Od Farskih Ostrva do Kazahstana krunisan 21 srpski fudbaler

Ne završavaju se sva fudbalska prvenstva na leto. Neka su u sklopu sezone 2021/2022 već završena, pošto se igraju u sklopu kalendarske godine. Od tih liga, a nema ih mnogo pošto se većina igra po tradicionalnom „jesen-proleće“ kalendaru, u čak osam su srpski igrači trijumfovali. Uz to, osvojili su naši fudbaleri i pet nacionalnih kupova.

Ko sada sme da kaže da Srbi nisu veliki osvajači?!

Da uspeh bude još veći, šest od tih osam država su članice UEFA. Od zemalja van Evrope Srbi su pokorili Uzbekistan i Sjedinjene Američke Države. Uz napomenu da defanzivac Njujork Sitija Vuk Latinović ima dvojno državljanstvo i u MLS se ne vodi kao stranac, pošto je rođen u SAD. Ipak, uvrstili smo ga na ovu listu pošto je jedan deo karijere ovaj 24-godišnji fudbaler proveo u Brodarcu, a u tom periodu je bio član kadetske reprezentacije Srbije.

Latinović nije bio bitan igrač za uspeh filijale Mančester Sitija, pošto je ove sezone sakupio samo tri nastupa u svetlo plavom dresu. Odigrao je ukupno 93 minuta, finale sa Portlandom koje je rešeno tek posle penala je gledao sa tribina, a pre toga je samo na jednom meču u plej-ofu sedeo na klupi.

Zato, fudbal u Uzbekistanu nije zamisliv bez srpskih fudbalera. Najveći broj stranaca u tamošnjem šampionatu dolazi iz naše zemlje, čak 14 fudbalera, pa je prirodno da su neki od njih i osvojili trofeje.

Za novu titulu Pahtakora, 14 u istoriji, najzaslužniji je starosedelac u Taškentu, Dragan Ćeran. Petu godinu u ovoj centralnoazijskoj državi krunisao je drugim šampionskim odličjem, ali i trećom Zlatnom kopačkom Uzbekistana, trofejem koji se dodeljuje najboljem strelcu lige.

Dragan Ćeran (©Star Sport)

Nekadašnji mladi reprezentativac naše zemlje, a sada već 34-godišnji fudbalski veteran, do treće uzastopne nagrade je stigao tako što je postigao 16 pogodaka. Nije Ćeran bio efikasan kao u prethodne dve sezone, kada je davao 23, odnosno 21 gol, ali je i dalje bio dovoljno nemilosrdan da je na kraju drugoplasirana Sogdijana imala 13 poena manje.

Letos je Ćeran dobio pomoć u napadu u liku nekadašnjeg centarfora Partizana, Bojana Matića. Iskoristio je Pahtakor to što mu je istekao ugovor sa crno-belima, dogovorio je kratkoročnu saradnju na pet meseci, a Matić je na kraju odigrao 12 utakmica, postigao dva gola i osvojio trofej do kojeg u Srbiji nije mogao.

Jedino prethodno odličje u karijeri iskusni napadač je osvojio sa Vojvodinom. U sezoni 2019/2020 je podigao Kup Srbije. Ovog puta Matić, Ćeran i saigrači nisu mogli do tog nacionalnog trofeja, zato što je u tom takmičenju bolji bio Nasaf Karši.

Napravio je ogroman poduhvat u finalu, sa igračem manje došao do preokreta protiv Pahtakora i potpuno zasluženo doneo tek četvrto odličje u vitrine. Nikada Nasaf Karši nije bio šampion, ali je Kup Uzbekistana i Superkup te zemlje osvajao po jednom. Najsjajniji trofej je ipak onaj iz 2011. godine, kada je uzbekistanski tim trijumfovao u AFC kupu, što je azijski pandan Lige Evrope.

Malo je nedostajalo da Nasaf Karši taj uspeh ponovi i ove godine, igrao je finale AFC kupa, ali ga je tamo savladao Al Muharak iz Bahreina sa 3:0.

Kao i u slučaju Pahtakora, i u timu Nasaf Karšija najviše se pitao srpski fudbaler. Nekadašnji vezista Rada, a kasnije pečalbar u Kazahstanu, Marko Stanojević, u Uzbekistan je stigao još u februaru 2019. godine, dakle pre nego što je pandemija koronavirusa paralisala svet.

Ove godine je bilo nezamislivo videti Nasaf Karši bez Stanojevića, odigrao je ukupno 36 utakmica u svim takmičenjima i ostvario je učinak od osam golova i sedam asistencija.

