Od malih napravili velike, igrali ‘antifudbal’, nisu bili lepi za oko i naravno da su se oprostili sa 0:0

Španska lige jeste zanimljiva sa svojim fotofinišima kojih je, makar što se tiče šampionske trke, bilo više u prethodnih dvadesetak godina nego u bilo kojoj drugoj ligi petice. Ali je isto tako i podeljena na jače i slabije. Za titulu se već godinama bore Real, Barselona i Atletiko, za Ligu šampiona Sevilja, Valensija, Viljareal, ponekad uskoče baskijski klubovi, Betis ili Selta… Svi ostali su osuđeni na borbu za opstanak.

Ipak, dva kluba su prethodnih godina uspeli da iskoče iz kože ‘malih’ i da mnogima zagorčaju život: Hetafe i Granada.

Iako često ‘već viđeni’ u grčevitoj borbi za opstanak, uspevali su na kraju da se dokoppaju i Evrope. I čak da tamo pobeđuju zvučna imena poput Ajaksa, Napolija, PSV Ajndhovena, Krasnodara, Trabzona, PAOK-a, Bazela…

I sve to zahvaljujući dvojici anomnimnih i prečesto osporavanih stručnjaka na njihovim klupama.

Hose Bordalas je bio slab fudbaler. Posle 20 i kusur godina trenerskog ‘prašinarenja’ po niželigaškim klubovima (Alikante, Erkules, Alkojano, Elče…) preuzeo je Hetafe pre pet godina i vratio ga u špansku Primeru. Mali klub iz predgrađa Madrida skromnog budžeta je uglavnom navikao da se u Primeri bori za opstanak. Sa Bordalasom je postao ‘veliki’. U prvoj sezoni u Primeri su bili osmi, u drugoj peti, u trećoj opet osmi... Borili su se čak i za Ligu šampiona! Iako su ostajali bez najboljih (Sarabija, Buendija, Kabrera…) a dovodili skromna pojačanja i otpatke od drugih klubova, konstantno su bili u gornjem delu prvoligaške tabele.

Sve to uz negodovanja da igraju ‘antifudbal’. Bordalas je često bio na meti kritika da je ‘Čolo Simeone za siromašne’, da igrače ne trenira već da ih dresira, da krade vreme, da ne pruža šansu mladima, a oslanja se na veterane… Međutim, on je radio sa onim što je imao. I pravio je rezultate. A rezultati su lična karta svakog trenera. Tek u ovoj sezoni se njegov Hetafe našao u borbi za opstanak. I to je bio neki signal…

U međuvremenu je na jugu Španije zasijala trenerska zvezda čoveka za kojeg su mnogi tvrdili da je loša kopija Bordalasa?! Reč je o Granadinom treneru Dijegu Martinezu. Ni on nije uspeo kao igrač. Trenerski put ga je vodio sa amaterskog dna preko mlađih selekcija i B tima Sevilje, drugoligaške priče u Osasuni do Granade koju je uveo u Primeru. Iako im se predvđao ekspresan povratak u Segundu, Martinez i Granada su prošle godine napravili senzaciju osvajanjem sedmog mesta i plasmanom u Evropu u poslednjim minutima sezone.

Sa Hoseom Bordalasom je podelio trofej ‘Migel Munjoz’ koji ugledna Marka na osnovu subjektivnog utisaka dodeljuje najboljem treneru sezone.

Poput Bordalasa, i Martinezu su prebacivali da igra dosadno, defanzivno, da nema lepote u izdanjima njegovog tima, da ne stvara igrače… A zapravo su i jedan i drugi stvorili neke dobre igrače. Onoliko koliko su mogli u takvim uslovima. Bordalas je od Đene Dakonama napravio jednog od traženijih štopera Evrope. Isto važi za urugvajskog pitbula Maura Arambarija. Oživeo je karijere nesanđenim talentima Kukurelji i Maksimoviću… Martinez je iz malene Granade lansirao Rui Silvu i Domingoša Duartea u prejaku reprezentaciju Portugalijem pomogao je mladićima poput Valjeha ili Kenedija koji su bili u agoniji pozajmica, a od od malo poznatog Janhela Erere je Mančester Sitiju napravio kapital vredan oko 20.000.000 evra.

Zanimljivo je da je Martinez prošlog leta kao pojačanje doveo 38-godišnjeg Horhea Molinu. Čoveka koji je bio simbol Bordalasovog Hetafea prethodnih gofdina. Molina je veći deo karijere proveo u drugoj ligi dok nije upoznao Bordalasa. Zahvaljući njemu i njegovom ‘antifudbalu’ je postao živa legenda Hetafea. Kada su u predgrađu Madrida definitivno procenili da je Molina sa 38 godina isceđen za vrhunski fudbal, drage volje ga je prihvatio Martinez u Granadi i prepisao neke Bordalasove recepte iz Hetafea. Čovek je odmah dao 15 golova za sezonu…

Dnevnik Atletikovog uspeha: Čolov DNK, gromada Savić, Pistolerov začin, anđeo i demon Korea i MVP Ljorente

Dvojica anonimusa su napravili trenerska imena u Španiji svojim stilom koji često nije bio lep za oko ali je bio koristan i delotovoran. Pa su se na kraju javili oni kojima gori pod nogama i potrebno im je samo jedno – njegovo veličanstvo rezultat.

Valensija je konktatirala Bordalasa i dogovorili su da Hetafeov trener posle pet godina napusti Madrid i preseli se na Mestalju. U narednim danima bi sve trebalo i da se ozvaniči.

A u Hetafeu nisu želeli da prave problem svom najuspešnijem treneru u klupskoj istoriji. Pomirili su se sa njegovim odlaskom i krenuli da traže zamenu. Pogđajate gde…

Španski mediji već danima pišu da će upravo Martinez iz Granade naslediti Bordalasa na klupi Hetafea. To bi trebalo da bude nekako prirodno i najmanje stresno za svlačionicu Hetafea koja je navikla na pedantnog stručnjaka.

Zato je večerašnji meč u poslednjem kolu Primere privukao pažnju iako je bio rezultatski i bodovno nevažan

Bordalas i Martinez su se u međsubnom okršaju oprostili od klubova kojima su dali mnogo. Bordalas je zaslužio veći klub poput Valensije, a Martinez je zaslužio da ga nasledi u Hetafeu. Iz više razloga.

A ne treba vam mnogo ni da pogodite koji je večeras bio rezultat u međusobmnom okršaju ‘malih simeonea’. Naravno, 0:0. Niko nije hteo da odustane od svog stila. Čekali su grešku onog drugog.