OCENE – ZVEZDA: Alberte, nisi ti Čika Dača, niti si doneo loptu na Marakanu!

I on je potonuo u silnim rotacijama, tvrdim insistiranjem da se kreće u igru od noge i da ne postoji alternativa. Očigledno je da mu igra nogama nije jača strana, niti je ikada bila, ali Rijera insistira. On već u kontinuitetu ne deluje ubedljivo kao prethodne sezone, niti isijava samopouzdanjem. I on je imao pomračenje uma u ludoj horor večeri na Marakani kada je poklonio loptu Sidibeu. Bogovi fudbala su ga spasili, ali nešto ne štima. Nije siguran ni u istrčavanjima, niti prilikom pokušaja rivala sa distance. Lopta mu je prošla kroz peterac, moraće ozbiljno golmanski deo stručnog štaba da se pozabavi njegovom formom.

Možda je ovo takmičenje ukleto za njega. Počeo je meč kao levi štoper sa izrazito jačom desnom nogom, a u završnici došao u situaciju da postigne pogodak. Preorao je teren, barem pokušavao da igra u visokom intenzitetu i da prekine melanoholiju ubacivanjem u višu brzinu i nošenjem lopte. Toliko se potrošio da je povremeno bilo i tragikomičnih situacija kada se klizao ili glavom pokušao da isčačka loptu između dva rivala. Makedonski reprezentativac zarađuje hleb i platu, ima ozbiljan potencijal i navike. Međutim, moraće Albert Rijera da presče sa njim. Ne može da se kali istovremeno i kao štoper, i kao zadnji vezni, i kao povremena desetka koja pomaže u napadu. Pobogu Alberte, pa nije on Pedri, niti je prohodao u Lamasiji.

aKoliko je tu bilo nesigurnosti, izgubljenih duela, vrlo loših reakcija u situacijama dva na dva. Otopilo se i ono malo samopouzdanja koje je nekadašnji reprezentativac imao. To je bila kazna za oči, scene iz filmova o Frediju Krugeru kada je Borha Areljano bio okrenut leđima i pravio silne probleme Milošu Veljkoviću. Kao da je Lukaku. Stabilizovao se u finišu i prihvatao da igra situacije jedan na jedan. Ali ne deluje kao neko na koga treba da se opklade u budućnosti na Marakani.

I on je bio kritičan. Kao i cela kompozicija Alberta Rijere. Na prvi pogled hladan kao špricer, ali suštinski u disbalansu i totalno neuigran sa Veljkovićem i Lukasenom. U pogrešeno vreme i na pogrešnom mestu je želeo da pokaže da ima mirnoću vrhunskih štopera i da je doktor defanzivnih nauka. Valjda je shvatio sa kojom količinom agresije mora da igra na Marakani i šta se od njega očekuje. Kada su simpatični gosti sabijeni u peterac Nakajama je bio vrlo dobar u ofanzivi. I negde mu se vratilo za prečku protiv Kopenhagena. Japanac će morati da uči na teži način.

(do 46. minuta) Jedno veliko ništa, kao da nije igrao evropski meč. Uvalio mu je malu kosku Albert Rijera odlukom da sarađuje sa Tomašom Hendelom i levonogim Nakajamom. Nije tu bilo ni „s“ od saradnje, ni „a“ od automatizma. Onako, jedan beskoristan igrač u polju. I kada je bilo šanse da mu se doda pas u dubinu, ta lopta je po običaju kasnila i personifikovala koliko je Crvena zvezda bila ofanzivno impotentna. Potrošena šansa.

(do 46. minuta) I sve to lepo deluje, posebno kada Crvena zvezda izlazi u „bild-apu“. Tu je Portugalac ključna karika otvaranjem u levom međuprostoru. Ali kada se podvuče crta, to je jedna promašena tema. Sve što uradi u polju, Handel upropasti u poslednjoj trećini terena. Pretvara se u igrača koji jednostavno ne želi da prezume odgovornost. Lakše mu je da odigra prvom do sebe, nego da bar jednom iz osam pokušaja podvali loptu unapred. Ponaša se kao da će mu neko skinuti glavu. A neće. Od njega se malo očekuje kada gori. To nije problem talenta, već karaktera. Neki dobri đaci jednostavno nisu za Zvezdu.

Onako. Bio glas savesti i prikaz suvog kvaliteta u sredini terena srpskog šampiona. Da je protivnik bio jači, mi bismo mu čestitali. Ovako... Sve je tu upitno, jer je mogao da bude agresivniji prilikom razgovora sa saigračima i stavi im do znanja da u prvom poluvremenu nisu došli na rekreaciju. Školski je iznosio loptu, ali u ofanzivi bio nekako nedorečen. Jednom i očajno šutirao. Ipak, bez njega u timu teško da bi Zvezda savladala i najbolji tim Andore.

(do 46. minuta) Nešto je radio u uvodnoj fazi meča, dva puta je procurelo po njegovoj strani, ali je Korejac i suviše komplikovao u tim obećavajućim situacijama. Klasičan nedostatak iskustva, možda i otuđenost od odgovornosti kakvu nosi evropski meč u dresu. Možda je namera Alberta Rijere bila dobra, ali ovakve utakmice su idealan poligon da publika sa zapada ili istoka uzme na zub igrača sa mlečnim zubima. Talenat postoji, ali možda je sve ovo za njega prebrzo.