I on je na leto dobio veliko pojačanje u liku Andrije Kaluđerovića. Legenda Superlige Srbije je igrala u mnogim zemljama širom sveta, ali ne i u Uzbekistanu. Zato se Kaluđerović oprobao i tu, a kući se vratio sa trofejem Kupa. Doprinos uspesima nimalo zanemarljiv: 21 utakmica, sedam golova i jedna asistencija u svim takmičenjima. U samom Kupu Uzbekistana je tri puta bio strelac.

Andrija Kaluđerović (©Star Sport)

Najveći broj krunisanih Srba u jednom timu imali smo u Estoniji. Svi smo bili svedoci koliko tamošnji klubovi umeju da budu neugodni, Flora je dobrano preznojila navijače Partizana kroz dva meča u kojima je bila rival crno-belih u Ligi konferencije. U Beogradu je jesenji prvak Superlige Srbije mršavom igrom ipak došao do minimalne pobede i tri boda, ali se zato potom iz Talina vratio crvenih obraza i praznih džepova. Partizan je izgubio u Estoniji, pa je prolaz u drugu fazu takmičenja morao da traži protiv Anortozisa.

Iako je Flora igrala veoma dobro u Evropi i grupnu fazu završila sa pet osvojenih bodova, u vitrine nije u prethodnoj sezoni unela šampionski trofej. Jači od zeleno-belih ovog puta je bio gradski rival Levadija.

Flora se nije snašla u tome što je prvi put igrala grupnu fazu nekog evropskog takmičenja, prosipala je bodove u prvenstvu tamo gde se to nije očekivalo, a Levadija je sve to maksimalno koristila. FS Estonije je izašao Flori u susret onoliko koliko je mogao, pomerao joj je utakmice kako je njoj to odgovaralo, pa smo na kraju dobili nesvakidašnju završnicu lige. Svi ostali klubovi su kompletirali svoje utakmice, ali ne i Levadija i Flora, kojima su preostala dva gradska derbija.

Uoči njih je Levadija imala pet poena prednosti, što je značilo da joj je jedan poen bio dovoljan da bi se osvojila 10. titula, prva posle sedam sušnih godina.

Prvog decembra Levadija je bila domaćin, ali je Flora apsolutno znala kako da se izbori sa pritiskom i deklasirala je rivala sa 5:1. Međutim, najteže je dobiti istog protivnika dva puta, a novi okršaj ih je čekao već posle četiri dana. Ovog puta je Flora bila domaćin i sav pritisak na njoj, a Levadija je odigrala znatno bolji meč. Naš vezista Marko Putinčanin je asistirao Kirsu u 34. minutu za vodeći pogodak gostiju.

Uzvratila je Flora, izjednačila u nadoknadi prvog poluvremena, ali nije mogla do preokreta u nastavku. Ponovo je Levadija bila ta koja je povela, opet je Kirs bio strelac, ali dobro se zakuvalo u finišu. Pitson je dobio drugi žuti karton u 71. minutu, pa su gosti ostali sa igračem manje, a zbog prigovora je isključen i glavni trener Levadije Marko Savić. Tim našeg stručnjaka je ipak izdržao do kraja utakmice, tek je u 92. minutu Flora došla do utešnih 2:2, što joj nije bilo dovoljno za odbranu titule.

Nisu Savić i Putinčanin bili jedini Srbi zaslužni za veliki uspeh Levadije. Krunisani su još i nekadašnji štoper Partizana Milan Mitrović, Miljan Ilić i 20-godišnji Luka Luković. Takođe, član kluba iz Talina je i Savićev pomoćnik Nikola Mitić.

Oni bi mogli na proleće da osvoje još jedan trofej, ukoliko ne promene sredinu. Tada će biti završen Kup Estonije, koji je sada došao do osmine finala.

Na istoku Evrope je do trona stigao još jedan klub sa četiri srpska fudbalera. Titulu je u Belorusiji odbranio Šahtjor iz Soligorska, za koji nastupaju Nikola Antić, Đorđe Ivanović, Igor Ivanović i Aleksa Pejić.

Aleksa Pejić (©Star Sport)

Nisu sva četvorica tu bili od početka sezone. Antić i Igor Ivanović su starosedeoci, dok su nekadašnji ofanzivac Partizana i Pejić stigli na leto. Šahtjor je za obeštećenje Đorđa Ivanovića isplatio 450.000 evra, što je za beloruski fudbal pozamašna cifra. Dolazak Ivanovića iz ljubljanske Olimpije bio je četvrti najveći transfer u klupskoj istoriji, a godinu dana ranije njegov prezimenjak Igor plaćen je Napretku 500.000 evra, što je u tom momentu bio rekord. Sada njega drži Dembo Darboe iz Škupija, plaćen 700.000 evra.

