110.000.000 evra, što je direktno uticalo da Lester u martu prijavi rekordne gubitke od preko 100.000.000 evra.

Verovali ili ne, Lester je najskuplji tim po izdvajanjima za plate nakon premijerligaške Velike šestorke sa više od 200.000.000 evra potrebnih da bi se namirili svi igrači! Medison, Vardi i Pereira su samo neki od igrača sa platom većom od 110.000 evra sedmično.

Aijavat Šrivadanapraba, naslednik poginulog vlasnika Vičaja (©Reuters)

Kakve će nuspojave ispadanje u Čempionšip imati tek će se osetiti u narednoj sezoni. Lester je pod opterećenjem isplate kredita zbog pozajmice uzete od jedne australijske banke za amortizaciju raznih troškova. Zbog toga je vrlo verovatno da klub neće videti ništa od novca koji sledi za od kolektivnih ugovora, pošto je godišnja rata za kredit veća od 20.000.000 evra. Lester je ukupno pozajmio više od 400.000.000 evra, s tim da je glavnica od preko 200.000.000 evra vezana direktno za vlasnike koji su istu otpisali ranije tokom sezone.

"Lester je postao najskuplji tim, sa najvećim budžetom za plate koji je ispao iz Premijer lige", reči su finansijskog stručnjaka Kirana Megvajera. "Lester čeka ozbiljno stezanje kaiša, iako niko u klubu neće hteti da igrači odu, ali žrtve će morati da podnesu svi. Neki igrači sa luksuznim ugovorima postaće ozbiljan teret, zbog čega će najbolji verovatno prvi otići. Dobiće Lester i dalje solidan novac, ali ne koliko bi to bilo u slučaju izborenog opstanka. Lester će biti u znatno slabijoj poziciji u odnosu na konkurenciju kada sezona dođe".

Jasno je da će otići igrači poput Medisona, Tilemansa, Sojudžua, Barnsa. Automatsko smanjenje primanja kada klub ispadne u niži rang ubrzaće igrače da donesu odluku da odu, jer bi plate mogle da budu niže i za 50 odsto ako je takva klauzula upisana u ugovoru. Sedmorici igrača ugovor ističe ovog leta (Tilemans, Sojundžu, Bertrand, Evans, Mendi, Amarti, Tete), još osmorica ulaze u poslednju godinu (Vardi, Ndidi, Medison, Iheanačo, Vestergard, Pret, Tomas, Smitiz), pa će tako stručni štab i upravu čekati brdo posla tokom leta.

Poslednji put Lester je ispao u drugu ligu 2004. godine i bilo je potrebno deset sezona da se vrati u elitu, uključujući i jednu provedenu u trećem rangu. Pred Lesterom su brojni izazovi, a navijači sa pravom mogu da strepe da se klubu ne dogodi ono što se, recimo, desilo Lidsu s početkom ovog veka...