Mogao je da bude tragičar. Promašio kolosalnu šansu. Razigrao se u drugom poluvremenu kada je osetio da može da gura loptu unapred. Posebno Dijengu, Bukariju i Vladimiru Lučiću. Dobar u tandemskoj igri, ali u prvom poluvremenu skoro beskoristan. Daleko od gola, ni tim mu nije pomogao, i bar sažvakao jednu situaciju koja će mu ostaviti otvoren pogled. Igrao do krajnjih granica izdržljivosti. Padao, ali ustajao, nije hteo da stane. Znate, neko ko je „nakarikao“ silne asistencije u Ligi šampiona i u derbijima, ne želi da bude označen kao režiser velike bruke Crvene zvezde. To je najpozitivnija stavka u igri reprezentativca Slovenije.

(do 68. minuta) Kada bismo mogli da „zaćutimo“. To je bilo na nivou karikaturalne partije, jer najskuplji igrač Crvene zvezde gotovo da nije postojao na terenu. Nemoćan u pokušaju presinga, što nije njegova krivica. Daleko od idealnih zona terena – opet nije njegova krivica. Međutim, ostalo jeste. Kao letos isticao se „prljavim pasovima“, zakasnio i da Gaštarova izbaci u šansu. Centaršutevi su mu bili neprecizni, sa alibi sadržajem. Na kraju nije realizovao ni zicer glavom.

Tako se ne ponaša legenda kluba. Okružen brojnim neiskusnim saigračima, Magiko je bez potrebe ušao u verbalni rat sa meksičkim štoperom , i onda dokosurio i onako raštimovanu postavu crveno-belih, neotpornu na igru do noge simpatičnih Andoraca. Mnogo toga je personifikovao taj potez, pre nesuđenog vodećeg gola. Bilo je tu mnogo frustracije što nije upečatljiv kao nekada, što nema status kod Alberte Rijere. Ali je izabrao pogrešan način. I pre tog „bukarijevskog“ poteza bio je nekako tih, verovatno je Albert Rijera želeo da ga nagradi, ujedno i odmori Dijenga za ono što ga čeka u Novom Sadu. Ali biće ovaj meč baš ružna epizoda u impresivnoj biografiji Kataija u Crvenoj zvezdi. Izvinjavao se navijačima, ali prvo je trebalo treneru i saigračima.

(od 46. minuta) Učvrstio je defanzivnu liniju Crvene zvezde. Mada su mu Andorci prodali igru dva na dva u nekoliko situacija, kada je reprezentativac Gane delovao sa Veljkovićem. U finišu je radio ono što najbolje ume. Da telom dobija duele i igra protiv direktnog rivala.

(od 45. do 78. minuta) Ovo je već jako, jako zabrinjavajuće. Treća utakmica u Evropi i treći promašen zicer. Mada je sa njim na terenu srpski šampion izgledao mnogo ubojitije, sa jasnim principima kako se traži dubina. Ali onaj promašaj? To je na nivou Andore. Na kraju se i povredio.

(od 45. minuta) Probudio je kompletan tim i pokazao Rijeri koliko je zapravo nekada jednostavno napraviti kompatibilan tim za ovakvog rivala. Radio je sve što Loizu nije. Dobijao duele, grabio napred. Brzao, ali je bar cedio odbranu Intera sve dok ih nije uterao u sopstveni peterac. Još da je dao gol bila bi to odličan partija i početak okajanja iz Plzena. Biće adut u narednim evropskim mečevima.

(od 67. minuta) Morao je ranije na teren. I to je sasvim dovoljna konstatacija. Stalno na lopti, fokusiran da prostim dodavanjima otvori prostor Lučiću i Gaštarovu. Povremeno brzo u završnici.

(od 78. minuta) Zaslužio je da postigne ovaj gol. I zbog dobrih partija u Evropi, i zbog toga što je pokazao kako se gine i kako se igra presing u kritičnim situacijama. Sa njim i Bukarijem je sve to izgledalo mnogo bolje. Dala je Zvezda dva gola, a mogla je i pet.

Neko treba da mu na agresivan način objasni osnovne činjenice. Niti je on doneo loptu na najveći srpski stadion, niti je on u istorijskom smislu ima značaj Čika Dače koji je ovu zemlju upoznao sa bubamarom. On kao da ne želi da se takmiči, već hoće da bude reformator kompletnog kluba, pa je tako protiv slabašnog Intera izveo eksperimentalnu postavu sa Kimom i Loizuom. Na sve to štoperima je obrnuo strane. Totalno – ludo. Bili su to kompletno suicidni potezi. Teško će tako u vizinorasko društvo, pošto mu je do zaostavnog vremena na čelu bila zalepljena etiketa Španca sa Temua i režisera najveće bruke u istoriji kluba. Od 4. marta 1945. godine do danas. Ekipa koju je izveo nije mogla ni da igra presing, niti da probija i pravi višak po boku, mogla je samo pasivno da se dobacuje u nedogled. Da je ekipu iz nastavka domah izveo na teren, sada bi imao znatno bolju gol razliku. Shvatio je donekle sopstvene kikseve, pa je tako uradio ono što vidi i devojčica od sedam godina. Nakajama levo, Gaštarov u sredinu, a na terenu Dijeng, Bukari... Prosto kao pasulj. Malo se iživljava Rijera nad kapitenom Ivanićem, koga nije video dok mu nije dogrelo do nokata. Ostavio Arnautovića na klupi. Da budemo pošteni, zaslužio je sreću u ovom meču, jer je iz prethodna dva zaslužio mnogo više. Lako će on u evropsko proleće, teško će dobiti podršku kompletne zvezdaške javnosti. Sinjor Rijera, počnite da se takmičite zaboga.