Đorđe Ivanović je odigrao ove sezone 16 mečeva u svim takmičenjima, uz po dva gola i dve asistencije. Dva nastupa manje zabeležio je Pejić, nekadašnji vezista Proletera iz Novog Sada, koji je postigao jedan pogodak u ligi, u kojoj je Šahtjor ostavio drugoplasirani BATE Borisov iza sebe čak 10 bodova.

Pomenuti Darboe je bio najbolji strelac čitave lige sa 19 golova, ali svoj doprinos je imao i Igor Ivanović. On je postigao pet golova u prvenstvu i bio je treći najefikasniji igrač u ekipi. Naravno, ne možemo u čitavoj toj priči da zanemarimo ni učinak Nikole Antića, koji je kao levi bek postigao dva gola i imao dve asistencije na 21 odigranih utakmica.

Kada već pričamo o Šahtjoru iz Soligorska, vredi pomenuti još jednog igrača sa ovih prostora koji od letos brani njegove boje. Reč je o nekadašnjem mladom reprezentativcu Bosne i Hercegovine, Milošu Šatari, koji je čak šest sezona nosio dres Mladosti iz Lučana. Ovaj 26-godišnji štoper je odigrao 12 mečeva za Beloruse i takođe je postigao dva gola.

Poput estonskog, i Kup Belorusije se igra na proleće, što je šansa da Šahtjor sa još jednim trofejem potvrdi trenutnu dominaciju tamošnjim fudbalom.

Uzbudljiva je bila borba za tron i u Kazahstanu. Dugo su se tri kluba borila za prvo mesto, a na kraju je pomalo neočekivano ispred Kajrata i Astane iskočio Tobol. Iako i preostala dva tima imaju srpske fudbalere, Tobol ih ipak ima najviše, pošto su njihov dres do kraja prvenstva nosili bivši vezista Crvene zvezde Dušan Jovančić i naš nekadašnji reprezentativac Zoran Tošić. Namerno napominjemo „do kraja prvenstva“, pošto je na polusezoni klub napustio Nemanja Nikolić, pa se on nije našao na ovoj listi.

Jovančić je odlazio pa se vraćao, pošto je prvu polovinu odigrao kao pozajmljeni igrač Rize, a po isteku ugovora sa turskim klubom je potpisao ugovor sa timom iz Kostanaja do kraja 2022. godine. Zbirno gledano, defanzivni vezista je odigrao 17 prvenstvenih mečeva, a iako nije dao nijedan gol, zabeležio je dve veoma važne asistencije. Protiv Kaspija u pobedi sa 2:1, a zatim i u pretposlednjem kolu protiv Šahtjora iz Karagandija u trijumfu sa 4:1.

Baš je tom pobedom Tobol i načinio najkrupniji korak ka tituli, pošto je u istom kolu drugoplasirana Astana izgubila u derbiju od Kajrata u Almatiju. Time je Tobol iskočio na prvo mesto, sa dva boda više od tima iz prestonice, a u poslednjoj rundi je overio titulu pobedom nad nejakim Akžajikom (2:0).

Zorana Tošića nismo gledali puno u prvenstvu, pošto je tamo odigrao svega 153 minuta, raspoređenih na osam utakmica. Za iskusno krilo je i to bilo dovoljno vremena da postigne jedan gol i zabeleži jednu asistenciju.

Ipak, mnogo značajnija uloga sačekala je Tošića u Kupu Kazahstana, gde je na pet mečeva dao četiri pogotka. To je bilo dovoljno samo da se igra polufinale, gde ga je zaustavio Šahtjor Karagandi sa dve pobede, ukupnim rezultatom 7:2.

Do tog trofeja je na kraju došao Rade Dugalić sa Kajratom. U finalu je savladao Šahtjor posle penala, gde se izvelo čak 10 serija. Dugalić je propustio finale zbog crvenog kartona koji je dobio u polufinalnom okršaju sa Astanom. Bez te utakmice, sezonu je završio sa 40 nastupa za Kairat u svim takmičenjima i pet postignutih pogodaka. Njegov saigrač je u dobru i zlu bio Nebojša Kosović, bivši vezista Partizana i reprezentativac Crne Gore.

Dobro je zato bilo srpskim fudbalerima u Žalgirisu iz Viljnusa, Nemanji Ljubisavljeviću i Ivanu Tatomiroviću. Dvojica štopera bili su nezamenjivi u pohodu na duplu krunu. Žalgiris je prvo krajem oktobra podigrao Kup Litvanije, pobedom nad Panevežisom u finalu sa 5:1. Kasnije je uzeo i titulu, pošto je drugoplasiranu Sudavu ostavio iza sebe devet poena.

Ljubisavljević, koji je u baltičku zemlju stigao iz hrvatske Gorice, odigrao je ukupno 37 mečeva u svim takmičenjima ove sezone i jednom je bio strelac. Tatomirović, kojeg je put do Litvanije takođe vodio preko Hrvatske i Intera iz Zaprešića, zabeležio je pet nastupa manje od sunarodnika.

Andrej Ilić (©MN Press)

U obližnjoj Letoniji duplu krunu je osvojio RFS, koji u svojim redovima ima jednog srpskog fudbalera. Letos je iz Javora stigao nekadašnji omladinac Partizana, Andrej Ilić, a on je na osam mečeva u prvenstvu postigao tri gola i zabeležio tri asistencije.

Solidan doprinos mladog napadača, pogotovo u samom finišu sezone, kada se rešavalo pitanje šampiona. Na četiri od poslednjih pet mečeva je ili davao gol ili asistirao, a na kraju je RFS imao četiri poena više od Valmijere. Prethodno je u finalu Kupa Letonije tim iz Rige savladao Lijepaju sa 1:0.

Pitanje je međutim da li bi RFS imao ovakav uspeh da nije bilo Darka Lemajića, koji je na pola sezone prešao u Gent za 900.000 evra. Nije snažni srpski napadač zvanično krunisan, ali je u prvoj polusezoni postigao pet golova na 11 utakmica, čime je doprineo osvajanju značajnog broja bodova.

Za kraj, pomenimo i trofejne Srbe sa zapada Evrope. Na Farskim Ostrvima nije jedan klub objedinio dva trofeja, prvenstvo je pripalo KI Klaksviku, a nacionalni kup osvojio je B36.

Član KI-a, nekadašnjeg rivala Crvene zvezde u kvalifikacijama za Ligu šampiona, već četiri sezone je Deni Pavlović. Nekadašnji defanzivac Novog Pazara odigrao je 24 meča za tim iz Klaksvika, postigao je dva gola i zabeležio tri asistencije. KI je lako i ubedljivo došao do šampionskog odličja, imao je na kraju 11 poena više od HB-a.

B36, za koji igra Uroš Stojanov, nije uspeo da izbori izlazak na međunarodnu scenu kroz prvenstvo, jer je ligu okončao tek na petoj poziciji. Zato, uspeo je da osvoji Kup Farskih Ostrva i tako se plasira u kvalifikacije za Ligu konferencije. U finalu je savladao NSI Runavik posle penala.

Stojanov nije uopšte igrao u kupu za B36, pošto je prvi deo sezone proveo u Fuglafjorduru, za koji je nastupao u tom takmičenju. Prešao je 32-godišnji golgeter u HB u julu, a od tada je na 10 prvenstvenih mečeva postigao tri pogotka.

Sve u svemu, ovo je jedna impozantna lista uspeha srpskih fudbalera. Naravno, nema sumnje da će spisak šampiona dodatno da se proširi na leto, kada će da se završi onaj veći broj takmičenja. Videćemo i kako će da se odvija zimski prelazni rok, nije naravno isključeno ni da će neko od pomenutih igrača koji su bili prvaci ili su osvojili kupove u januaru promeniti sredinu i pojačati neki drugi klub u borbi za titulu. Što da ne, dokazali su da imaju šampionski mentalitet.

SRPSKI FUDBALERI KOJI SU OSVOJILI TROFEJ KRAJEM 2021. GODINE

Kazahstan

Prvenstvo: Tobol (Dušan Jovančić, Zoran Tošić)

Kup: Kairat (Rade Dugalić)

Belorusija

Prvenstvo: Šahtjor Soligorsk (Nikola Antić, Đorđe Ivanović, Igor Ivanović, Aleksa Pejić)

Letonija

Prvenstvo i Kup: RFS (Andrej Ilić)

Litvanija

Prvenstvo i Kup: Žalgiris (Nemanja Ljubisavljević, Ivan Tatomirović)

Estonija

Prvenstvo i Kup: Levadija (Milan Mitrović, Luka Luković, Miljan Ilić, Marko Putinčanin)

Farska Ostrva

Prvenstvo: KI Klaksvik (Deni Pavlović)

Kup: B36 (Uroš Stojanov)

Uzbekistan

Prvenstvo: Pahtakor (Dragan Ćeran, Bojan Matić)

Kup: Nasaf Karši (Marko Stanojević, Andrija Kaluđerović)

Sjedinjene Američke Države

Prvenstvo: Njujork Siti (Vuk Latinović*)

*Latinović ima dvojno državljanstvo, američko i srpsko